| Štampaj ovaj tekst
|
Vatreni znak promene vremena
Mnogi ljudi veruju
u Boga - da, veruju čak u Boga ljubavi.
Pa ipak, pretpostavljaju da je taj Bog prilično daleko i da je neposredna
komunikacija sa Njim nemoguća.
Predstava da Bog
boravi u svakome od nas umnogome je izgubljena;
baš kao i verovanje da Bog može govoriti ljudima kroz usta proroka, iako je
to ustvari veoma blisko: može li se, s jedne
strane, verovati u Boga ljubavi, a s druge strane smatrati da On ćuti?
Uvek iznova On je slao mističare, vidovnjake
i proroke na ovu Zemlju, koji su pročišćavali
sebe i postajali propustljivi za duhovno-božanski svet; koji su u svom unutarnjem
čuli reč Božju i, saglasno sa svojim postavljanjem u službu, mogli je izgovoriti.
Tako je bilo sa velikim prorocima takozvanog '' Starog zaveta '', koje je
Bog pozvao za svoje govorne instrumente, najčešće pod izuzetno potresnim uslovima:
Isaija je imao viziju neodoljive veličanstvenosti Božje: Sveti, sveti, sveti
je Gospod bezbrojnih Anđela. Cela kugla zemaljska ispunjena je Njegovom krasotom''.
Prorok Amos je odveden od svog stada i doživeo je poziv Božji kao zastrašujući
zahvat. '' Lav riče, ko se ne plaši? Bog, Gospod, govori, ko tu neće postati
Prorok''. Jeremija je doživeo poziv u svojoj mladosti i brani se izgovorom
da je suviše mlad i ne može govoriti. Ali u svetlu božanskog naloga nestaje
izgovor.
Onda je došao Isus iz Nazareta, najveći prorok
svih vremena. U njemu je prvougledani
Sin Božji i Suvladar Nebesa uzeo ljudski oblik. On nije došao da bi umro,
već da vodi čovečanstvo u nadolazeće Carstvo Božje o kome su proroci govorili
već pre 1500 godina. Pre svih, Isaija kao najavljivač dolazećeg Mesije i Njegovog
Carstva mira.
Proroci su proganjani kao krivoverci
Nešto neverovatno
pomaljalo se na horizontu: Pad, odvraćanje od Boga, koje se desilo u duhovnom
svetu pre no sto se razvio život na Zemlji, trebalo je da bude poništen, da
se ispuni odavno najavljeni preokret. Isus je neprestano najavljivao ovo novo
carstvo. On nije mislio na spoljašnju vladavinu, već na unutarnju transformaciju
preko ispunjavanja zapovesti ljubavi prema Bogu i prema bližnjem.
Ovo je bilo suviše opasno za kastu sveštenika tog vremena. Oni dadoše da se
Mesija Carstva mira razapne zbog bogohuljenja. I kada se potom širom sveta započeo
razvijati pokret pod nazivom hrišćanstvo, nasilna crkva je prisvojila učenje
Nazarećanina i iskrivila ga do neprepoznavanja: iz ljubavi prema bližnjima nastade
mržnja prema jereticima, od Boga ljubavi nastade Bog prokletstva, iz carstva
unutarnjeg - o čemu je Isus govorio – postala je svetska institucija moći. I
tako vec 2000 godina. I svet je dosegao ivicu ambisa na kojoj stojimo danas.
Ali Isus iz Nazareta je vec najavio: ''
Mnogo toga vam još imam reci, ali vi ne mozete to sada nositi. Kada medjutim
Duh istine dodje, on ce vas uvesti u celu istinu''. Mnogi hrišćani
znaju ovu izreku iz Jovanovog Jevandjelja, ali ne prepoznaju njen značaj i
tako zatvaraju sebi pogled na veliki dogadjaj naših dana: da je Bog ponovo
poslao visoko duhovno biće ljudima, inkarnirano u ženi sa zemaljskim imenom
Gabriele, kojoj je direktna
komunikacija sa duhovno- božanskim svetom postala moguća. Kako je došlo do
ovoga?
Uzeta '' u službu '' od Boga
Prorok ne pada s
neba i ne donosi jednoga dana odluku da nastupi kao govorni instrument Božji.
On ne studira filozofsku, ezoteričnu ili teološku literaturu, sa ciljem da sakupi
znanje koje potom pokušava da prenese dalje. Niti dozvoljava da potpadne pod
uticaj ljudskih pomagača, sa ciljem da sa tuđim znanjem razvije '' religiozni
koncept ''. Sve ovo učinilo bi ga od samog početka nepodesnim da postane Božji
instrument – usmerenje na ljudsko znanje, kao i samovoljna odluka '' da postane
prorok ''. Neposredna komunikacija ljudske duše sa božansko duhovnom iskrom
koja stanuje u njoj , koja postaje unutarnja reč, ne može biti prinuđena. To
zahteva poniznu spremnost pročišćenog čoveka. I ako unutarnja reč treba postati
proročka, mora uz to postojati božanski poziv. Prodor božanskog u ljudsku dušu
i u život pozvanog odigrava se nadmoćno i ne ostavlja izbor od Boga izabranom.
On je '' uzet u službu '' od Svemoćnog i pripremljen je za svoj zadatak kroz
mnoge patnje. Ljudske želje i vezanosti bivaju presečene, da bi čovek mogao
postati čisti instrument kroz koga Bog moze govoriti.
Stvoritelj ne ćuti.
Sve ovo je iskusila i Gabriele. Pre gotovo 30 godina, kada je prvi put pojmila
svetlosni jezik Duha u svom unutarnjem, dogodilo joj se isto što i velikim prorocima
pre nje. Ona izjavljuje: '' Prestrasila sam se i želela da prekinem unutrašnje
strujanje''. Potom dodjose reci pune ljubavi:'' Ne boj se! Ja te pratim celog
tvog zemaljskog života. Bila si stalno pod Mojom zaštitom, jer ti si dosla da
primiš Moju Reč i da je preneseš dalje u svet''. U toku četvrt veka ona je postala
najveća proročica posle Isusa iz Nazareta. Močno delo otkrivenja, i širom sveta
raširen pokret prahrišćana, nastao je preko Nje. Nebrojeno puta je Božji Duh
govorio kroz njen glas na javnim susretima
na kojima je ona prevodila unutrašnju struju Svetla u ljudske reči. Bezbroj
puta Bog joj je govorio u tišini njenog srca dajuci joj misiju da prenese čovečanstvu
ono što je primila u svom unutarnjem. I to se desilo ponovo 27. februara 2001.
godine u potresnom upozorenju Boga Stvoritelja
čovečanstvu.
Da li smo stvarno svesni šta to znači i sta se dogadja već gotovo 30 godina.
Bog, Duh Stvoritelj , i Hrist, koji je kao
Isus iz Nazareta hodao Zemljom i postao naš Spasitelj, govore ljudima.
Neki možda moraju paziti da se ne naviknu jednostavno na ovaj dogadjaj, koji
prevazilazi ljudske mogućnosti poimanja i da više uopšte nisu svesni njegove
veličine. Drugi možda moraju paziti da ne odmahnu suviše brzo i lakomisleno
kažu : ko zna da li to zaista Bog govori – idem ja svojim putem. Tako su reagovali
i savremenici Isusa iz Nazareta. Takve su bile reakcije prema velikim prorocima
pre Njega; takve su bile reakcije ljudi prema mističarima i prorocima posle
Njega. Njihov izgovor u odnosu na pozivače Božje u pustinji Zemlji bio je uvek
isti: to ne može biti ovaj, to ne može biti tako, to ne može biti sada.... može
li, odnosno, sme li uopšte da bude? Pritom se radi o jednoj egzistencijalnoj
odluci: Onaj koji čuje Boga koji govori i ostvaruje
Njegove poruke u svom svakodnevnom životu, može dobiti sve sto je potrebno njegovoj
duši da se vrati u večnu domovinu. Onaj
koji čuje Boga koji govori i nastavlja po starom, rizikuje da izgubi sve...
Osvestimo dakle sebi sta je Bog nekad i sada najavio kroz proročka usta da bi
doneli odluku, želimo li da nastavimo svojim putem i da se pravimo kao da nismo
ništa čuli, ili cemo dozvoliti da budemo dodirnuti porukom proroka i promeniti
svoj život.
Staro nestaje, novo nastaje
Već kod Isaije radilo
se o poruci koja sadrži tri stvari: upozorenje, najavljivanje velikih nesreća
i obećanje velikog spasenja. Upozorenje: prestanite sa žrtvama paljenicama i
žrtvenim klanjima; prestanite nazivati zlo dobrim a dobro zlim; prestanite predstavljati
tamu kao svetlo i svetlo kao tamu. Najavljivanje nesreća: zloba i bezbožnost
ljudi vodiće ka velikoj nesreci- ka ratovima i prirodnim katastrofama. Preko
proroka Isaije Bog je najavio čovečanstvu , već pre 2700 godina , ekoloske katastrofe
današnjice: '' Zemlja ce biti prazna, i opljačkana...., tlo se isušuje i vene,
duh zemlje teško pati i vene..., zemlja je oskrnavljena od svojih stanovnika
jer oni krše zakon i menjaju zapovesti i krše večiti savez.'' Proročka zabrana
i kazna, tj. zakon uzroka i posledice, pogadja i '' Vavilon, najlepši medju
svim carstvima.'' Biće razrušen kao sto su to bili Sodoma i Gomora, rečeno je.Već
ovde pronalazimo ono sto se ponovo pojavljuje u Jovanovom Otkrovenju 800 godina
kasnije: vavilonska bludnica, biblijski simbol za spoljašnje religiozne kultove,
je osudjena na propast: to su one institucije koje su se sa pompom i sjajem,
sa magijskim ritualima i krutim dogmama postavile izmedju Boga i naroda i borile
se za moć na ovoj Zemlji. Jovan iz Patmosa je jos jasniji u svojoj Apokalipsi
od Isaije: ''Izadjite iz nje, moj narode, da ne bi imali udela u njenim gresima
i da ne osetite njene nesreće.'' Ali vratimo se Isaiji i trećem delu njegove
poruke, obećanju: ono obuhvata pre svega rodjenje decaka koji ce postati Spasitelj
čovecanstva, i onda povratak Hristovog Duha
u Carstvo mira koje nastaje, u kome su mačevi pretvoreni u plugove, vukovi žive
pored jagnjadi a panteri leže pored jarića, u kome će dečaćic nadgledati teliće
i lavove, gde ce krave i medvedi zajedno da pasu i gde ce se dojenče igrati
pred jamom kobrinom....
Bez kultova i žrtve klanja
Još jedan veliki
prorok pre Isusa iz Nazareta bio je Jeremija. I on je takodje koristio reč ''
Vavilon '' upozoravajući na spoljnje okrenute religiozne kultove. I on se okrenuo
protiv žrtava paljenica i ritualnog klanja. Jeremija je prekorevao kastu sveštenika
svoga vremena. On je pozivao narod da se preobrati i da ne sluša laži, kada
mu neko kaže: '' Ovde je hram Gospoda ''. On je pozvao svoje savremenike:''
Popravite svoj život i svoja dela''. '' Ne vršite nasilje nad strancima ''.
Ovo je bilo previše za švestenike. Oni su zahtevali njegovu smrt. Pre nego sto
je umro, verovatno kamenovanjem, Jeremija je najavio veliku bedu, rat i prirodne
katastrofe. Ali i preko Jeremije Bog je proglasio večni savez u kome se On neće
okrenuti od Svog naroda. Jednom će se opet kupovati polja u ovoj zemlji za koju
je bilo rečeno da je pustinja, i konačno: '' Položiću Svoj zakon u njih i napisaću
ga u njihova srca. Ja ću biti njihov Bog i oni će biti Moj narod.''
Duhovni uzroci vandalizma
500 godina kasnije Isus iz Nazareta se pojavio na ovoj Zemlji. Njegova poruka
može delimicno jos biti nadjena u zvaničnoj Bibliji: Beseda na Gori, upozorenje
na zadovoljavanje spoljašnjim verovanjem - '' Božje carstvo je unutra u vama'',
poučavao je; nije vera odlučujuća, nego delo.
On je želeo da svoje Carstvo mira donese na Zemlju, da su ga ljudi hteli prihvatiti.
I On je opominjao na posledice bezbožnosti On je proricao ratove i prirodne
katastrofe, zemljotrese, pa cak i potrese u nasem solarnom sistemu. Da li je
imao na umu naginjanje zemljine ose, ili udar meteorita, ili preokret polova?
Ovo poslednje se, kao što je vec poznato, već odavno moglo dogoditi. Ali kroz
sve nevolje svetli takodje poruka, posebno kod Isusa iz Nazareta, da je Božje
carstvo blizu, duhovni povratak Hrista Božjeg
koji će vladati Svojim Carstvom mira.
U petom veku, Crkva je proglasila sa neverovatnom arogancijom, da je to Carstvo
Mira vec došlo kroz nju. “Vavilon” je opet govorio i tokom narednih vekova demonstrirao
čovečanstvu koje Carstvo Božje podrazumeva crkveni Vavilon: totalitarni režim,
najveci u istoriji, u kome inkvizicija proklinje i vrši torturu, u verskim ratovima
osvaja i ubija, u misionarskom fanatizmu celokupna plemena i narodi su poklani
- milioni ljudi.
A životinje se smatraju bezdušnim bićima,
nešto kao bio-masa za svakovrsne potrebe hrišćanskih gospodara. Da je Isus
iz Nazareta, učitelj miroljubivosti, takodje podučavao miroljubiv odnos prema
životinjama ostalo je skriveno u apokrifnim pismima, koja nisu prenesena u
zvaničan kanon Biblije. Medjutim, Pavla su pustili da napiše da svako meso
može biti jedeno i niko zbog toga ne treba da oseća grižu savesti. U tome
leže duhovni uzroci za vandalizam prema životinjama sa kojim se mi danas suočavamo,
u ogromnim tovilištima životinja, labaratorijama gde se vrše eksperimenti
na životinjama i nasilnoj masovnoj produkciji životinja preko veštačke oplodnje.
Covek je okrenuo ledja božanskom redu, isključio se od kosmičkog potencijala
života i stvorio sopstveni krug uzroka i posledica koji se sve brže okrece.
I usred ovog vremena Bog govori ponovo kroz
usta proroka- već gotovo 30 godina.
Mnogo toga što leži ispred nas danas kao vatreni znak- bolesti životinja i
zatrovanost naših životnih namirnica - je već najavljeno pre mnogo godina
kroz Hristovo Otkrivenje. Takodje je rečeno da Zemlja leži u groznici slabosti
i bolesti koje se šire sa juga na sever. I odnos izmedju čoveka i životinja
je takodje često spominjan: '' Posle 2000
godina životinje su još uvek obešene na koljacku gredu, slicno kao i Ja kao
Isus iz Nazareta. Nakon 2000 godina tela životinja su iskasapljena, iseckana
i pripremljena za nepce takozvanih hrišćana. Zar ne znate da ne možete živeti
bez vaseg božanskog nasledja kome i prirodna carstva pripadaju? Zar ne znate
da čovek i priroda treba da formiraju jedinstvo? Kao sto na Nebesima duhovna
bića formiraju jedinstvo sa beskrajem, sa čistom prirodom, tako čovek treba
da postane Jedinstvo i formira jedinstvo.''
Lomače ponovo gore
Ko je sledio ove
opomene? U medjuvremenu u Evropi lomače ponovo gore. Ovoga puta spaljuju životinje.
Milioni ovaca, svinja i goveda odlaze u dim. Klanje koje savremeni čovek vrši
nad životinjama vodi samo sebe u absurd: Do sada, životinje su ubijane da
bi bile jedene; nedavno je 250 000 životinja ubijeno u Engleskoj, ne da bi
bile pojedene, niti sto su bolesne, vec zato što bi mogle postati bolesne;
i u Nemackoj preko 400 000 zdravih goveda je odstranjeno kao smeće da bi se
održala cena mesa. Može li čovecanstvo potonuti jos dublje?
To je pozadina proročke
poruke od 27. februara 2001. godine. Večni Bog opomenuo je ljude i na
početku razjasnio im ponovo ko im to govori:
'' Ja sam Bog Abrahama, Bog Isaka i Bog
Jakova. Ja sam Bog svih istinskih proroka.'' Osećamo
li snagu koja stoji iza ovih reči? I iz te Božje moći došao je poziv: ''
Prestanite da jedete vase subližnje, koji su vasa životinjska braca i sestre!
Prestanite ih mučiti eksperimentima i oduzimati im slobodu držeći ih u štalama
koje su nedostojne životinja.”
Ne zastaje li nam dah zbog ovoga? Bog, Stvoritelj, poziva nas da prestanemo
sa ovim varvarstvom, da ostavimo masovno ubijanje životinja.... i On nas dalje
poziva: '' Prestanite seći i spaljivati
šume i oduzimati životni prostor životinjama u šumi i polju. Vratite im njihov
životni prostor, šume , polja i livade."
Potom sledi opomena:'' Ako ljudi Moje reči
ponovo prepuste vetru , onda ce započeti oluja, sudbina koja je rasprostranjena
širom sveta, i odneće stotine hiljada ljudi. To će se dešavati sa jedne strane
preko svetskih katastrofa, sa druge preko bolesti koje će se kao epidemije
sručiti na njih, a koje su oni okrečući se od svake duhovne etike i morala
zadali životinjama, koje oni sada na hiljade spaljuju. Ko se ne preokrene
desiće mu se slično.''
Zaključno, istinski udar kovačkog čekica iz božanske ozbiljnosti:
" Moja reč je izgovorena. Širom sveta
je apokalipsa u toku.'' Bog potvrdjuje
ono što su mnogi ljudi slutili na osnovu ranijih otkrovenja: da je čovečanstvo
prevršilo sve mere i da ova civilizacija više ne može biti spasena.
Posle ove objave Božje ništa neće biti kao pre. Ništa se više rečima ne može
učiniti bezazlenim: pa neće valjda biti tako loše...... očigledno će biti
vrlo loše. Posle ove Božje objave izgleda u svakom slučaju da se radi jedino
o obimu predstojećih katastrofa. Obim ne zavisi samo od toga kako se ponašaju
odgovorni u državi i društvu; tok apokalipse, i u kojoj meri će ona pojedinca
pogoditi, odredjuje svako sam svojim sopstvenim načinom života. Ne jesti više
meso je samo jedan spoljašnji korak.
Evolucija preko miroljubivosti
Ali radi se o nečemu
višem: o jednom novom unutarnjem stavu prema
prirodi i životinjama, o vegetarijanstvu
koje nije rezultat samo straha od kravljeg ludila (BSE), već iz poštovanja i
ljubavi za našu životinjsku braću i sestre.
Kako se odnosim prema psima i mačkama koje svakodnevno susrećem? Šta je to što
me povezuje sa biljkama i životinjama u bašti i u prirodi? Miroljubivost prema
životinjama je moguća samo onda kada postanemo miroljubivi izmedju sebe. Samo
tada je moguće napraviti evolucioni skok koji nastaje u ovoj promeni vremena
u kome nas poziva Bog Avrama, Isaka i Jakova: da nadjemo mir i jedinstvo medjusobno
i sa prirodom. Jer sada je vreme u kome nastaje
Carstvo mira, koje je najavljeno još od Isaije.
Prvi počeci su već načinjeni od jedne grupe ljudi koji su se sakupili da bi
kupili polja i šume gde ljudi i životinje mogu miroljubivo živeti zajedno, gde
se zemlja na miroljubiv nacin obraduje, pri čemu se ne kolju životinje i gde
se darovi prirode čisti i neizvitopereni daju dalje kao zdrave prehrambene namirnice.
Ali osim toga, radi se o tome da svak na svom radnom mestu, u krugu svojih prijatelja
i u svojoj porodici ozbiljno shvata ono na šta je Bog svih proroka ponovo pozvao-
mir medju ljudima i mir sa prirodom.
| Homepage | Katalog
knjiga | Naruči knjigu
| Idi na vrh |
| Mi o sebi | Proroštvo
| Susreti | Akcija
| Linkovi | Radio
emisije |
Download | Ostali
jezici | Kontakt | Besplatne
informacije
