• Homepage
• Mi o sebi
  • Univerzalni Život
  • Radosna poruka
  • Unutarnja religija
  • Verovanje prahrišćana
  • Sloboda
  • Deset zapovesti
  • Deset malih crnčića
  • Beseda na Gori
  • Hristov znak
• Proroštvo
• Susreti
• AkcijaAkcija
• Linkovi
• Download
• Ostali jezici
• Kontakt
• Katalog knjiga
• Besplatne informacije

| Štampaj ovaj tekst |

Deset zapovesti za decu

Priča za razmišljanje i učenje primljena iz Svetlosti od čoveka u svetlosti

Ova knjiga je za decu, za mlade i za odrasle - za sve koji su otvoreni za moćnog Duha Života , za Boga , našeg Oca.

 

 

 

 

 

 

 

 

1. Sadržaj

2. Uvod
3. Prva zapovest
4. Druga zapovest
5. Treća zapovest
6. Četvrta zapovest
7. Peta zapovest
8. Šesta zapovest
9. Sedma zapovest
10. Osma zapovest
11. Deveta i Deseta zapovest

 

 

Uvod

Draga deco, poneko od vas zna pesmu o deset malih crnčića.
Sigurno se sećate: “Na početku je to deset malih crnčića. Jedan čini nešto što ne bi trebalo, a to onda ima za posledicu da ispada iz igre. Zatim, iz igre ispadne još jedan i onda ih je preostalo još samo osam.
A dalje se nastavlja ovako: Neko pogrešno ponašanje, neki uzrok, povlači za sobom posledicu. Jedan crnčić za drugim žanje ono što je posejao i onda ispada iz tog kruga od deset. Tako ih biva sve manje, dok konačno ne preostane samo još jedan koji na kraju počini neki prestup usled koga i on kao ii drugi, nestane, sa pozornice života.
Tužna priča, pomislio bi čovek ali, sva deca pevaju ovu pesmu sa radošću jer nakon svake strofe peva se refren u kojem se ponovo izgrađuje niz od deset malih crnčića, počev od jedan do deset, tako da su na kraju opet svi sjedinjeni.
Draga deco, u ovoj priči koju bih danas da vam ispričam, radi se o deset malih crnčića. Imali ona možda nečeg zajedničkog sa pesmom o kojoj je bilo reči? Na kraju, kada budete pročitali ili čuli ovu priču, moći ćete sami da odgovorite na ovo pitanje. Moj odgovor glasi: To je moguće. Jer sve što čujemo i vidimo ,sve što doživimo ima duboki smisao.

Mi ljudi trebalo bi sasvim postepeno da naučimo da život posmatramo sa raznih strana, a one će onda često dobiti na vrednosti i značaju.Tako i u ovoj dečjoj pesmi o deset malih crnčića stoji istina, duboko duhovno značenje. Ovo i mnogo toga još dolazi do izraza u ovoj priči.

Priču počinje jedan crnčić, kao u refrenu pesme.

Ono što govori moglo bi se zbivati svuda, ali zbog “crnčića” pretpostavljamo da nas vodi u Afriku.Tamo žive ljudi koji imaju tamnu boju kože.To je neophodno, i dobro zbog jakog sunčevog zračenja. Da si se ti,drago dete rodio u Africi i ti bi imao ovu lepu mrku boju kože bio bi dete-crnac.A pošto ova pesma peva o “malim crnčićima” i mi ćemo u ovoj priči govoriti o “malim crnčićima”.
Mali crnčići su deca. i ako ove reči primimo srcem, osetićemo da u tom malenom, u detetu takođe leži veličina, jačina i snaga.A kad se umesto”crnac”kaže”crnčić”, osećamo da se iza toga krije ljubav, da u tome leži nešto drago, milo.
Sva deca bez obzira na boju kože, jezik kojim govore i imena koja nose, sve jedno da li su mala ili velika, pripadaju velikom Bogu-Stvoritelju i njegova su deca. S tom svešću ulazimo sada u priču o deset malih crnčića.

 

I

Prva Zapovest

 

Jedno od dece zvalo se Bamba. Bamba je bio dečak koji se rado šetao. Nije ga dugo držalo jedno mesto.Kratko bi se zadržao i pošao dalje.Bamba nije imao nikakav određeni cilj. Kada bi ga upitali šta traži, nije mogao da odgovori. Išao bi tamo-amo i još nije znao da ga na to tera njegova duša.

Jednog jutra kad je Bamba opet za sobom ostavio ulice i puteve sela i ušao u svež vedar dan, reči seljaka koje je čuo u prolazu, pozdravi i slično, bile su mu još u svesti i odjekivale u njemu.
Idući tako mirno u susret Suncu koje je izlazilo, čije se svetlo moćno širilo na horizontu, čuo je višeglasni pev i zvuke ptica kako odzvanjaju poput simfonije.Videvši kako se fine cvati cvetova otvaraju za novi dan i osetivši kako se nežan jutarnji vazduh preliva preko njegovog lica, Bambino se srce na čudan način širilo. Jedna reč koja je još od ranog jutra odzvanjala u njemu, oblikovala se u njegovom unutarnjem i on ju je izgovorio: BOG.
Bamba zastade i sede. Još jednom izgovori sa strahopoštovanjem i pobožno, to moćno ime BOG.

Taj zvuk je ispunio njegovo srce; njegova duša se otvarala i odjednom je shvatio šta zaista hoće i kuda ga vuče.U ovom svetlom času svog života razumeo je i shvatio ono što do tada nije mogao da razume i shvati. On je sada znao da on, dečak Bamba, traži jedini večni život BOGA.
U Bambi, tom malom crnčiću, boravila je velika i zrela duša. Dotaknuta i podstaknuta snagama prirode i svetlosnim energijama novog dana njegova duša je postala vidljiva u čoveku Bambi.Bambina duhovna svest se otvorila i omogućila mu da jasnije spoznaje,da dublje oseća i življe oseti šta živi u njemu i oko njega.
Odjednom je osetio veliku ljubav koja mu je dotada bila potpuno strana.”O,da!” reče Bamba.”Duboko u svom srcu osećam tananu i nežnu ljubav. To je ljubav prema Bogu. Bio je potpuno tih neko vreme.” Da, to je tako”, reče.” Osećam u svom srcu da ljubim Boga “. A pošto Ga ljubim, to me podseća da sam tu radi Njega. Da, hteo bih Njemu da posvetim svoj život.”
Bamba se setio svojih roditelja i pade mu na pamet: “ Moji roditelji su me učili da se molim najmanje dva puta dnevno.” Prodrma glavu i reče samome sebi: “ Dobro je moliti se .Ali mi više nije dovoljno da se samo molim. Moje srce počinje da voli. Onda ne mogu ostati neaktivan. Ja hoću da učinim nešto za Boga. Ali šta? Šta mogu ja, malo dete da učinim za ovog velikog Boga-Stvoritelja?”

Bamba pogleda oko sebe. U ovom jutarnjem času dotakne ga divota Božja.Video ju je u svemu što ga okružuje i iz njega provali slavljenje Boga.Hteo je da se približi ovom velikom moćnom Bogu koji je život i krasota u svemu. Ali kako je to moguće?
Duboko u Bambinom srcu širila se sve više ljubav prema Bogu. Pustio je da u svet njegovih osećaja i unjegovu dušu teku struje srca. Jasno je osećao da uopšte nije moguće sam doći do Boga. Odjednom je znao i to saznanje bilo je za njega istina : Doći do Boga znači doći do Boga preko svog bližnjeg. Znao je: svi ljudi su deca Božja a On je njihov Večni Otac.

Bamba ustade i produži putem. Naučio je veoma brzo da obraća pažnju na glas svog srca i da sluša samo taj glas. Glas srca bili su tanani osećaji i osećanja njegovog srca koji su se sve jasnije oblikovali u misli. Bamba je osećao i osećao i mislio i mislio i osetio je u sebi mudrost Božju.
Poće podnevna vrućina. Zamori se i potraži mestašce u hladovini. Pošto beše uzeo malo hrane i napio se izvorske vode, zaspa.
Kad se probudio bi mu jasno da je sanjao. Bog, večna snaga, hteo je i ovim snom nešto da mu kaže. Pokazao mu je da je velika zajednica jedinstvo u Bogu i shvatio je. Tek kada su svi ljudi saglasni u tome da hoće da žive u Bogu i za Boga, tek tada život na zemlji ima smisla. Shvatio je u snu: zajednica može Bogu više da pomogne nego pojedinac. Sanjao je o putovanju kroz Afriku na kojem je bio sreo još deset malih crnčića.Video je u snu da su oni zajedno jaki. Slike iz sna pokazale su mu takođe da svi oni imaju nešto zajedničko, jedan zajednički zadatak koji im je nalagao da idu svetom kako bi sretali ljude koji u svom unutarnjem isto tako traže Boga,večni Život i spremni su da započnu život po njegovim zapovestima.
Polako su te slike iz sna bledele a spoznaje su ostale. Bamba je sada znao šta ga je stalno teralo da putuje. Bila je to njegova duša koja je htela da ide putem ka Bogu.
Pomisli: “ Šta može pojedinac sam? Prokrstariću kontinent na kojem živim.Uskoro će se tu naći i drugi crnčići koji imaju istu želju kao i ja da se približe Bogu i da Bogu služe.”
Osnažen u unutarnjem i snagom odlučnosti pođe Bamba opet na put s poverenjem u Boga koji sve usmerava.
Puno se molio i obraćao i dalje pažnju na one fine osećaje i osećanja u svom unutarnjem.Govorio je životinjama, biljkama,a i kamenju; hvalio je i slavio Boga-Stvoritelja, Svetlost u svemu i mnogo toga je spoznao. Spoznao je pre svega da Bog, Život neprestano daje. Sažeo je to u reči: život je davanje.Osetio je da ovaj život koji daje jeste ljubav, koja ispunjava njegovo srce i znao je da je ova ljubav Bog.

Sve dok se Bamba zadržavao u prirodi među biljkama, životinjama i kamenjem, budući povezan sa njima, i sve dok je u zemaljskom carstvu u vodi,u vazduhu,u širokom nebeskom svodu, u Suncu, u Mesecu i u zvezdama gledao Boga, svetlost i ljubav koja daje, sve je bilo dobro. Bamba se osećao u jedinstvu sa svim ovim oblicima stvaranja.
Bio je to lep život, lagan, slobodan i bez velikih problema.Bamba je bio zadovoljan i smiren i već se uveče radovao narednom danu. Sada je imao unutarnju vezu sa Bogom čiji Duh je u svemu. Sebe je sve više shvatao kao dete,kao sina ovog moćnog Boga-Stvoritelja.
Ali Bambin put vodio je opet ka ljudima, a tamo su neke stvari bile malo drugačije. Ljudi su mnogo mislili i nikad nisu bili zadovoljni onim što imaju.Uvek su hteli više.Hteli su sve samo za sebe, kako bi bili bogatiji, jači i bolji, pametniji i moćniji nego njihov bližnji . Stoga nisu ni izgovarali ono što stvarno misle.Lagali su kako bi prevarili bližnjeg i stekli neku korist za sebe.
Bamba je doživeo zavist, pohlepu, zlovolju, neprijateljstvo, osvetoljubivost. Primetio je da ljudi nisu često jedni za druge, već jedni protiv drugih. Jedan bi vršio pritisak na drugog da ovaj čini ono što on hoće. Mnogi su bili usmereni na uzimanje,a ne na davanje. Svako je mislio: “ Za mene! Za mene! Za mene! “ I Ja, ja, ja, samo ja! “ A kako je bližnjem pri tom, mnogima je bilo svejedno. Bamba je shvatio da je sve ovo usmereno protiv Boga ljubavi, da je čovek od svog “ja”, od svog negativnog napravio lažnog Boga i da u svojim mislima i postupcima služi njemu umesto Bogu-Večnome.
Bamba je odlučio da tako više ne misli i ne živi .Ali čim bi se našao među ljudima i sa njima razgovarao, sa njima radio i živeo, morao je da konstatuje da ni on sam još nije slobodan od zavisti, pretvaranja i pohlepe.
Bamba, koji se odlučio da služi Bogu, toj ljubavi koja nesebično daje i da o njemu svedoči, uplašio se kada je i na sebi primetio toliko toga negativnog, ljudskog. U molitvi se sve više poveravao Bogu, svom večnom Ocu, molio Ga za oproštaj i trudio se da otkloni svoje greške i da ih više ne ponavlja.
Iz svih svojih iskustava, kako sa samim sobom tako i sa drugima, bivalo mu je sve jasnije šta mu posebno leži na srcu u njegovom zemaljskom životu, njegov zadatak. Bamba, prvi crnčić, otvorio se kako bi glasnik Božji živeo i poučavao Prvu Zapovest, koja shodno smislu glasi:

Ja Sam Gospod, tvoj Bog. Nemoj imati drugih bogova osim Mene.

Pod drugim bogovima Bamba je podrazumevao svet želja koji nas pritiska, ljudsko htenje; na primer želja i težnja da se stekne moć nad drugima,da se stekne bogatstvo i ugled kako bismo mogli drugima da naređujemo; želja da ljude držimo kao robove i da ih tlačimo.”Ja” bogu isto tako služimo kad nekom laži hoćemo da steknemo ugled, kada loše govorimo o drugima ne bi li same sebe prikazali u lepšem svetlu.To se protivi Prvoj Zapovesti, jer sve su to lažni bogovi ljudskoga “ja”.To je htenje da se bude neko i nešto i da se poseduje.
Misli su snage.Niske misli; usmerene protiv božanske ljubavi koja daje a time i protiv bližnjeg, jesu negativne snage, to su energije koje se izgrađuju i zgušnjavaju u oblike. One se sakupljaju i postaju nalik nevidljivim prikazama, takoreći misaonim bićima koja sebe stavljaju iznad velikog Boga ljubavi.

Bamba reče sebi : “ Ne može se dva gospodara služiti, ili služimo pravom Bogu, ili služimo svojim lažnim bogovima. Ko želi da služi pravom Bogu, taj ide putem samospoznaje i ostvarivanja zapovesti Božjih da bi pronašao put do ispunjavanja zapovesti života, glavne zapovesti ljubavi. Svi drugi putevi vode u spoljašnje, u ljudsko i čine da se čovek nasuče na obalu. One ga odvode u lavirint iz kojeg se teško pronalazi izlaz.”
Bamba je osetio sasvim jasno: Samo preko samospoznaje i ostvarivanja čovek nalazi put do samog sebe, u svoje unutarnje, gde boravi božansko.Tako je put prema srcu Božjem istovremeno put u sopstveno unutarnje, njega svako mora pronaći sam i njime sam ići.Onaj ko je taj put pronašao može pomagati svojim bližnjima na njihovom putu.

Bamba pođe dalje. Znao je da iz dana u dan, iz časa u čas mora još mnogo da nauči i na samom sebi prepozna i očisti, kako bi postao mudar učitelj. I reče sebi samome: “ Bamba, pre no što drugome daš duhovne pouke, moraš i sam da najpre ostvariš ono što predaješ dalje.To je pravi i stvarni učitelj , a to je i ispravno učenje i ispravan put.”To zadade sebi i toga se držao.

Na putovanju Bamba je govorio životinjama i cveću. Naučio je takoreći govor životinja i biljaka tako što se uživljavao u njih i, svojim tananim osećajima predavao se njihovim finim nežnim osećanjima.Tako je živeo u miru i prijateljstvu sa životinjama, sa cvećem, kamenjem, vodom, zemljom, sa Suncem, Mesecom i zvezdama.Tako nikad nije bio sam ni usamljen.
Ono što je Bamba spoznao kod samog sebe,o tome bi razmislio ili glasno izgovorio.U dubokoj molitvi predavao bi to u toku dana Bogu, svom i našem Ocu. U svemu bi se okretao Njemu. Na predivan način pomagao bi mu nebeski Otac da dođe do prave spoznaje. Bamba je naučio da donosi jasne odluke i da sledi svoju unutarnju spoznaju. Spoznao je takođe da istinski Bog dopušta ljudima slobodu volje.
Bog,Večni, onaj Pravi, ne okreće se ni od jednog čoveka. Samo lažni bogovi okreću se brzo od neposlušnih. Te lažne bogove prepoznaćemo po tome što sebi stvaraju oponašatelje, što uvode rituale i dogme a i često se drže običaja i navika. Ali Bog je sloboda.On tako nešto nije stavio u ljudska srca.On želi da Ga svi ljudi pronađu u sopstvenom srcu, duboko u svojoj duši.
Bamba pomisli i izgovori glasno sam za sebe: “ Važno je za sve nas, da pored pravog Boga ne bude mesta i za lažne bogove.” To je shvatio Bamba, tome je težio iz dana u dan i toga se pridržavao. Ovaj životni stav činio ga je srećnim i radosnim.
Kada bi dolazio ljudima da živi nekoliko dana sa njima i da radom svojih ruku zaradi svoj hleb, nabavi stvari za svakodnevne potrebe, pokazalo bi se da li je Bamba bio veran svojim spoznajama i svojim dobrim namerama.Jer tada bi do njega došlo poneko iskušenje.Ono što bi u svom unutarnjem spoznao i smatrao dobrim i ispravnim,a za šta se i sam odlučio, da to čini i da se toga pridržava, sve to bi sada bilo stavljeno na probu.
Bamba je stalno morao da se odlučuje, kao i svaki čovek koji ozbiljno shvata zadatke svojih zemaljskih dana.On ne bi uvek donosio ispravnu odluku, ali bi se u njemu javio tup osećaj, i njegova svest bi proradila. Postojao bi zaista radostan iznutra tek kada bi očistio svoje greške i ponovo razmislio o svojim principima, o božanskim Zapovestima i o svom zadatku. Ljubav prema Bogu pomogla mu je da savlada ove teškoće.

II

Druga Zapovest

 

Prvi glasnik Božji išao je dalje. Na ovom putovanju vežbao se vredno u spoznaji i savladavanju onog negativnog, ljudskog i u ostvarivanju Božjih Zapovesti.Tako je stekao unutarnju mudrost.Potpuno se predao Bogu i marširao dalje svestan da će pronaći novu decu koja osećaju i misle slično kao on.Verovao je da će ih sresti u pravo vreme.


Jednog dana sreo ga je drugi crnčić. Radosno je oslovio Bambu i rekao mu: “ Kuda ideš tako sam? Ako nemaš ništa protiv pratio bih te deo puta.”
Bamba, koji je u srcu bio ispunjen Bogom, odgovorio mu je i postavio niz pitanja: “ Zašto putuješ ?” “Šta tražiš ? “ “ Koji cilj imaš?” Ovaj drugi odgovori spremno; i tek što su prešli deo puta zajedno izgovorena je ona odlučujuća reč, to sveto ime, BOG.
Brzo se ispostavilo da je taj novi saputnik, na jednom sasvim drugom putu, isto tako pronašao put do Boga. Oboje je odmah osetilo unutarnju povezanost. Svaki je znao o čemu onaj drugi govori mogli bismo reći, govorili su istim jezikom. Na odlučujuće pitanje “ Da li si za Boga ? “odgovor je došao sam po sebi. Tako je Bamba mogao da govori o drugim bitnim tačkama: “ Reci mi o kojoj zapovesti govoriš?” “Koje mišljenje zastupaš ?”
Oči drugog crnčića zasijaše i on reče :” Moje ime je Brusvalin, glasnik Božji, reći ću sada Drugu Zapovest koja po smislu glasi:

Samo Bogu pripada čast! Kada govoriš o Bogu, svom Gospodu; onda govori sa strahopoštovanjem i poštovanjem o Svevišnjem, jer Bog je svemoćan, On je večni život koji služi svim oblicima života.

Večni je Davalac.On daje i daje i ništa ne uzima od Svoje dece. Ovaj Večni je naš nebeski Otac. Pošto je On beskrajna, večna ljubav koja je obuhvatila moje srce, ja sam kao glasnik Božji na putovanju zato da bih poučavao svoje bližnje, kako bi oni konačno prestali da kaljaju to sveto Ime pogrdnim rečima i da hule na njega.Da bi prestali na taj način da zloupotrebljavaju njegovo sveto ime, i odaju čast niskom”ja”. Bogu jedino pripadaju čast,slava i hvala.To ja donosim u svet “.
Bamba reče: “ Brusvaline, ti si moj brat po Božjoj slici i prilici.Ako želiš kreni sa mnom i puno toga ćeš doživeti, jer ja sam glasnik Božji za Prvu Zapovest.”
Ovo dvoje dece pogledaše jedan drugog, pružiše ruke jedan drugome i pokloniše se pred večnim Sve-Jednim, koji je obuhvatio njihova srca i kojem su služili.
Krenuše zajedno dalje.Pustili su da ih vodi unutarnje svetlo koje su sledili. Iz dana u dan ostvarivali su ono što im je dan pokazao.
Pošto su obojica imali isti cilj, isti zadatak i isti put, razumeli su dobro jedan drugog. Razmenjivali su mišljenja o svojim spoznajama i iskustvima. Delili su jedan sa drugim kako hranu tako i radost i patnju. Morali su da izdrže i slične unutarnje borbe kada bi se ponovo javljale ljudske greške.
Na putu ka Bogu, spoznali su, mnogo brže se napreduje kada čovek ne ide sam. U zajedničkom životu sa drugim čovek bolje spoznaje sopstvene ljudske slabosti i nalazi pomoć u savladavanju tih slabosti i grešaka.
Ovo dvoje prijatelja spoznalo je mnogo toga i rešili su zajednički neke teškoće. Kada bi imali jedan drugom nešto da prigovore ili da zamere i kada bi se jedan naljutio na drugog, znali su: kod obojice je postojala ista greška. Dakle, svaki bi očistio svoje i preduzeo da se menja. Zatim su snažili jedan drugoga opet u pozitivnome i pomagali jedan drugom u ostvarivanju.
Što su više odlagali ono ljudsko, češće su sretali ljude kojima su mogli da donesu poruke života, Prvu i Drugu Zapovest.

 Draga deco, naša priča bi bila veoma duga kada bismo detaljno govorili o životu ove dvojice, a i o životu ostalih crnćića. Morate znati: zemaljski dani postaće zaista interesantni, živi i uzbudljivi, tek kada se čovek potrudi da se stvarno približi Bogu, tj. da spoznate Božje zapovesti sprovodi u delo. Stoga ni Bamba ni Brusvalin nisu morali da se žale na dosadu.

Za one meðu vama koji sve ovo ne mogu da zamisle, imam jedan  predlog: Jednostavno probajte to sami.

 

 

III

Treća Zapovest

Išlo se preko polja, šuma i sela. U svojim srcima Bamba i Brusvalin znali su da će ih sresti treći Božji glasnik. Tako i bi. Sreli su trećeg crnčića. I ovaj je bio dotaknut od Boga-Stvoritelja i postavio je pitanje da li bi smeo da pođe zajedno sa Bambom i Brusvalinom.

Bamba je opet postavio odlučujuća pitanja o cilju i o Bogu. A onda upita:”Reci mi koju Zapovest ti zastupaš?”

Ne razmišljajući, dete reče:”Ja se zovem Blumlin i zastupam Treću Zapovest:  

Svetkuj Sabat, praznik

 

Treća Zapovest glasi da svi ljudi tokom šest radnih dana treba da ispunjavaju zakon “Moli se i radi”. Sedmog dana treba da se odmaraju, da bi se ispunili novom snagom, novom energijom, da pođu u tišinu, jer Bog boravi u tišini. Tamo treba da Ga obožavaju, da Ga hvale, odaju Mu čast i slave Ga.

Nakon jedne napete radne nedelje dolazi,dakle, sedmi dan, dan mirovanja i tišine. Osim toga, poučavam o tome da u svemu treba poštovati Boga, pa tako i u carstvima prirode. Zato je upravo sedmi dan predviđen za šetnje u prirodi da bi se dokučio život kao celina: Bog je u svemu i On je sveprisutan.”

Draga deco, mi dan mirovanja zovemo nedelja. U drugim religijama, to može biti i petak i subota. Svejedno koji dan izmemo - sedmica bi uvek trebalo da ima jedan dan tišine. Svaki čovek trebao bi svakog dana da crpi iz Božje svemoći i ljubavi. No, taj jedan dan mirovanja, dan tišine, jeste dan poniranja u unutarnje.Tog dana čovek sve više treba da postaje svestan da je on sam hram Božji i da Bog boravi u njemu. Tako se on priprema za novu, radnu nedelju.

Blumlin reće dalje: “Ono ćemu ja poučavam u Trećoj Zapovesti  jeste i to da treba paziti na unutarnji mir i tišinu i ulaziti u hram unutarnjeg.”

Bamba i Brusvalin slušali su Blumlina veoma pažljivo i govorili su sa uverenjem:”Ako hoćeš, pođi sa nama.”

 

Blumlin je pošao sa njima i ova tri crnčića išla su zajedno. Uskoro ih srete četvrti. Bamba je opet postavljao svoja pitanja. Odgovori su pokazali da je i ovaj spreman i da je i on iskusio Božje vođstvo u svome životu. Četvrti crnčić predstavio se imenom Brasva i reče: “Ja zastupam Četvrtu Zapovest:

“Poštuj oca i majku.”

 Brusvalin upita:”Kako ti poučavaš ovu Zapovest?”

“Poučavam ovako” reče Brasva: “Nema slučajnosti u životu. Shvati: Bog je svakom detetu dao njegove zemaljske roditelje da bi se brinuli o svom detetu. Nebeski Otac je u njihovu nadležnost stavio da ga štite i budu mu uzor, jer ono treba da savlada svoj život na Zemlji kao dobar Bogo-savestan čovek. Roditelji su velika braća i sestre tog deteta i oni su ve odavno sakupili iskustva na Zemlji i zato mogu da pomažu to dete koje raste. Takođe je moguće da roditelji i dete budu vođeni zajedno kako bi na Zemlji ispunili neki nalog Boga.

Brasva reče dalje:”Osim toga, ja učim decu i tome da u njihovim zemaljskim roditeljima isto kao i u njima živi Bog i da su svi u Večnim Nebesima braća i sestre, deca jednog, večnog nebeskog Oca.

Često je slučaj da su duše roditelja i dece u nekom drugom životu na Zemlji kao ljudi već imali nešto jedno sa drugima.Ako iz tih nekadašnjih zemaljskih dana između njih postoji dug, onda bi oni trebalo to da očiste jedno sa drugim u ovom životu na Zemlji.

Poučavam takođe da ljudi ne bivaju slučajno dovedeni jedni sa drugima, već preko nevidljivih vrpci koje ih povezuju, jer Bog vodi svakog čoveka i svaku dušu onako kako je to dobro za tu dušu i tog čoveka.U prvom redu, Večni se seća duše a tek onda čoveka, jer duša nosi večni život.Duboko u duši jeste ono čisto, jeste Bog i biće u Bogu.

Ja, dakle, učim decu, a i odrasle da se međusobno poštuju i da jedni druge nesebično ljube.Deca treba svoje roditelje-kao i sve svoje bližnje-da poštuju i cene.”

Brasva reče dalje, dok su mu oči svetlucale: “Bog deluje kroz dobre roditeljekoji se pridržavaju zapovesti Večnoga. Bez Boga ništa ne bi postojalo, jer Bog je sve u svemu. On je u našoj duši i u svakoj ćeliji našeg tela. Bog je u svakome od nas. On je za svako duhovno Biće, za svaku dušu, i za svakog čoveka i Otac i Majka. On je Otac-Majka Bog.”

“Ura”! povikaše tri mala crnčića.”Ako hočeš, ostani sa nama i pođimo zajedno u svet.”

I Brasva pođe sa njima. Osetiše snagu koja se zasnivala na tome što je nekoliko - sada već četvoro ljudi sa istim ciljem i istim zadatkom - išlo istim putem.

Zajedno su bili jaki, a Duh Božji, Duh našeg večnog Oca bio je sa njima.Služili su Bogu, večnom zakonu ljubavi, a Bog, večni zakon ljubavi pripremao im je put. Njegova svetlost isounjavala ih je i zračila je kroz njih svetlucajući na njihovom putu.

Kako je svako od njih preko samospoznaje, ostvarivanja i ispunjavanja Božanskog zakona dobijao sve više svetlosti i snage, tako je i Bog mogao bolje da deluje kroz njih. Išli su po bespuću i svaki dan im je donosio nove zadatke koje su ispunjavali.

 

 

Uskoro sretoše petog crnčića. Bamba opet reče svoju lozinku. Peti crnčić klimnu glavom, pogleda četvoricu braće, dok su mu oči svetlucale i reče:”Već sam čekao na vas. Ja sam Balvin i zastupam Petu Božju Zapovest:

 

Ne ubij.

 Ja poučavam ovako: ljudi, veliki i mali, poštujte život, svejedno u kom obliku vam se pokazuje, u ljudima, životinjama, biljkama i kamenju - u svemu je Bog, sve živi kroz Boga, jer Bog je život, a život je sveprisutan. Sve što jeste, sve što živi, živi jedino kroz Boga. U najmanjem je ono najveće, taj moćni Duh-Stvoritelj, a u najvećem je sadržano ono najmanje, opet taj močni Duh Stvoritelj.

Potrudi se, o čoveče, da u svemu vidiš život, Boga, i onda ćeš se sve više čuditi i služićeš ovoj moćnoj, večnoj moći, koja sve drži u svojim dobrim rukama, koja sve ljubi, jer ova najviša moć, Bog, jeste ljubav.”

Balvin je crpeo dalje iz Pete Zapovesti govoreći:”Ne ugasi namerno ni jedan život. Ko namerno ubija životinje, opterećuje svoju dušu, ubija takođe jedan deo svog sopstvenog zemaljskog života.Ko namerno gazi i kida biljke, taj gazi jedan deo svog života. Ko ubija ljude, taj ubija takoreći jedan deo svog zemaljskog života. Dolazi vreme kada će posledice doći do onih ljudi koji ne poštuju Božju volju, koji krše i Petu Zapovest: Ne ubij. Čovek žanje ono što je posejao. Ko podiže oružje - mač ili pesnicu protiv svog bližnjeg, poginuće od oružja.

Ja takođe poučavam: ko i samo poželi smrt drugome, taj se već ogrešio o Petu Zapovest. To je učenje koje ja zastupam.

 Bamba, Brusvalin, Blumlim i Brasva rekoše Balvinu:”Hočeš i ti sa nama?” “Svaki od nas zastupa jednu zapovest: prvu, drugu, treću i četvrtu.”

A Balvin reče:”Znam da pripadam vama” - i pođe na put sa četri crnčića i tako ih bude pet.

 Njih petorica krenuše složno dalje, govoreći još dugo o Petoj Zapovesti. Govorili su o tome da su mnoge životinje od ljudi preuzele programe gonjenja i ubijanja.I sada gone i ubijaju druge životinje

Govorili su i tome da put koji vodi ubijanju počinje malim negativnim mislima, mislima zavisti, omalovažavanja, požude, pohlepe. Govorili su o tome kako negativne misli za posledice imaju negativne reči i konačno zlodela. Govorili su da se svo zlo na vreme mora prepoznati i očistiti.

Pet glasnika Božjih govorilo je o čišæenju koje počinje spoznajom grešnog i dubokim kajanjem.Zatim sledi moljenje za oproštaj, praštanje i ispravljanje, ukoliko je to još moguće. Ali najvažnije je da se to negativno koje smo prepoznali više ne čini, da se ubuduće umesto toga postupa dobro i zakonito. Svako od petorice braće je sada naročito pazio na svoje misli. Ako bi neki u njima prepoznao zavist ili zlovolju, ili čak neprijateljstvo, očistio bi to brzo, jer svi su oni hteli da čiste svoje duše kako bi se približili Bogu, velikj ljubavi, i da bi postali pravi, nesebični, učitelji i glasnici Božji. 

Brusvalin primeti:”Sada nas je već petorica. Osećam u svojoj duši da postajermo sve jači, jer gradimo jedinstvo.”

 

 

VI
Šesta Zapovest

Pođoše dalje i ne potraje dugo, a priđe im šesti crnčić po imenu Dalven. Bamba najstariji je pokušao svijim pitanjima da dozna da li je Dalvin bio saputnik koga su tražili.A onda je Dalven izrekao Zapovest za koju je bio odgovoran:

 

Rekao je:”Ja sam glasnik Božji za Šestu Zapovest Božju:

 

Ne čini preljube.”

 

“A kako ti podučavaš?” Upita Brasva. A Dalven objasni:”Ja poučavam ovako:Vi ljudi poštujte jedni druge, jer u svakome od vas je Bog. Životnim partnerima govorim: Ako jedno drugo stvarno volite onda ste zaključili savez sa Bogom, jer prava ljubav u sebi sadrži vernost.Bog je vernost.

Ne gledaj, o čoveče, samo na greške koje mi ljudi svi imamo - osećaj sve više u tvom srcu da Bog boravi u svakom od vas, u tvom partneru i u tvojoj partnerki. Poštuj i ceni svog bližnjeg i daj mu slobodu da se razvija kako on želi.A ti se razvijaj prema Bogu, otkrivaj se i razvijaj svoje čisto unutarnje biće i živi ispunjen život. Tada ćeš iti uzor svom bližnjem i bićeš mu potpora.

Svako bi trebalo da shvati da je dete Božje, da su pred Bogom svi jednaki i da nas Bog sve jednako ljubi. Iako smo svi različito opterećeni i na različitim smo stupnjevima razvoja, svi smo mi na putu natrag u božanstvenost, u našu Večnu Domovinu. Bog, veliki Duh vidi nas savršeno, onakvim kakvim nas je stvorio

Shvati: Bog, naš Otac stvorio nas je kao slobodna bića i zauvek nam je darovao slobodu odluke. Zakonitost glasi: Ono što ne želiš da drugi tebi čini, to ti nemoj činiti drugome. Ko poštuje ovu zakonitost taj æe i sa svojim bližnjim održavati mir. Dakle, dopusti svom partneru, svojoj partnerki slobodu volje.

Znaj: greške i slabosti ima svako pa i ti. Nauči da Boga pronalaziš u svom bližnjem, i onda ćeš i poštovati svoje bližnje, cenićeš h i voleti. Vi ste dovedeni zajedno da bi jedno sa drugim razrešili poneki zadatak.

Ovo, je dato tebi i svima vama za vaš zemaljski život. Razmisli o tome i ispunjavaj ono što ti dani pokažu jer tek tada čeć stvarno živeti.

I ne pitaj zašto imaš ovog partnera ili ovu partnerku:, samo Bog zna zašto ti je doveo ovog čoveka. Samo Bog zna šta postoji između vas za čišćenje. Odaj čast, ceni, dakle, Boga u svom bližnjem i budi mu brat i ssestra. Nemoj ga povrediti ružnim ogovaranjem i klevetom, i onda ni tebe neće povređivati.”

A Delven reče:”Ići ću sa vama jer znam svoj zadatak”.Uvek kada bi novi Božji glasnik pristupio toj maloj četi radost bi bila velika. Ali, iz toga su za sve njih proizilazili novi zadaci. Jer, onako kako su saputnici prihvatali novog brata u svoje redove, prihvatali su i ono što je ovaj poneo sa sobom: negovo učenje. Svaki put bi preduzeli da one bitne zakonitosti u svom zajedničkom životu poštuju i slede.

Tako su uvek imali zadatke oko čijeg su se  ispunjavanja svakodnevno trudili. Kada bi jedan od njih zaboravio šta su zajednièki bili preduzeli, ostali bi ga na to podsetili. Pomagali su mu da ispuni ono što je obećao Bogu i svojim saputnicima.

 

Ispričaću vam kao primer sledeće: Brasva, glasnik za Četvrtu Božju Zapovest govorio je:”Deca i odrasli bi trebalo jedni druge da poštuju i nesebično ljube, i da poštuju sve bližnje...” Zatim su četri crnčića razgovarala o tome šta bi ovo za njih moglo da znači.

Na kraju Bamba reče:”Kao što Bog, veliki Duh, ljubi svu svoju decu, tako ću i ja sa njim ljubiti njegovu decu, svoju braću i sestre. Ja ću, dakle, svim ljudima ukazivati poštovanje, bez obzira na to kako se oni ponašaju prema meni.

Brusvalin i Blumlin videše u tome za sebe glavni zadatak, da budu uzor za mnoge bližnje: “Toga ću ja uvek iznova postajati svestan, kada postanem nemaran - (lenj).” Reče Brasva.

Narednih dana, a i nadalje, sva četvorica su često imali priliku da ovo vežbaju. Uveče bi još često sedeli zajedno i razgovarali o tome kako im je išlo sa zadacima i vežbama. Pritom su se i mnogo smejali, jer su dnevne situacije proticale potpuno drugačije nego što su oni naumili. “Nema veze ako se ponekad padne na nos,” - imali su običaj da kažu.Glavno je da se opet ustane i da čovek razmišlja o nečem boljem.”

Kada je sada Dalven govorio o zakonitosti koja glasi:”Ono što ne želiš da tebi čine, to ni ti nemoj činiti drugima.” Svi su odmah shvatili koliko je ova rečenica važna. “To je tako jednostavno”, rekoše jedni drugima. “Dopusti da od sada obraćamo pažnju na ovo pravilo kako bi mir Božji mogao da bude među nama i kako bismo taj mir mogli donositi novoj braćio i sestrama.”

Svakodnevno je bilo mnogo, mnogo prilika da se ovo jednostavno pravilo zajedništva i primenjuje.

I u vašem životu, draga deco, ima ovakvih prilika. Prepoznaćete ih ako budete budni i pažljivi.

 

 

 

 

 

 

VII
Sedma Zapovest

Šest crnčića pođoše dalje, sigurni dsa æe ih sedmi crnčiæ uskoro slediti. Tako i bi. Jednog dana sretoše sedmog crnčića koji se zvao Dušlar. Bamba opet izgovori reči otvaranja, a sedmi crnčić odgovori:”Ja sam glasnik Sedme Božje Zapovesti:

 

Ne kradi.

 

Poučavam ovako:Ne prisvajajte stvari koje vam ne pripadaju.Ne poželite stvari i predmete svojih bližnjih jer ćete postati zavidljivi, a zavist sadrži želju da se uzme ono što nam ne pripada.

Sedma Zapovest sadrži više.Ne kradi ni vreme svom bližnjem, uvlačćeći ga u razgovore koji su besmisleni i dugo traju, dakle ne donose dobre plodove.

Poštuj imovinu svog bližnjeg i primićeš ono što ti je potrebno za život. Onda nećeš postati ni utajivač ni kradljivac.

Svakom čoveku biće data ona zemaljska dobra koja su dobra za njegovu dušu. Svako, dakle, prima ono što mu pripada, što je na pošten način stekao u predhodnim egzistencijama, a i u ovom životu.

Svakome se daje prema stanju njegove svesti.Ko se svakodnevno vežba u otvorenosti, iskrenosti i pristojnosti, postaće dobar čovek i dopašće se Bogu.Onda neće nikad ni oskudevati.Samo onaj ko je u unutarnjem siromašan, zavidljiv je i može postati lopov.”

Dušlar nastavi:”Ja takođe poučavam da u životu nema slučajnosti.Ko je u ovom životu stvorio dobre uslove za život poštenim i čestitim radom i ko Boga, život, stavlja na prvo mesto, taj će i imati siguran krov nad glavom i posedovaće sve što mu je potrebno.Ko se nesebično daje Bogu, taj će od Boga i primati.Staviti Boga na prvo mesto znači voditi računa o Zapovestima života, dakle poštovati i voleti prvu, drugu, treæu, četvrtu, petu, šestu i sedmu Zapovest, težiti im i živeti po njima.

Krađa je protivna zakonu života koji sadrži davanje. Dalje se kaže: Kako daješ , tako đe ti se i davati. Ko uzme ovo ili ono od svog bližnjeg, dakle, krišom mu odnese nešto, taj krade. I jednog dana moraće ovo opet da vrati sa kamatom.Ljudi koji se pridržavaju Sedme Zapovesti, deliće u svom životu.Oni će bližnjem davati onoliko koliko je to dobro za njegovu dušu, jer ko ispunjava sve zapovesti, taj shvata svoje bližnje i zna koga ima pred sobom.

Ja takođe u svom poučavanju opominjem i postavljam pitanja kao na primer: Zašto mnogi ljudi vole da kradu tuđe vredne stvari? Moj odgovor glasi: najverovatnije zato što jedva da imaju vrednosti u unutarnjem.Često te ukradene vredne stvari nisu uopšte nikakvo obogaćenje za onoga ko ih je ukrao.On ne zna šta sa njima da započne, jer one ne odgovaraju njegovom stanju svesti, tj. njegovom duhovnom razvoju.

Vi ljudi, šta imate od toga ako se ponašate kao lopovi i kitite se stvarima koje vam ne pripadaju.Vi zasvetlite pred svojim bližnjim samo na kratko, kao na primer kakvo palidrvce, koje se onda veoma brzo ugasi.Vi ljudi, naučite da se u svemu dopadnete Bogu i da vršite Njegovu Volju, tako da u svakoj situaciji ostanete pravedni.”

 

 

 

 

VIII
Osma Zapovest

Onda Bamba, Brusvalin, Blumlin, Brasva, Balvin, Dalven i Dušlar poðoše dalje. Nije potrajalo dugo i sretoše osmog crnčića. On pogleda u oči sedmorici duhovne braće koje su svetlucale i odmah je znao da je i sam jedan od njih. Bamba pu postavi pitanja koja mi već znamo, a Divijana - tako se zvao osmi crnčić - reče:Ja sam jedan glasnik Božji i zastupam Osmu Zapovest.

 

Ne svedoči lažno protiv svog bližnjeg.

 

Poučavam ovako:Zašto hoćete da oštetite svog bližnjeg lažući, dakle šireći neistine o njemu? Zapitajte se pre nego što nešto kažete, šta vam je vaš bližnji učinio? Da li ste vi bolji od onih o kojima šitite neistine? Shvati, o čoveče: Pre nego što išta kažeš o trnu u oku svog brata pogledaj najpre u deblo u sopstvenom oku. Pazi na svoje reči da ti ne bi postale sudbinom, jer ne samo dela već i misli i reči su snage. Reèi mogu da počine mnogo lošega. Ali tvoja rđava reč ulazi i u tvoju sopstvenu dušu i ti ćeš jednom zbog toga morati da patiš

Nauči da spoznaješ sebe u zapovestima Života. Svoje ponašanje suprostavi prvoj, drugoj, trećoj, četvrtoj, petoj, šestoj, sedmoj i osmoj Zapovesti i shvatičeš da su svi ljudi braća i sestre. Ako si protiv svoga brata ili protiv svoje sestre onda si i protiv Boga. Kako ćeš ući u Nebo ako je Bog, Večni - Nebo? Samo sa svojim bratom, sa svojom sestrom možeš ući u Nebo, ali ako si protiv njih, nikada.

Neka svako spozna: Ono što poseje u njivu svoga života,u svoju dušu -to će on ponovo i žnjeti. Svaka misao teži ostvarenju. Ono što iz čoveka izađe to opet pada natrag na njega.”

Davijana je govorio dalje: “Znam, Ja pripadam vama i ići ću sa vama.”

Sva sedmorica se obradovaše - i tako ih je bilo osam.

 

 

IX
X
Deveta i deseta zapovest

Bamba reče:”Fale još samo dva crnčića, fale još dve Zapovesti.” Radost beše velika kada sretoše devetog crnćića. Drivi, tako se predstavi deveti i reče:”Ja sam Božji glasnik Devete Zapovesti:

Ne poželi imovinu svog bližnjeg.

Poučavam ovako: Shvatite, o ljudi, ništa nije vaše vlasništvo sve vam je samo posuđeno, pa tako i vaše kuće, vaši stanovi, vaše ustanove, vaš novac i dobra. Ko svom bližnjem zavidi na onome čime ovaj samo upravlja, taj će posedovati samo za sebe. A ko ne upravlja svojim vlasništvom i hteo bi da poseduje samo za sebe, taj će to izgubiti.
Svi smo mi putnici kroz ovo zemaljsko bivstvovanje. Ne treba svoj život da posvetimo trci za novcem i dobrima kako bismo ih posedovali. Treba da poštujemo svoj život tako što ćemo se pridržavati zapovesti. Tada ćemo biti samo upravljači onoga što nam je Bog dao na upravljanje.
Šta možeš ti, o čoveče, da poneseš sa sobom u druga carstva. Ako danas umreš možeš li poneti sa sobom svoju kuću, svoj auto, svoj novac i svoju imovinu? Sve ćeš morati da ostaviš za sobom. To treba da te dovede do spoznaje da ti samo upravljaš onim što samo naizgled poseduješ.
Ko se reši tog htenja da bude neko i nešto, da ima i poseduje, taj će sve više ispunjavati volju večnog Boga. Svako od nas pojedinačno primaće ono što mu je dovoljno za spoznaju, kako bi svoju dušu razvijao ka višem. Ono što čovek danas ne shvati to će morati da shvati sutra ili tek u carstvima duša.
Svima nama je zapoveđeno da cenimo kuću, stan, ustanove, novac i dobra drugih, a da svakog čoveka gledamo kao dete Božje, kome je ovo samo posuđeno kako bi delio sa drugima. Razmislimo mudro o sledećem: svak prima ono što je dobro za njegovu dušu kako bi došao do samospoznaje.
Ko se vežba u pravednosti, taj neće više biti nepopustljiv. Ko nije nepopustljiv taj zna da je on samo upravljač onim što mu je dato. On će onda i deliti.
Ko teži pravednosti, dospeće do viših vrednosti. On se neće više grčevito hvatati za materijalno, nego će ceniti dobro svih. On će onda i stupiti u opšte dobro, koje glasi: jedan za sve i svi za Jednoga. Tako poučavam ja”, reče Drivi. “Mogu li da pođem sa vama? Jer osećam da ste vi oni koje tražim.
Svih osam crnčića klimnuše glavom i sa puno radosti prihvatiše Drivija u svoju družinu.
Crnčići su bili povezani iznutra. Svaki od njih zastupao je neki drugi zakon ili zapovest Božju; ali ipak su ove Zapovesti bile samo aspekti jedne velike zapovesti ljubavi. Ova glavna Zapovest: “ljubi Boga, svog Oca, svim srcem svojim i svom svojom dušom, svim svojim snagama, a svog bližnjeg kao samog sebe!”, bila im je svima upisana u srce.
Srca ovih Božjih glasnika bila su velika, jer su ih oni otvorili za Boga, Večnog Duha i služili su Mu tako što su služili svojim bližnjima, svojoj braći i sestrama. Iako su oni bili mali njihova srca iskrila su kao i njihove duše, jer ih je svakodnevno ostvarivanje punilo svetlošću i snagom Božjom.
Svaki od njih imao je drugačije biće i drugačije sposobnosti. To je bilo dobro, jer tako je svaki mogao da u zajednicu unese druge kvalitete. Svaki je delovao na svoj način u zajedništvu i za zajedništvo. Tako su se međusobno pomagali, štitili i dopunjavali. Hrabrili su jedni druge, potvrđivali i snažili u pozitivnom i bili zajednica puna snage.

Devet crnčića je znalo da njihovom krugu nedostaje još jedan Božji glasnik i molili su se Bogu, svom Ocu, da im ovoga ubrzo dovode. To se i dogodilo posle nekoliko dana.
Deseti crnčić pogleda u svetlucave oči devetoro braće i reče: “Ja sam deo vas. Moje ime je Dubsva, glasnik Božji. Zastupam Desetu Zapovest:

Ne poželi ženu svog bližnjeg, niti njegovog slugu niti njegovu služavku, niti njegovog vola, niti njegovog magarca, niti bilo šta što tvoj bližnji poseduje.

Ova Zapovest je u uskoj vezi sa Devetom Zapovešću, jer Deveta Zapovest po smislu kaže: Ne zavidi svom bližnjem na onome što poseduje. Poučavam ovako:
Svaki čovek prima ono što mu pripada. Sve što poseduje preko toga, uskratio je svojim bližnjima.
Reč “žudeti” znači “biti pohotljiv za nečim, čeznuti za nečim”, a svaka žudnja vodi neraspoloženju i nevolji. Zato, o ljudi, ne dopustite sebi da žudite za ženom ili mužem, za slugom, sluškinjom, volom i magarcem. Shvatite i znajte: žudnja ne vodi dobiti već siromaštvu. Izgubićeš ono što misliš da si stekao svojom žudnjom, svojim zahtevanjem, svojom požudom.
Kada se ljudi povere jedan drugom, onda bi trebalo da snose i odgovornost jedni za druge i da na pravi način budu jedno za drugo.
Shvatite, o ljudi, Deseta Zapovest sadrži i svest o odgovornosti i vernost vernost Bogu, bližnjima i životinjama koje su čovekovi sabližnji. Kada ljudi uzmu životinje, onda oni za njih snose odgovornost. Poštujte, dakle, životinje koje su u vašoj kući, na vašem imanju. I ako sluga i sluškinja žive i služe na tvom imanju, služi najpre ti njima.
Budi upravljač onim što ti je povereno. Ne živi preko svojih mogućnosti i preko stanja svoje svesti, inače ćeš izgubiti i ono što ti je sada povereno.

O, vi ljudi, shvatite. Svi smo mi samo gosti na Zemlji i krećemo se nemirno i sa mukom ka Večnoj Domovini. Bez spokoja i sa nevoljama kretaćeš se samo onda ako na svog bližnjeg položiš svoje breme. Ako hoćeš da tebi služi i ako dozvoliš da te služe, ako ti drugi služe i time te poslužuju, onda oni tebi daju svoje energije. Jednoga dana moraćeš da nosiš breme koje si drugima natovario.
Ostavi se svojih želja, inače će te jednog dana klevetati.
Nama ljudima je zapoveðeno da služimo svojim bližnjima, pa tako i životinjama, biljkama i mineralima. Upravo životinje, biljke i minerali hoće da nam služe. Ko načini prvi korak nesebičnog služenja, taj će i od Boga primati prema stanju svoje svesti.
Vi ljudi, naučite da je u svemu Bog. Sve ima duboki smisao. To treba da naučite, dragi bližnji.”
Dubsva reče braći i sestrama: “Mogu li sa vama?” Svih devetoro klimnuše glavom i behu srećni što su se našli na okupu.

Sada ih je desetoro. Deset malih crnčića donose Deset Zapovesti i hoće da služe deci i odraslima. Time oni pokazuju: bilo da je čovek crn, beo, žut ili crven svi smo mi deca Božja, i sve nas ljubi jedan Otac na Nebu.
Beše veliki i svečani trenutak kada je svih deset glasnika Božjih stajalo zajedno na proplanku jedne šume. Dan se bližio kraju, a sunce je slalo poslednje srebrnaste zrake kroz krošnje visokog drveća koje je opasavalo proplanak. Na tamno-plavom nebu mogao se već videti mesec, i nekoliko zvezda treperilo je na nebeskom svodu...
Deset mališana primiše u sebe duboku tišinu šume i čuli su kako vetar peva u krošnjama drveća i igra se u travi kao na žicama harfe.

I u srcima desetoro braće pevalo je i odzvanjalo. Njihova osećanja zahvalnosti Bogu, moćnom, svemudrom i svedobrom Duhu zatreperila su u vazduhu koji se činio čistijim i dubljim no ikada ranije.
Dugo su stajali sa dubokim poštovanjem i ćuteći. Onda Bamba progovori: “Draga braćo i sestre, vi dragi crnčići, Bog nas je doveo jedne drugima. Mi otelovljujemo njegovih Deset Zapovesti. Hajdemo zajedno u svet i približimo ih svojoj braći i sestrama.
Svejedno da li smo žuti, crveni, crni ili beli, da li smo veliki ili mali, plave kose, smeđe ili crne, mladi ili stari, svi mi moramo pre ili kasnije da spoznamo da smo na zemlji kako bismo se približili Bogu. Naučili smo i spoznali da niko ne može sam doći do Boga, jer Bog je jedinstvo i on je takoreći zajedništvo svih ispravnih ljudi. Samo u zajedništvu moguće je približiti se Bogu, jer Bog je jedinstvo, a to je isto što i zajedništvo. Bitne zakonitosti zajedništva u Bogu su: jedni treba drugima da služe u jednakosti, slobodi, jedinstvu i bratstvu, iz čega proizlazi pravednost.
Braćo, držimo se zajedno i koračajmo zajedno putem Gospodnjim Moćni Bog-Stvoritelj, naš večni Otac, na našoj je strani. On usmerava i vodi i On je svetlo u svakome od nas. Mi ćemo Ga hvaliti, ceniti, slaviti i odavati Mu čast u svemu što mislimo, govorimo i činimo i potvrðivaćemo se kao njegova deca ljubeći svog Večnog Oca od srca.
Naravno, mi ljubimo Boga, našeg svemoćnog, Večnog Oca na Nebu i njegovog Sina, Hrista, koji je naš Spasitelj.”
Svo desetoro se pogledaše, međusobno praveći krug i kleknuše govoreći molitvu zahvalnosti:

Hvala!
Hvala, o Gospode,
Svemoćni Duše našeg Oca!

Hvala Ti, večna Svetlosti,
svemudri Vođo svih ljudi,
koji nas vodiš u Očevu kuću!

Hvala, o Gospode
za sve što na ovoj Zemlji
činiš mogućim.

Ti, o dobri Oče,
doveo si nas zajedno,
i vodićeš nas putevima u svet,
da bi pokazao
našoj ljudskoj braći i sestrama,
Tvojoj deci,
da smo svi mi Tvoja deca,
Ti, Oče, koji sve ljubiš!
Dobri, večni Oče,
mi Te ljubimo!
A pošto te ljubimo od srca,
mi se u svakom danu trudimo
da ispunjavamo Tvoju svetu Volju.
Tvoja Volja, o Oče, neka se vrši u
nama i kroz nas,
za mnoge čije srce čezne za Tobom.

Svet, svet, jesi Ti,
veliki, moćni Oče.
Tvoj Duh je u našim srcima.
Ti svetliš u nama.
Ti svetliš kroz nas.
Naša srca svetle za naše bližnje.

Deset crnčića se podigoše i pokloniše pred velikim Duhom koji boravi u svakome od njih. Kao desetoro braće, deset glasnika Božjih poðoše dalje sa čvrstom verom i poverenjem: Bog, unutarnje svetlo, bio je sa njima biće sa njima dokle god su oni sa njim.
Bog, snaga i život u svemu, brinuo se za njih i brinuće se uvek. On se starao i o tome da dobiju posao kako bi ispunjavali Zapovest: moli se i radi. Tako su primali sve što im je potrebno: krov nad glavom, hranu i odeću. Bog im je pripremao puteve, a njegovi anðeli dovodili su im ljudsku braću i sestre koji ispunjavaju njegovu volju i koji su hteli da uðu u njegov sveti Zakon.

Drago dete, ovo je priča o deset crnčića. Sigurno si primetio da sadrži mnogo istine.
Pre nego što počneš da tražiš kako bi pronašao deset malih crnčića koji krstare Afrikom, kako bi ljudima doneli zapovesti Božje, dopusti da ti se kaže još i ovo:
Na Zemlji se u naše vreme zbiva nešto još veće. Mnogi ljudi širom sveta krenuli su putem ka Bogu. Mnogi ljudi žive prema Deset Zapovesti i prema Besedi na Gori i tako su oni zračeće svetlo za mnoge.

Da li su i tebe, drago dete, dotakli ovih deset malih crnčića? Šta te je naročito pokrenulo? Šta je to htelo da ti kaže? Ako hoćeš, razgovaraj o tome sa svojim prijateljima ili svojom majkom, ili sa svojim ocem, ili pak sa svojim starateljima.
Možda će te ova priča o deset malih crnčića pokrenuti da jednom i sam probaš sa Deset Zapovesti? Sam odluči, jer ti si slobodan. 

 

 

| Homepage | Katalog knjiga | Naruči knjigu | Idi na vrh |
| Mi o sebi | Proroštvo | Susreti | Akcija | Linkovi | Radio emisije |
Download | Ostali jezici | Kontakt | Besplatne informacije