Hrist,
Sin Božji,
Suvladar neba,
Otkupitelj svih ljudi i duša,
Graditelj i Vladar
Carstva Božjeg na Zemlji,
objavljuje se ponovno.
1. Kad vide Isus toliki narod, pope se na Goru. I pošto
sede, pristupiše Mu Dvanaestorica. I podigavši oči na učenike Svoje, govoraše:
2. "Blaženi u Duhu su siromašni, jer njihovo je Carstvo
nebesko. Blaženi su koji podnose svoju patnju, jer će se utešiti. Blaženi
su krotki, jer njihovo će biti carstvo zemaljsko. Blaženi su gladni i žedni
pravednosti, jer će se nasititi.
3. Blaženi su milosrdni, jer će steći milosrđe. Blaženi
su koji su čista srca, jer će Boga ugledati. Blaženi su koji tvore mir, jer
Božjom će se decom zvati. Blaženi su koji zbog pravedne stvari proganjani
budu, jer njihovo je Carstvo Božje.
4. Uistinu, blaženi ste vi kad vas ljudi omrznu i iz
zajednice svoje izgnaju i kad svakojaka zla stanu protiv vas govoriti i ime
vaše kad prognaju, zbog Sina čovečjeg. Radujte se u taj dan i skačite od sreće,
jer gle, velika je vaša nagrada na Nebu. Jer isto to su očevi njihovi činili
prorocima. (Pogl. 25, 1-4)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Beseda na Gori je unutarnji put ka srcu Božjem, koji
vodi do savršenstva.
Blaženi će ugledati Hrista, i sa Mnom, Hristom, u
svoj blagosti i smernosti posedovati carstvo zemaljsko. Blago onome koji u
svemu vidi veličanstvo Otac-Majka Boga. On je postao živi uzor za mnoge.
Ja vodim Svoje spoznaji Istine.
Ko je je od istine, čuje Moj glas, jer on jeste istina
i stoga istinu i čuje i vidi.
Blaženi su neustrašivi i radosni, jer vide i čuju
ono što ne vide i ne čuju oni koji se još skrivaju iza svog ljudskog "ja"
držeći ga se grčevito, kako ih ne bi prepoznali.
Blaženi gledaju u tamnicu ljudskog "ja"
i prepoznaju najskrivenije misli svojih bližnjih. Oni osvetljavaju tu tamnicu
snagom svoje jasne svesti i dovikuju svojim bližnjima:
"Blaženi u Duhu su
siromašni, jer njihovo je Carstvo nebesko!"
Rečju "siromašni" ne misli se na materijalno
siromaštvo. Ne donosi nam ono blaženstvo u Duhu, već predanost Bogu, iz koje
čovek ispunjava ono što je volja Božja. Ona je unutarnje bogatstvo.
Rečju "siromašni" mislilo se na sve one
koji ne teže za sopstvenim posedom i ne gomilaju imovinu. Njihove misli i
težnje okrenute su životu zajednice, u kojoj oni na zakonit način upravljaju
dobrima koja je Bog poklonio svima. Oni ne razmišljaju o svetovnom i ne teže
mu. Oni služe opštem dobru i pružaju svoje ruke prema Bogu i svesno idu putem
ka unutarnjem životu. Njihov cilj je
Carstvo Božje u svom unutarnjem, carstvo koje žele da objave i donesu svima
koji su dobre volje. Njihovo unutarnje bogatstvo je život u Bogu, za Boga
i za svoje bližnje. Oni žive zapovest "Moli se i radi".
Oni teže Duhu Božjem i dobijaju za svoj zemaljski
život od Boga ono što im je potrebno, i više od toga. To su ti blaženi u Duhu
Božjem.
"Blaženi su koji podnose
svoju patnju, jer će se utešiti."
Patnja čovekova nije od Boga, već ju je onaj koji
pati, ili sam prouzrokovao ili je pak njegova duša u carstvu duša preuzela
jedan deo duga duše nekog brata ili sestre da bi ga za nju otplatila u svom
životu na Zemlji, kako bi duša tog brata ili te sestre mogla ući u viša područja
unutarnjeg života.
Ko nosi svoju patnju ne okrivljujući svog bližnjeg,
i u patnji spozna svoje greške i slabosti, pokaje se za njih, moli za oproštaj
i prašta, tome će pripasti Božje milosrđe. Jer Bog, Večni, želi Svoju decu
da uteši i otkloni im ono što za njihovu dušu nije dobro i korisno. Jer kad
patnja napusti dušu, kada se, dakle, uzroci koji su postali delotvorni u duši,
otplate, čovek postaje bliži Bogu.
"Podnosi svoju patnju" znači: ne žali se
na nju; ne optužuj Boga ni svoje bližnje. Otkrij u svojoj patnji svoje grešno
ponašanje, koje je do te patnje dovelo.
Pokaj se, oprosti i moli za oproštaj i ne čini više
ono što si spoznao kao greh. Onda će Bog moći da izbriše dug duše i ti ćeš
iz Njega primati još više snage, ljubavi i mudrosti.
Ako sretneš nekog ko pati i iskušava patnju i on te
zamoli za pomoć, pomozi mu koliko možeš i koliko je dobro za njegovu dušu.
A ako vidiš da tvoj bližnji sa zahvalnošću prima pomoć i koristi je za sopstvenu
nadgradnju, onda mu daj i više od toga, ako ti je to moguće.
A ti, koji pomažeš, čini to nesebično. Ako to činiš
samo iz spoljašnje nužde, nećeš za to dobiti nikakvu duhovnu nagradu -
a nećeš učiniti nikakvu uslugu ni duši onoga koji pati i iskušava patnju,
već samo njegovom telu, pratiocu duše.
"Blaženi su krotki,
jer njihovo će biti carstvo zemaljsko."
Blagost, smernost, ljubav i dobrota idu ruku pod ruku.
Ko je postao nesebična ljubav, taj je i blag, smeran i dobar. On je ispunjen
mudrošću i snagom.
Carstvo zemaljsko će posedovati ljudi u Mome Duhu,
oni koji nesebično ljube. O, vidite, put do srca Božjeg je put u srce nesebične
ljubavi. Iz nesebične ljubavi struji Mir Božji.
Ljudi koji idu ka srcu Božjem i oni koji već žive
u Bogu, rade za Novo Doba, tako što sve ljude koji su voljni uče putu ka Bogu.
Time oni sve više zadobijaju carstvo zemaljsko u Mome Duhu.
Ti koji nesebično ljube su oni koji će živeti u Carstvu
Božjem na Zemlji, u Carstvu Mira. Radujte se vi koji već sada (1989) koračate
putem ka srcu Božjem! Vi ste u Meni oni koji utiru put i pioniri za Novo Doba.
Mnogi od vas ući će u Novo Doba, u carstvo Svetlosti, donoseći sa sobom ispunjenost
u Bogu, jer su se već sada uputili onamo. Radujte se i budite zahvalni za
pročišćavanje i čišćenje vaših duša, jer vi ćete Me onda ugledati i svesno
ćete u Meni i sa Mnom živeti i postojati.
"Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se
nasititi."
Ko je gladan i žedan pravednosti Božje, taj je tražitelj
Istine, koji čezne za životom u Bogu i sa Bogom. On će se nasititi.
Brate Moj, sestro Moja; ti koji/koja čezneš za pravednošću,
za životom u Bogu i sa Bogom, budi spokojan i uzdigni se iz grešnog, ljudskog
"ja"! Raduj se, jer došlo je vreme u kojem se Carstvo Božje približava
ljudima koji se trude da se pridržavaju zapovesti života.
Vidi; Ja, tvoj Spasitelj, istina Sam u tebi samome.
U tebi samome, dakle, Sam Ja put, istina i život.
Istina je Zakon Ljubavi i života. U Deset zapovesti,
koje su izvodi iz sveobuhvatnog Zakona Božjeg, pronaći ćeš putokaze za put
do istine. Pridržavaj se Deset zapovesti i bićeš sve više na putu Besede na
Gori, u kojoj je u osnovi pokazan put do istine.
Put do istine je put do srca Božjeg, do večnog života,
koji je nesebična ljubav. Beseda na Gori je put u Carstvo Božje, u zakone
za Cartvo Mira Isusa Hrista. Ako se u njih udubiš i ako ih ispunjavaš, doći
ćeš do božanske mudrosti.
Već si pročitao/pročitala da se deo Zraka božanske
Mudrosti nalazi sada u zemaljskom ruhu (1989), da bi davao reč Božju i tumačio
Božje zakone. Preko ovog Mog instrumenta otkrivam Ja sada Besedu na Gori do
u detalje i vodim i pratim one voljne na Unutarnjem putu, poukom i lekcijama
koji - ukoliko se ostvaruju - vode ka Ocu, večnoj Svetlosti. Osim toga, Ja
preko Svog instrumenta učim ljude Apsolutnom zakonu, zakonu Večnosti.
Shvati: niko ne treba da
bude gladan ili žedan pravednosti. Načini prvi korak ka Carstvu ljubavi,
tako što ćeš najpre biti pravedan prema sebi samome. Vežbaj se u pozitivnom
življenju i mišljenju i postepeno ćeš postati pravedan čovek. Onda ćeš donositi
pravednost Božju u ovaj svet; a i zastupaćeš je, jer ćeš ispunjavati volju
Božju, volju Gospoda, iz Njegove ljubavi i mudrosti.
Shvati: blizu je vreme u kojem će se zbiti ono što
je otkriveno. Lav će ležati pokraj jagnjeta, jer će ljudi izvojevati pobedu
nad samima sobom - preko Mene, njihovog Spasitelja. Oni će činiti jednu veliku
porodicu u Bogu i živeće u jedinstvu sa svim životinjama i sa čitavom prirodom.
Radujte se, Carstvo Božje se približilo - a sa Carstvom
Božjim i Ja, vaš Spasitelj i donosilac Mira, vladalac Carstva Mira, Svetskog
Carstva Isusa Hrista.
"Blaženi su milosrdni,
jer će steći milosrđe."
Milosrđe Božje odgovara blagosti i dobroti Božjoj
i za sve duše predstavlja vrata ka savršenstvu života. Ljudi koji su preko
Mene, Hrista, koji živim u Otac-Majka Bogu, razvili u svojim dušama svih sedam
osnovnih snaga života - Zakon od Reda do Milosrđa - ponovo će kao čista duhovna
bića proći kroz vrata Milosrđa i ući u nesebičnu ljubav, u Carstvo Božje,
u Nebo, i živeće u miru. Vrata koja vode u večno postojanje predstavljaju
sedmu osnovnu snagu, Milosrđe - u Duhu Božjem nazvanu dobrota i blagost. Svi
ljudi koji se vežbaju u milosrđu steći će Milorsrđe i pomagati onima koji
su na putu ka Milosrđu.
Shvatite, put do srca Božjeg je put pojedinca u zajednici
sa istomišljenicima. Jer Bog je jedinstvo, a jedinstvo u Bogu je zajednica
u Bogu i sa Bogom i sa bližnjima.
Ko je načinio prve korake na putu do savršenstva,
taj će ispunjavati zapovest jedinstva: Jedan za sve, Hrist - i svi za Jednoga,
Hrista.
Beseda na Gori je, kao što je otkriveno, put evolucije
ka unutarnjem životu. Svi oni koji su odmakli ovim putem razvoja ka srcu Božjem,
pomažu onima koji su tek na početku puta. U svima i nad svima pak, svetli
Hrist, Ja Jesam.
"Blaženi su koji su
čista srca, jer će Boga ugledati."
Čisto srce je čista duša, koja se opet vinula do apsolutnog
duhovnog bića preko Mene, Hrista u Otac-Majka Bogu.
Čiste duše, koje su opet postale bića Neba, ponovo
su slika i prilika večnog Oca i gledaju Večnog opet licem u lice. One Zakon
večnog Oca istovremeno vide, čuju i žive ga, jer su ponovo postale duh iz
Njegovog Duha - večni zakon sam.
Sve dok ljudi i duše još budu morali u sebi da osluškuju
Duh Božji, neće još biti duh iz Njegovog Duha, niti sam zakon ljubavi i života.
No onaj ko je ponovo postao zakon ljubavi i života,
taj gleda večnog Oca licem u lice i sa Njim je u stalnoj i svesnoj komunikaciji.
On gleda i zakon Božji, život iz Boga kao celinu, jer on sam jeste život i
ljubav i u njima se kreće. Onaj ko se kreće u Apsolutnom zakonu Božjem, taj
ga je u potpunosti i shvatio - od Reda do Milosrđa. Njemu će služiti svih
sedam osnovnih snaga beskonačnosti, jer on je u apsolutnom jedinstvu i harmoniji
sa svime što postoji.
"Blaženi su koji tvore
mir, jer Božjom će se decom zvati."
Ove reči, po smislu, znače sledeće: blaženi su koji
održavaju mir. Oni će i doneti pravi mir na Zemlju, jer su u sebi samima postali
miroljubivi. Oni su svesno deca Božja.
Mnogi od sinova i kćeri Božjih, koji u sebi nose mir
i donose ga u svet, otelovljena su bića koja stoje u nalogu Božjem i bore
se za Novo Doba, da bi nastalo duhovno čovečanstvo, koje će živeti u Carstvu
Mira Isusa Hrista, u dobu Svetlosti.
Reči vladara Carstva Mira na Zemlji ljudima Novog
Doba:
Vi, ljudi u Novome Dobu, u Carstvu Mira Isusa Hrista
koje postaje sve svetlije, vi koji čitate ovu knjigu "Ovo je Moja Reč",
znajte da su Hristovi pioniri morali istovremeno da se bore na više frontova
protiv satanskog, kako bi pomogli da dođe do prodora najavljenog Carstva Božjeg
na Zemlji.
Vi dakle živite u Miru, u Meni, Hristu, vašem božanskom
bratu, vladaru Carstva Mira. Ipak, iza zida od magle još žive i deluju duše
koje nisu dopustile da ih Beseda na Gori, put u unutarnji život, zahvati,
koje još žive u tamnici svog ljudskog "ja". Kao ljudi, one nisu
htele da čuju zov onih koji idu ka srcu Božjem. Njihove uši i njihova srca
bili su zatvoreni za istinu a oni sami skrivali su se iza svog ljudskog "ja",
iza svojih predstava, mišljenja i teoloških gledišta. I u vremenu priprema
od starog ka Novom dobu, Dobu Svetlosti, oni su ostali fariseji, licemeri,progonitelji
i klevetnici.
Znajte, u svim dušama, sve do četvrte ravni čišćenja,
svetli svetlost Spasenja. Tako ni one nisu izgubljene. Iza zida od magle deluju,
u ime Gospodnje, mnoga čista duhovna bića - među njima i mnogi sinovi i kćeri
Božje koji su Meni, Hristu, na Zemlji, u ovom ili onom zemaljskom ruhu u raznim
vremenskim epohama, pripremali puteve u Carstvo Mira, koje je bivalo sve svetlije.
Tamo, u carstvima duša, one deluju i dalje u nesebičnom služenju svojim bližnjima.
Pravednim muškarcima i ženama, koji su u ovaj svet donosili Zakon ljubavi
i života, u toj vremenskoj epohi (1989) bilo je veoma teško.
Shvatite, vi braćo i sestre, vi koji sada živite u
Carstvu Božjem na Zemlji: Hristovi pioniri za Novo Doba su se u onoj velikoj
smeni doba okrenuli od starog, materijalističkog doba, ka Novom Dobu, dobu
Svetlosti, protiv satanskog i demonskog takođe.
"Blaženi su koji zbog
pravedne stvari proganjani budu, jer njihovo je Carstvo Božje."
Šta se zbivalo dalje u tadašnjem vremenu pripreme
(1989)? Hristovi pioniri za Novo Doba su zbog Carstva Božjeg na Zemlji bili
proganjani. Prezirani su i klevetani od strane fariseja i pismoznanaca, crkvenih
ljudi i svih onih koji su ovima bili poslušni. Istina je svesno u pogrešnom
svetlu predstavljena i iskrivljavana. Oni koji su se verno borili za istinu,
bili su ismejavani. Ljudi koji su Mene, Hrista, nosili samo na usnama, ali
ne i u srcu, držali su u svojim crkvama, a i izvan crkvenih zidina, propovedi
protiv njih, klevetali ih i diskriminisali. Grdili su ih i optuživali zbog
pogrešnog učenja.
Lažni hrišćani su osporavali pravim Hristovim sledbenicima,
da su hrišćani, jer oni sami (lažni hrišćani) nisu živeli ono što Sam im Ja
kao Isus iz Nazareta bio zapovedio. Kao i u Moje vreme, kada Sam bio Isus,
držali su propovedi iz svojih biblija i skromno savetovali ljudima da veruju
u Mene - no bili su samo vukovi u jagnjećoj koži. Jer nisu činili ono što
Sam Ja ljudima zapovedio: da jedni druge nesebično ljube, kao što Ja njih
ljubim; zbog toga su oni fariseji i licemeri. A onaj ko ne poštuje zapovest
ljubavi i prema neprijatelju, taj ne poštuje ni Hrista, koji Ja Jesam.
Ko ovo kasnije bude čitao, mogao bi se setiti Hristovih
pionira koji su carstvo zemaljsko i atmosferu Zemlje pripremili za Novo Doba.
Oni su na Zemlju i u njenu atmosferu doneli jedan deo večnog zakona zračenja.
Setite ih se s ljubavllju, jer mnogi od njih neće više obući zemaljsko ruho
da bi živeli i delovali u Carstvu Mira na Zemlji. Oni će se dalje boriti u
područjima čišćenja. Boriće se za tamošnje duše, kako bi se i ove oslobodile
svojih grehova i kako bi mogle ući u tu divotu, koja Sam Ja u Ocu.
Shvatite: ono što nisu očistile na Zemlji, duše nose
sa sobom iza zida od magle. Tamo moraju da spoznaju i otplate ono što su prouzrokovale
dok su bile u zemaljskom ruhu. Ko kao čovek nije došao do samospoznaje i stoga
se nije ni pokajao, taj kao duša i dalje vegetira iza zida od magle, takoreći
kao mesečar, kao i ranije dok je bio u zemaljskom ruhu - a što je on nazivao
životom. Mnogi koji su nekada bili licemeri i fariseji u zemaljskom ruhu,
u carstvu duša ponovo kleveću svoju braću i sestre, ismevaju ih i tamo i poriču
im da su hrišćani, želeći time da same sebe prikažu u boljem svetlu. To će se događati sve dok - u najvećoj patnji i bolu
- ne shvate šta su prouzrokovali i u kojim srcima je Hrist uistinu uskrsnuo.
Prema kosmičkom zakonu privlačenja, duša će na svom
duševnom telu doživeti ono što je prouzrokovala na svojim bližnjima i što
nije očistila dok je bila u zemaljskom ruhu. Duša slikovito vidi svoje grehe
istovremeno u svom duševnom telu i sama doživljavajući patnje i muke svojih
bližnjih, koje im je nanela kao čovek. Ti grehovi, koji su u njoj sada aktivirani,
deluju na nju sve dok se duša od srca ne pokaje, ne
zamoli za oproštaj i ne bude voljna da oprosti bližnjima. Tek tada
će se energija greha preobraziti u božansku snagu, a duša će postati svetlija
i čistija.
Molite se za one koji se iza zida od magle ponašaju
slično kao nekada na Zemlji u zemaljskom ruhu! Molite se, da spoznaju sebe
i da se pokaju. Mnogi će klevetnici u svojim dušama morati da spoznaju, dožive
i eventualno pretrpe nevolju i patnju pionira, dok im ne postane jasno da
Sam Ja, Hrist, bio sa pionirima, sa Mojom braćom i sestrama, i da Sam sada
sa njima kao božanski brat.
Molite se, da na vreme shvate i osete da su u tom
protivzakonitom svetu koji teži moći, robovale mračnim silama! Tama je zloupotrebila
čak i Moje ime kako bi zavela ljude i pionirima, sinovima i kćerima Božjim
na Zemlji, otežala rad u vinogradu Gospodnjem.
Shvatite: onaj ko je Mene sledio nije bio poštovan
od svetovnjaka, jer Me ovi nisu poštovali ni kao Isusa iz Nazareta. U svim
su vremenima ljudi koji su uistinu sledili Nazarećanina morali mnogo da pretrpe
i propate.
Mnogi od tih pionira Novog Doba nepokolebljivo su
pak išli napred i verno su Me sledili. Setite se tih odvažnih muškaraca i
žena koji su, nepokolebljivo verujući u Mene, vodili pravednu borbu za Novo
Doba.
Radujte se, vi koji živite u Novom Dobu, u Carstvu Mira, koje poprima sve svetliju materijalnu strukturu. Vi ste povezani sa njima. Mnogi među vama su u velikoj smeni d“ba i sami bili pioniri da bi u zemaljskom ruhu napravili prodor za Carstvo Božje. Borba i pobeda za Mene, Hrista, ostala je u vašim dušama kao sećanje. Neki od vas intuitivno osećaju da su u toj vremenskoj epohi i sami delovali kao pioniri. Oni takođe osećaju da su u onome vremenu uzroci postajali sve brže delotvorni i da je došlo do moćnog jačanja onog pozitivnog, doba Svetlosti, doba Hrista, u kojem vi sada dakle živite - u ruhu od jedne finije materije.
5. Ali teško vama bogati! Jer vi ste
u ovom životu primili utehu svoju. Teško vama koji ste siti sada, jer ćete
gladovati. Teško vama koji se smejete sada, jer ćete tugovati i plakati. Teško
vama kad stanu svi dobro govoriti o vama; jer tako su i očevi njihovi činili
lažnim prorocima. (Pogl. 25, 5)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
"Ali teško vama bogati!
Jer vi ste u ovom životu primili utehu svoju."
Ljudi koji svoje bogatstvo smatraju sopstvenim vlasništvom,
siromašni su u duhu. Mnogima koji su bogati ovozemaljskim dobrima, za njihov
ovozemaljski život dat je duhovni zadatak da budu uzor onim bogatima koji
se okorelim, nepopustljivim srcima vezuju za svoje bogatstvo i čija je jedina
misao i nastojanje da ga uvećaju za sebe same. Čovek koji je bogat ovozemaljskim
dobrima a shvatio je da je njegovo bogatstvo dar koji je primio od Boga samo
zato da bi ga uneo u veliku celinu za dobrobit svih i da bi njime pravedno
upravljao za sve - ostvaruje Zakon Jednakosti, Slobode, Jedinstva i Bratstva.
Kao onaj koji nesebično daje, on doprinosi tome da siromašni ne žive u oskudici,
a bogati u luksuzu.
Na ovaj će način postepeno, za sve one koji su spremni
da nesebično ispunjavaju zakon "Moli se i radi", biti uspostavljena
neka vrsta ravnoteže, jedan povišen srednji stalež. Tako će postepeno izrasti
pravo čovečanstvo jedne zajednice čiji članovi ne sakupljaju nikakvo lično
ovozemaljsko bogatstvo, već na sve gledaju kao na opšti posed koji im je dat
od Boga.
Ako bogataš smatra novac i dobra svojim vlasništvom
i uživa ugled u svetu zbog svog bogatstva, onda će - kao posledica njegovih
sopstvenih uzroka - u sledećim ovozemaljskim životima živeti u siromašnim
zemljama i tamo moliti za hleb koji je jednom kao bogataš uskraćivao siromašnima.
I to će se dešavati dokle god još takva otelovljenja budu moguća.
Duša jednog takvog bogataša neće naći mir ni u područjima
čišćenja. Duše siromašne svetlošću koje su zbog njega u zemaljskom telu morale
da trpe nepravdu i glad, prepoznaće ga kao onog koji im je uskraćivao ono
što im je moglo pomoći da se oslobode robovanja ljudskom "ja". Mnogi
će ga optuživati, i onda će njegova duša i sama osetiti kako su ove patile
i gladovale. Ovakva duša, koja je u zemaljskom ruhu kao čovek bila bogata
i ugledna a nemilosna, može da pretrpi veliku nevolju; ova nevolja je mnogo
veća nego kad bi u zemaljskom ruhu morala da moli za hleb.
Shvatite: po zakonima Večnoga, svima koji nesebično
ispunjavaju zapovest "Moli se i radi" pripada podjednako; jer Bog
svakome daje ono što mu je potrebno, pa i više od toga. Ali sve dok se svi
ljudi ne budu pridržavali ove zapovesti, biće na Zemlji tzv. bogataša. Njihov
zadatak, pak, je da svoje sakupljeno bogatstvo raspodele i da žive isto kao
i oni koji nesebično ispunjavaju zapovest "Moli se i radi". Ako
dakle, ovako budu činili, ne misleći samo na vlastito dobro, već na dobro
svih, onda će unutarnje bogatstvo postepeno izroniti napolje i nijedan čovek
neće gladovati ili trpeti oskudicu.
Teško vama, vi bogati, vi koji svoj novac i dobra
nazivate svojim sopstvenim i koji dopuštate da vaši bližnji rade da bi se
vaša imovina uvećala! Kažem vam: vi nećete ugledati presto Božji, nego ćete
i dalje živeti tamo gde su stopala Božja - na Zemlji, uvek iznova u zemaljskom
ruhu, sve dok to još bude moguće. Čak i ako potpomažete socijalne
ustanove, a pritom ste pak mnogo bogatiji
od onih koje te ustanove pomažu, onda ipak robujete satani čula koji hoće
razlike između bogatih i siromašnih.
Kroz ove razlike nastaju vlast i potčinjenost, zavist
i mržnja. Iz toga proizlaze sukobi i ratovi. Stoga oni koji se čvrsto drže
svog bogatstva, čak ako ponekad i misle na dobrobit društva, služe satani
čula i postupaju protiv Zakona života: protiv jednakosti, slobode, jedinstva
i bratstva.
Ko novac i imovinu smatra svojim sopstvenim i gomila
ih za sebe, umesto da pusti da ove materijalne energije teku, taj je, po Zakonu
života, lopov, pošto uskraćuje svojim bližnjima jedan deo njihovog duhovnog
nasledstva. Jer sve je energija. Ko je vezuje onim "moje" i "meni",
taj radi protiv Zakona, koji je tekuća energija.
"Teško vama koji ste
siti sada; jer ćete gladovati."
Bogat, sit čovek, koji puni samo "svoje"
ambare, prazan je u srcu. On zna samo za Njegova čula i misli okreću se oko
"mog" vlasništva, "mog" poseda, "mog" hleba,
"mog" jela. "Sve ovo pripada meni" - to je njegov svet.
Takav će čovek jednom gladovati i oskudevati, dok ne shvati: sve je postojanje;
sve pripada Bogu i svim ljudima koji se trude da čine Božja dela: da ispunjavaju
nesebičnu ljubav i zakon života za Zemlju - "Moli se i radi".
Ljudi koji govore samo o "moje" i "tvoje"
jesu ljudi siromašni svetlošću, koji već u ovom otelovljenju pripremaju svoj
novi zemaljski put ili dugo putovanje svoje duše u carstvu duša, uvek u odeći
prosjaka.
Duša zaslepljena materijalnim nesvesno je gladna svetlosti,
jer je siromašna svetlošću. Ona na silu pokušava da ovo nadoknadi spoljašnjim
stvarima, kao npr. ovozemaljskim bogatstvom, gramzivošću, izobiljem, pićem
ili drugim prohtevima i užicima. Ona je nezasita.
"Teško vama koji se
smejete sada; jer ćete tugovati i plakati."
Ko se bližnjima smeje i ruga im se, taj će jednom
biti veoma tužan i plakaće nad samim sobom - jer nije prepoznao one kojima
se smejao i rugao. On će morati da spozna da je, na kraju krajeva, ismejavao,
ponižavao i izrugivao sebe samoga. Jer
ko osuđuje svog bližnjeg i sudi mu, ismeva ga, ponižava i izruguje, taj osuđuje,
sudi, ismeva, ponižava i izruguje i Mene, Hrista.
Shvatite: ko se ogreši o najmanjeg od Moje braće,
taj se ogrešuje o Zakon života i patiće zbog toga. On se istovremeno i vezao
za one koje je povredio. Stoga pazite da se ne ogrešujete i vežbajte samokontrolu.
Ne prlja dušu ono što ulazi kroz usta, nego ono što silazi sa usana, to opterećuje
dušu i čoveka.
"Teško vama kad stanu
svi dobro govoriti o vama; jer tako su i očevi njihovi činili lažnim prorocima."
Ako laskate svojim bližnjima, kako bi i oni vas hvalili
i kako biste kod njih uživali ugled, onda ste isti kao i falsifikatori, koji
radi sticanja koristi za sebe plaćaju falsifikovanom novčanicom.
Slično je i sa lažnim prorocima. Oni su uživali i
uživaju ugled u narodu jer su mu laskali i jer su ih se držali oni koji su
takođe bili ugledni u narodu, očekujući kroz to lični prestiž i korist.
Shvatite, vi, ljudi u Carstvu Mira: u grešnome svetu
mnogi su pravedni proroci, a i prosvetljeni muškarci i žene, bili
klevetani i proganjani, a mnogi od njih i mučeni i ubijani od ovozemaljskih
bogataša i moćnika ovoga sveta, od crkvenih vođa i njihovih pristalica. Satansko
je u sva vremena kao svoje oruđe koristilo one koji su svoje ovozemaljsko
bogatstvo hteli da zadrže za sebe i da ga uvećavaju, koji su težili moći,
a i one koji su tim bogatašima i vlastodršcima bili potčinjeni.
Ovo morate znati da biste shvatili zbog čega je stari,
grešni svet propao na tako grozan način.
Osim toga, lažni proroci su bili i oni koji su propovedali
jevanđelje ljubavi a sami nisu živeli prema njemu. A bili su to i svi oni
koji su sebe nazivali "hrišćanima", ali su se u svom životu ponašali
nehrišćanski. Oni su često bili slavljeni zbog svog besedništva, a poštovani
i hvaljeni zbog svog bogatstva i ugleda.
O, vidite, ipak su svi pravi proroci i prosvetljeni
ljudi tokom vremena doprinosili tome da kristal unutarnjeg života sa svojim
brojnim fasetama večne istine sve više svetluca i blista. Na taj način se
sasvim postepeno izgrađivalo Carstvo Božje na Zemlji.
Za vas, draga braćo i sestre
u Carstvu Mira, važi da ovaj, sada savršeni, svetlucavi i blistavi kristal,
unutarnji život, negujete, gajite, čuvate i održavate kao kakav dragoceni
cvet: to je zakon ljubavi i mudrosti Božje, Njegov red, Njegova volja, Njegova
mudrost, Njegova ozbiljnost, Njegova dobrota, Njegovo beskonačno zračenje
ljubavi i Njegova blagost.
6. Vi ste so Zemlji, jer svaka žrtva
mora se solju posoliti; no ako so izgubi svoj ukus, čime onda soliti? Od nje
više nema nikakve koristi, osim da se prospe i nogama pogazi. (Pogl. 25, 6)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Pravedni su ta so Zemlje.
Oni će uvek iznova upozoravati na nepravilnosti u
ovome svetu i stavljati prst na ranu greha. Jer mnogo zla se dešavalo i dešava
se u ovom još grešnom svetu - i mnogi su ljudi bili žrtve zbog jevanđelja.
Pravedni, koji su bili ovakve žrtve treba da budu
rehabilitovani od pravednih muškaraca i žena, jer sve treba da bude otkriveno
kroz so Zemlje. Sada, u vremenu preokreta od starog, grešnog sveta ka Novome
Dobu, dobu Svetlosti, pravednici će obelodaniti nepravdu i učiniti da ona
postane očigledna, da bi oni koji su činili
nepravdu spoznali sebe i pokajali se.
Čuvajte se, ipak, vi pravednici, koji ste so Zemlje,
da ona ne izgubi ukus; dakle, ostanite pravedni i ne
dajte se zavesti. Jer, ko da donese pravednost u ovaj svet i ko da
ukaže na nepravilnosti i grehe koje ljudi čine? Ipak samo oni koji poznaju
Moje ime i koji su kao jagnje.
Ko prestane da bude so Zemlje, dospeće među one koji
su zloupotrebili i zloupotrebljavaju Moje ime za svoje ciljeve i koji su proganjali,
klevetali i ubijali pravedne.
Ako so Zemlje izgubi svoj
ukus, i čovek prezre svoje bližnje, onda će on pasti pod svoje sopstvene uzroke;
slikovito rečeno: sam će sebe nogama pogaziti. Njegovi neokajani uzroci će
onda prouzrokovati bolest, bolovanje i patnju. Duša siromašna svetlošću trpeće
oskudicu i osetiće na sopstvenom duševnom telu ono što je prouzrokovala kod
svog bližnjeg.
7. Vi ste svetlost svetu. Grad izgrađen
na brežuljku ne može biti sakriven. I niko ne poklapa sudom sveću kad je zapali,
nego je meće na svećnjak da svetli svima koji su u kući. Zato pustite da vaša
svetlost svetli pred ljudima, da mogu vaša dobra dela videti i vašeg Oca na
Nebu slaviti. (Pogl. 25, 7)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ja Sam Svetlost sveta.
Kroz Moje verne, muškarce i žene koji ispunjavaju
volju Večnoga, zrači ona sada pojačano u ovaj svet.
Svoju svetlost stavio Sam na svećnjak božanske mudrosti
i pravednosti, da svetli svima koji su dobre volje.
Braćo Moja i sestre u Carstvu Mira Isusa Hrista, važno
je za vas da znate sledeće: u otelovljenom delu Zraka božanske Mudrosti Ja
Sam sasvim postupno dovodio do sjaja Moju Svetlost. Ja Sam pozvao ono dete
čovečje u kojem je bio otelovljen ženski princip - heruvim božanske Mudrosti
i saopštio mu njegov duhovni zadatak, koji je onda u njegovoj duši postajao
sve očigledniji.
Znajte, kada u inkarniranoj duši počne da pulsira
duhovni nalog, to Zakon hoće da čovek bude upozoren i upitan da li prihvata
ono što je aktivno u njegovoj duši.
Dete čovečje je odgovorilo potvrdno, shodno smislu
ovako: Večni, ja sam Tvoja sluškinja, neka mi bude po Tvojoj volji.
Zatim je za nju počeo taj veliki, sveobuhvatni duhovni
nalog, da bude Moja proročica i glasnik za čitavu Zemlju. Moja svetlost je
u njenoj duši postajala sve svetlija i snažnija, dok nije potpuno prozračila
njenog čoveka. A kada je i čovek bio dovoljno osnažen da predaje Moju svetu,
večnu Reč, Ja Sam je poslao u ovaj svet: vođena od Mog Duha, ona je posećivala
zemlje i gradove na raznim kontinentima. Preko nje Sam Ja u bezbroj objava
dao Moju svetu Reč.
U mnogo faseta večne istine zračila je Moja svetlost
u ovaj svet, na ovu Zemlju. To je mudrost iz Boga.
Na Mojoj svetlosti se u ovoj moćnoj smeni d“ba palilo
sve više srca. Ljudi su spoznavali večnu Istinu u Mojoj Reči. Sve više njih
išlo je unutarnjim putem i primalo dar života, pouke i lekcije iz večne istine,
kako bi se približili Bogu, večnom Postojanju.
Mnogi muškarci i žene postajali su Moji verni, jer
su ispunjavali Božju volju. Oni su se zbratimili u Mome duhu i postali su
pioniri za Novo Doba, koji su zasnovali temelj Carstva Božjeg na Zemlji i
počeli da na njemu grade.
Sve više ljudi postajalo je tražiteljima svetlosti.
Na putu ka unutarnjem životu raspaljivali su sve više i više svoj unutarnji
plamen na Mojoj Svetlosti i ujedinjavali se sa pionirima, kako bi zajedno
delovali za Novo Doba.
Shvatite i ovo: iz dubokih pouka koje Sam Ja davao
kroz inkarniranu božansku Mudrost, oni su spoznali večne zakone i bivali sve
više i više u pravednosti Božjoj.
U svim su vremenima pioniri imali da svladaju i poneki
poraz. Ipak, oni su u svakom porazu spoznavali svoju sopstvenu slabost i savladavali
je onda sa Mnom, Hristom. Oni su se kajali zbog svog nezakonitog ponašanja
i zahvaljivali su i slavili Boga što ih neumorno vodi i izvodi iz njihovih
poraza. Na ovaj način su ti muškarci i žene ojačali u Meni, Hristu.
Pobede u Meni, Hristu, nisu smatrali svojim pobedama.
Oni su se zahvaljivali, hvalili i slavili ovo večno Ime i radovali se što
je Večni mogao kroz Mene i što Sam Ja mogao kroz njih i sa njima da dovršim
ono što je trebalo učiniti za doba Svetlosti u kojem vi sada živite.
Ostvarivanjem večnih zakona približavali su mi se
verni muškarci i žene sve više i postajali su svesni Mog vođstva. Preko otelotvorenog
dela Zraka božanske Mudrosti govorio je Večni, Bog, Otac svih nas, i Ja, Hrist,
sa Njim. Mi smo stalno opominjali pionire da otklone greške koje su se kod
njih još ispoljavale. Istovremeno smo ih Moj Otac i Ja, Hrist, dovodili do
samospoznaje tako što Smo ih - prema zakonu slobodne volje - upozoravali čim
bi se ogrešili o večni Zakon. Objašnjavali smo im kako bi mogli da isprave
svoje greške. U svim bitnim pitanjima i situacijama otkrivali smo se Večni
i Ja, Hrist, i dovodili ih do zakonitog odgovora i rešenja. Oni bi odmah očistili
ono što im je još stajalo na putu, tako da je moglo biti uklonjeno ono što
nije odgovaralo večnom Zakonu.
Doba pionira bilo je jedno veliko doba, jer su pioniri
razgovarali sa Bogom, koji im se otkrivao kroz veliku svetlost božanske Mudrosti.
Kroz ovu duboku povezanost sa Otac-Majka-Bogom i sa Mnom, njihovim Spasiteljem
i božanskim bratom, oni su se učvrstili u svom unutarnjem. Sve su više bivali
ispunjeni ljubavlju i Mudrošću.
Ovo što Ja otkrivam ovde u ovoj knjizi "Ovo je
Moja Reč", ispunilo se u jednom evolucionom procesu koji je obuhvatio
mnoge generacije. Prvi pioniri za Novo Doba još nisu prepoznali tu veliku
svetlost koja je živela među njima, jer se otelovljeni deo Zraka božanske
Mudrosti ponašao kao sestra među braćom i sestrama, ne ističući sebe. Ovo
jednostavno bratstvo i sestrinstvo, koje je proizlazilo iz jedne velike smernosti
i poštovanja prema Bogu, prouzrokovalo je onda i među nekim pionirima istinsko
bratstvo i sestrinstvo. Za njih je ona, koja je bila veliki nosilac Svetlosti,
bila sestra koja je u svakoj životnoj situaciji mogla da ih posavetuje, jer
je njeno duhovno telo bilo jedno sa Bogom, životom.
Shvatite, vi koji živite u Novom Dobu: sve ovo - i
mnogo toga što nije zabeleženo - moralo se dogoditi kako bi Moja svetlost
u ovome svetu mogla sijati sve jače. Ona je sijala moćno u vremensku prekretnicu
i pripremila Novo Doba kroz Moje verne.
Pioniri u Meni bili su ta duhovna borbena trupa koja
se borila prema Zakonu života, ljubavi i slobodne volje.
Nakon sklapanja saveza sa Bogom, Večnim, oni su živeli
i delovali iz centralnog prasvetla Zavetne zajednice Novi Jerusalim u Novom
Izraelu koji je nastajao. Iz Zavetne zajednice Novi Jerusalim nastao je u
narednim generacijama moćni grad Jerusalim na sve finijoj materiji Zemlje.
Grad Novi Jerusalim, koji je podignut na brežuljcima,
ne može biti sakriven. On svetli i zrači kao centralno prasvetlo za čitavu
Zemlju.
Iz tog grada koji je podignut na brežuljcima, iz Novog
Jerusalima, daju se impulsi za čitavo Svetsko Carstvo Isusa Hrista. Grad Novi
Jerusalim je centralno razvodno mesto za Carstvo Mira Isusa Hrista. Tako je
otkriveno i tako jeste.
8. Ne mislite da Sam došao da ukinem
zakon i proroke; nisam došao da ukinem, nego da ispunim. Jer zaista vam kažem:
dok ne prođe nebo i zemlja, neće nestati ni najmanjeg slovca niti ijedne tačke
iz zakona i proroka, dok se sve ne ispuni. No vidi, ovde je jedan veći od
Mojsija i On će vam dati viši zakon, potpuni zakon čak, i tom zakonu treba
da se povinujete. (Pogl. 25, 8)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Kao Isus iz Nazareta učio Sam muškarce i žene koji
su Me sledili, i sve koji su Me slušali, delovima iz potpunog zakona, iz Apsolutnog
zakona. Objašnjavao sam im takođe da Apsolutni zakon ljubavi zrači u Zakon
setve i žetve, jer je Duh sveprisutan i deluje i u Zakonu setve i žetve, zakonu
pada.
Kroz Mene kao Isusa iz Nazareta, otelotvorenog Hrista,
i kroz sve druge prave Božje proroke, Večni je učio i opominjao Svoju decu
u nesavršenim ravnima da je zakon pƒda, zakon setve i žetve neprestano
aktivan. Ko na vreme ne razmisli i ne preobrati se, moraće da pretrpi svoje
uzroke kao posledice. Večni je nastojao i nastoji i u današnje vreme (1989)
da Svoju ljudsku decu i sve duše dovede do Svog srca, do zakona večne ljubavi,
pre no što ih sustigne žetva - posledice uzroka koje su sami zasadili. Večni
ih je dovodio i dovodi ih kroz Mene, Hrista, do samospoznaje. On im je davao
i daje im snagu da očiste ono što su prepoznali i što prepoznaju kao greh
i grešku.
Hrist, koji Ja Jesam, u Isusu iz Nazareta došao je
na Zemlju, u ovaj svet, da bi kao Sin čovečji učio ljude večnom zakonu i da
bi ga prvi živeo, kako bi i oni spoznali put do večnog Oca i ispunjavali Njegov
zakon - da bi ponovo mogli ući u večna staništa, koja On čuva spremna za svu
Svoju decu.
Ljudi koji su Me sledili u vreme dok Sam boravio na
Zemlji i koji su ostvarivali večne zakone, bili su Moji istinski sledbenici.
U generacijama koje su zatim sledile bilo je onda hrišćanstva i lažnog hrišćanstva:
istinskih sledbenika koji su dobrovoljno sledili Mene, Hrista, tako što su
se pridržavali zakona Besede na Gori - i lažnih hrišćana, koji su samo govorili
o Meni, Hristu, a ipak delali protiv tih zakona. Osim toga, bilo je još i
tzv. prinudnog sledbeništva: ono je nastalo od prisilno izvedene hristijanizacije
masa od strane crkava.
Shvatite: u večnom zakonu nema prinude: Bog, Večni,
svoj Svojoj deci dao je slobodnu volju. Onaj ko se slobodno odluči, taj sa
tom slobodnom odlukom ima snagu za ono čemu nas uči pravo hrišćanstvo: za
jednakost, slobodu, jedinstvo, bratstvo i pravednost. Sve prinude potiču od
zakona setve i žetve, koji se zove još zakon pada. Čoveku je ponuđeno da sam
odabere svoj duhovni put. Ja, Hrist, nudio Sam i nudim put do srca Božjeg,
ali ne prisiljavam nijedno ljudsko biće da ide tim putem. Onaj ko prisiljava
svoje bližnje, taj i sam živi pod prisilom zakona pada i ovaploćuje misao
pada.
Neke tzv. hrišćanske konfesije primoravaju svoje vernike
na krštenje vodom. Čak se sasvim mala deca, čija slobodna volja još nije razvijena
i koja zbog toga ne mogu još sama ni da odlučuju, primoravaju krštenjem vodom
na pripadnost jednoj crkvi, podstičući se tako na učestvovanje i
u njenim drugim ritualima.
To je zadiranje u slobodnu volju pojedinca, a istovremeno
i nasilna hristijanizacija. To su procesi koji se odvijaju u zakonu pada.
Ljudima koji Mene, Hrista, ne prihvate i ne prime
dobrovoljno, iz najdubljeg unutarnjeg uverenja, često je veoma teško da na
pravi način shvate i prihvate Deset zapovesti, izvode iz Večnog Zakona, jer
su ove potiskivane u drugi plan mnogim banalnostima, dogmatskim formama, ritualima,
običajima i kultovima. U konfesijama su ove banalnostima postale glavna stvar;
no one nemaju ničeg zajedničkog sa unutarnjim hrišćanstvom, sa Unutarnjom
religijom, već delom potiču neposredno iz vremena mnogoboštva i idolopoklonstva
i time iz područja ravni pada.
Tek kada se ljudi dobrovoljno budu oslobodili nametnutih
im dogmi i krutih formi, rituala i kultova, kao i svojih sopstvenih predstava
o Bogu, moći će postepeno biti dovedeni u svoje unutarnje, u svoje pravo biće.
Tamo, u svom unutarnjem biću, naći će se onda kao pravo biće u Bogu i kao
stanovnici Carstva Božjeg koje postoji u svakom čoveku. Ovaj unutarnji život
je prava religija, Unutarnja religija.
Shvatite: večni, sveobuhvatni, univerzalni zakon,
zakon Nebesa, neoboriv je. To je zakon sveg čistog postojanja. Padom je nastao
zakon setve i žetve i on se može razložiti jedino ostvarivanjem večnih zakona.
On se, dakle, ne može izbeći. Zakon setve i žetve deluje u svakoj duši sve
dok ona svoje grehove ne spozna, očisti ih, okaje i preda ih Meni, Hristu
Božjem. Onda će zakon pada biti ukinut u duši. Duša će onda biti maksimalno
oslobođena svoje nečistoće. Ona će ponovo postati ono čisto biće u Bogu koje
živi Apsolutni zakon, pošto ponovo stremi apsolutnom, svevladajućem zakonu
ljubavi i života.
Zakon setve i žetve važiće onoliko dugo dok sve što
je nezakonito ne bude izmireno i pretvoreno u pozitivnu energiju i dok svako
biće ne bude ponovo živelo u Bogu, iz koga je i proizašlo. Onako kako sva
bića iz Boga budu ponovo ulazila u srce Božje, u Apsolutni zakon, tako će
se i sva područja čišćenja - sve delimično materijalne i materijalne ravni,
uključujući i Zemlju - pretvarati u kosmičku energiju i, na kraju ponovo vibrirati
u Apsolutnom zakonu. Tada će zakon pada biti razložen i Božja će ljubav, svesna
i svevladajuća biti u čitavom Postojanju, u svakom biću.
Neće nestati nijedne tačkice iz večnog Zakona koji
su pravi proroci donosili pre i posle Mene, a koji Sam Ja, kao Isus iz Nazareta,
živeo drugima za primer.
Kada se kaže: "ni najmanje slovce", misli
se na pojedinačni aspekt večne istine, a ne na slovo i reč ljudi kao takve.
Ljudske reči često su samo simboli koji skrivaju ono najunutarnjije. Tek kad
bude u stanju da iznutra oseti jezik simbola, čovek će spoznati istinu i smisao
života koji su duboko skriveni u ljudskim rečima.
"Viši zakon" je korak u Apsolutni zakon.
U ravnima pripreme, koje se nalaze ispred vrata Nebesa, ovaj se zakon izlaže
pretežno čistim bićima koja ovamo dolaze sa Zemlje i iz carstava duša. Taj
viši zakon poslednja je stepenica učenja pred vratima Neba. On pokazuje tim
pretežno čistim bićima kako se zakonito zračenje ponovo aktivira u duhovnom
telu, da bi se moglo primeniti u beskonačnosti.
Kao Isus iz Nazareta izlagao Sam delove iz potpunog
zakona, iz Apsolutnog zakona. Potpuna istina je u ono vreme
još morala ostati skrivena od ljudi toga vremena, jer su oni još i
suviše zavisili od mnogoboštva i bili orijentisani na razne verske pravce
tadašnjeg vremena. Stoga Sam govorio, shodno smislu, ovako: Kad dođe vreme,
Ja, Duh Istine, uvešću vas u svu Istinu.
Na brdu Golgota - što znači: mesto raspeća - razapeli
su Me Rimljani jer Me jevrejski narod nije primio i prihvatio kao Mesiju.
Iako Sam prošao dolinu Jordana uzduž i popreko, propovedajući, učeći ljude,
isceljujući i dajući mnoge znakove Svoje božanstvenosti, tvrdokorni jevrejski
narod se i dalje klanjao starešinama hramova, i zato je on sukrivac za smrt
Isusa iz Nazareta.
Rečima koje, po smislu, znače "Svršeno je",
u sve opterećene i pale duše ušle su iskre spasenja. Tako sam Ja postao i
Jesam Spasitelj svih ljudi i duša.
Kao Hrist Božji Ja Sam delovao i delujem i dalje.
U svim generacijama, sve do današnjeg vremena (1989), Ja Sam se otkrivao i
otkrivam se kroz istinske Božje instrumente, kroz ljude čije su duše u velikoj
meri već očišćene.
U ovoj moćnoj smeni doba, u kojoj se doba Svetlosti
sve više približava ljudima, izlažem Ja večni Zakon u svim njegovim pojedinostima
i sve više ljudi ići će stazom ka unutarnjem, ka ljubavi Božjoj.
Sada je došlo vreme koje Sam najavio kao Isus iz Nazareta:
"Danas to još ne možete nositi, dakle shvatiti, ali kada dođe Duh Istine,
On će vas uvesti u svu Istinu." Sada Sam Ja u Duhu među Svojima, među
vernim tragaocima za večnim postojanjem, za svešću Moga Oca, i učim ih Apsolutnom,
večnom zakonu, da bi ga i oni, kao i oni koji će živeti u Carstvu Mira ispunjavali
živeći tako u Meni i Ja kroz njih.
Moje su reči život, večni Zakon. One će ostati sačuvane
u onima koji tragaju za večnim životom, a i u mnogim pisanim zabeleškama -
dakle i u ovoj knjizi za Carstvo Mira Isusa Hrista.
Shvatite: samo večni Zakon ljubavi oslobađa čoveka
- ne Zakon setve i žetve. Ovaj mu donosi samo patnju, bolest, nevolju i dugotrajno
bolovanje.
9. Ko krši neku od ovih zapovesti
koje će On dati, i još bude učio ljude da čine tako, najmanjim će se u Carstvu
Nebeskom zvati. A ko ih se, pak, bude pridržavao i učio tako i druge, taj
će se velikim zvati u Carstvu Nebeskom (Pogl. 25, 9)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Deset zapovesti, koje je Bog preko Mojsija dao Svojoj
ljudskoj deci, izvodi su iz večnog zakona života i ljubavi. Ko se ogreši o
ove zakone i svoje bližnje samo uči ovim zakonima, a sam ih se ne pridržava,
taj je lažni učitelj. On se tako ogrešuje o Sveti Duh. To je najveći greh.
Ovaj falsifikator koristi Božju ljubav, zakon života, za vlastite ciljeve.
Time on zloupotrebljava večni Zakon. Svaka zloupotreba je razbojništvo; a
svaki razbojnik je istovremeno i progonjeni koga će pre ili kasnije sustići
njegova sopstvena dela, njegovi sopstveni uzroci i dokazati njegovu krivicu.
Jer, Bog je pravedan; kroz Njega će sve postati očigledno, kako ono dobro,
tako i ono manje dobro i loše.
Ko se pak pridržava zakona ljubavi i života, tj. ispunjava
ih u svakodnevnom životu i uči ljude onome što je sam ostvario, taj je istinski
duhovni učitelj. On pruža ljudima hleb nebeski i njime će nahraniti mnoge.
Ko daje iz sopstvenog ispunjenja, ispunjen
je božanskom mudrošću i snagom i svetleće kao zvezda na nebu kada bude došlo
vreme. Jer čovek ispunjen Bogom crpi iz struje Spasenja i nesebično
daje onima koji su gladni i žedni pravednosti.
Shvatite: kroz takve pravedne muškarce i žene dolazi
večni zakon ljubavi i života u ovaj svet. Ko se, dakle, pridržava večnog Zakona
i poučava ga, taj će se velikim zvati u Carstvu Nebeskom; to znači: on će
na Nebu biti bogato nagrađen.
10. Zaista, koji poveruju i poslušaju
spašće duše svoje, a koji ne poslušaju izgubiće ih. Jer vam kažem: ne bude
li pravednost vaša veća od pravednosti pismoznanaca i fariseja, nećete ući
u Carstvo Nebesko. (Pogl. 25, 10)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Iskaz: "... koji poveruju i poslušaju spašće
duše svoje, a koji ne poslušaju izgubiće ih" znači: ko veruje, i sledi
zakone Božje, taj će izbaviti svoju dušu iz točka ponovnih rađanja, koji će
ga vući u telo sve dok ne bude okajao sve ono što ga je neprestano odvlačilo
u otelovljenja.
Shvatite: Samo vera u zakon života nije dovoljna.
Jedino će vera u život uz ostvarivanje zakona života izvući čoveka i dušu
iz točka ponovnih rađanja.
Ko se ne pridržava zakona Božjih, taj izdaje Boga
i predaje svoju dušu tami. On tako prekriva svetlost svoje duše, svoj stvarni
život. Taj će čovek onda živeti u grehu, a duša u snu ovoga sveta. Zakon otelovljavanja,
točak ponovnih rađanja koji vuče dušu ka otelovljenju, delovaće još dugo,
kako bi otelovljena duša spoznala da nije od ovoga sveta, već je u zemaljskom
ruhu da bi se oslobodila svega što je ljudsko i otkrila ono što je božansko:
svoj stvarni, večni život.
Oni koji poznaju pisane znakove ne tumače ih svi doslovno,
već i po smislu. Stoga treba da stoji: ne bude li vaša pravednost veća od
pravednosti mnogih pismoznanaca - koji se izdaju za pravedne i poučavaju Moj
zakon, a sami ga se ne pridržavaju - nećete ući u Carstvo Božje.
Zato se ne vezujte za mišljenje i poglede ljudi. Ostvarujte
ono što ste spoznali iz zakona života; onda ćete uviđati koje korake treba
da napravite dalje ka višim zakonitostima.
Shvatite: pravednost Božja je Božja ljubav i mudrost. Ko ih ne razvije u sebi, taj ih ne zrači iz sebe, a i nema uvida u dubine večnog postojanja niti proniče u svoj pravi život. Njegov ovozemaljski život je vegetiranje. On vegetira mimo stvarnog života. On je duhovno mrtav i u ovostranom i u onostranom. On nema ispravnu orijentaciju ni u ovom zemaljskom postojanju, niti u onostranom životu, jer nije živeo prema zakonima života. On nije mudar, već samo predaje dalje svoje memorisano znanje. Tako on počinje da greši i, najzad, postaje grešnik. On postupa protiv večnog zakona i tako upada sve dublje u zakon setve i žetve.
11. A kad prinosiš dar svoj oltaru
i setiš se da brat tvoj ima nešto protiv tebe, ti ostavi dar svoj pred oltarom
i otiđi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj.
(Pogl. 25, 11)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
"... kada prinosiš dar svoj oltaru i prisetiš
se da brat tvoj ima nešto protiv tebe, ti ostavi dar svoj pred oltarom i otiđi
te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda dođi i prinesi
dar svoj", znači: Ako hoćeš da posvetiš svoj život Meni, Hristu,
i da Meni predaješ svoje greške i grehove onda ako shvatiš da se još nisi
pomirio sa svojim bližnjim, ostavi najpre greh pred unutarnjim oltarom. Otidi
kod svog bližnjeg i pomiri se sa njim - i kad odlučiš da ne činiš više isto
ili slično koje te je navelo na greh, položi svoj greh na oltar. Taj oltar
se nalazi u najunutarnjijem tvog hrama od mesa i kostiju. Duh ljubavi i života
će onda pretvoriti taj greh u snagu i život. Jer ono što Meni bez prinude,
svojevoljno predaš i ne činiš više isto ili slično, od toga ćeš se osloboditi.
Tvoja duša će onda pojačano primati svetlost iz Mene.
Obratite pažnju na sledeću zakonitost: ako ste se
o svog bližnjeg ogrešili isključivo u mislima, upućujući mu misli bez ljubavi,
misli zavisti, žudnje za osvetom, misli ljubomore ili mržnje, nemojte ići
k njemu da biste sa njim o tome porazgovarali. Znajte: vaš bližnji ne poznaje
svet vaših misli. A ako mu ga otkrijete rečima, on će onda o njemu razmišljati.
Dođite samo k Meni, Hristu, koji Sam u vašem unutarnjem, i pokajte se zbog
svojih misli i uputite istovremeno duši bližnjeg pozitivne, nesebične misli,
misli moljenja za oproštaj i misli unutarnje povezanosti. Onda ću Ja poništiti
ono što je prouzrokovano u mislima. A ako onda ne budete više mislili isto
ili slično, biće vam i oprošteno.
Shvatite: ako govorite bližnjem o svojim ljudskim
mislima, možete pod određenim okolnostima pokrenuti u njemu ono ljudsko, koje
je upravo u procesu preobražaja. Ono bi se onda ponovo moglo pokrenuti u vašem
bližnjem. On će onda opet početi da misli i govori negativno i ponovo će se
opteretiti.
Zakon glasi: ne opterećuje se samo onaj koji je ponovo
podstaknut na razmišljanje vašim neispravnim ponašanjem, već se opterećujete
i vi koji ste izgovorili svoje misli i njima pokrenuli ono ljudsko u bližnjem
koje je upravo bilo u procesu preobražaja.
Ako sa vaših usana ipak siđe nešto nezakonito, recimo
optužujete svog bližnjeg, grdite ga i ogovarate - i ako on to čuje preko drugog
ili trećeg - idite i molite ga za oproštaj. Ako vam on oprosti, onda vam je
oprostio i večni nebeski Otac u Meni, Hristu. A ako vam pak ne oprosti, onda
vam neće moći oprostiti ni Otac vaš nebeski u Meni, Hristu. Ljubav Otac-Majka
Boga, pak, sve će više dodirivati još tvrdo srce, da bi se taj čovek brže
predomislio i oprostio vam, i kako bi onda i Bog u Meni, Hristu, mogao da
vam oprosti, a onda je otplaćeno i preobraženo sve ono što je nekada bilo
nezakonito.
Čuvajte se sopstvenog jezika! Jer ono nezakonito što
siđe sa vaših usana može vašem bližnjem i vama samima pričiniti mnogo veću
štetu nego vaše misli koje ste na vreme prepoznali i predali ih Meni, Hristu
u vama, pre no što su počele da deluju.
Shvatite još jednu zakonitost:
misli ne vidite i ne čujete - a one su ipak tu. One odlaze u atmosferu i mogu
da utiču na onoga ko misli isto ili slično. Ako ih na vreme predate Meni,
biće poništene - svejedno da li ih je duša vašeg bližnjeg već registrovala
u sebi. Onda ćete biti vođeni tako da ćete moći činiti dobro čoveku o kome
ste mislili negativno. I ako nesebično budete činili dobro, ne izgovarajući
svoje negdašnje misli, onda će se u duši onoga o kome ste protivzakonito mislili
ugasiti ono što je on već bio primio u nju. Onda će se i u vama ugasiti ono
što je vaša duša odaslala.
12. Izmiri se što pre sa protivnikom svojim, dok si još
sa njim na putu, da te protivnik tvoj sudiji ne preda, a sudija tamničaru,
a izbaviti se nećeš pre no što platiš i poslednju paru.
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
"Izmiri se što pre sa protivnikom svojim, dok
si još sa njima putu" znači: ne ostavljaj greh koji si počinio prema
svom bližnjem da stoji! Očisti ga što pre, jer je on još sa tobom na životnom
putu u ovozemaljskom životu. A ako je njegova duša otišla sa Zemlje, onda
ćeš možda morati da čekaš dok se ponovo ne sretnete, kako bi mogao da ga zamoliš
za oproštaj.
Shvatite: "sudija" je zakon setve i žetve.
Ako ovaj počne da deluje, onda čovek neće moći da se izvuče sve dok ne plati
"i poslednju paru" - dok, dakle, ne okaje sve što je prouzrokovao,
a nije na vreme okajao.
Stoga iskoristite priliku da zamolite svog bližnjeg
za oproštaj i da mu oprostite dok još hodate sa njim ovom Zemljom i dok se
greh još nije ukopao u dušu i postao uzrokom. Ko ne oprašta i ne moli za oproštaj,
moraće snositi posledice sve dok ne otplati "i poslednju paru".
Izmirite se, dakle, što pre sa svojim bližnjim. Ako
su uzroci - npr. svađa, zloba ili zavist - već uhvatili korena u vašoj duši
i ako se to dogodilo i u vašem bližnjem protiv koga
ste, onda vam vaš bližnji možda neće tako brzo oprostiti - čak i ako
ste spoznali i okajali svoj greh. Jer u njegovoj duši se možda, zahvaljujući
istom ili sličnom načinu razmišljanja koji ste vi u njemu izazvali, učvrstio
kompleks duga. Vašim grešnim ponašanjem, koje ste dugo pothranjivali, i on
je hranio pritajenu mržnju protiv vas u svojoj duši - i tako je, kao i vi,
stvorio jedno prostrano, protivzakonito energetsko polje, jedan kompleks duga
koji sada oboje morate da obrađujete. Do raščišćavanja nesuglasica može doći
još u ovom zemaljskom životu, ili tek u carstvima duša, ili u novim inkarnacijama.
Shvatite: dok ga još nije pogodio udarac sudbine,
čoveka opominje Duh života, koji je takođe i život duše, a i duh-zaštitnik
ili pak ljudi. Opomene iz Duha su najtananiji osećaji koja struje iz duše
ili koja duh-zaštitnik pušta da pritiču u svet čovekovih misli ili osećanja.
Oni opominju čoveka da se predomisli ili da očisti ono što je prouzrokovao.
Večni Duh života i duh-zaštitnik mogu i da podstaknu ljude da priđu onima
kojima neposredno predstoji udarac sudbine. Oni će onda prići takvom čoveku
i započeti razgovor koji se odnosi na tu stvar. Iz toga bi se onda mogao spoznati
i očistiti uzrok koji sebi kao sudbina krči put.
Shvatate, dakle, da večna Svetlost na razne načine
daje opomene i uputstva - i vašem bližnjem sa kojim ste stvorili uzroke, i
vama samima.
Čovek pravovremeno biva opomenut i preko impulsa dnevnih
događaja, pre no što ga ono što je sam prouzrokovao pogodi kao sudbina.
Ko ozbiljno shvati ova uputstva i, kroz kajanje, praštanje,
moljenje za oproštaj i ponovno činjenje dobrog, očisti ono što je spoznao
kao greh, taj neće morati snositi posledice svojih uzroka. Ako je greh veliki,
onda je moguće da on podnese jedan deo toga, ali ne sve što bi htelo da izađe
iz duše. Ko, pak, previdi i prečuje sve opomene, jer se opija ljudskim stvarima,
taj će uzroke koje je sam stvorio morati da nosi dok ne bude plaćena "i
poslednja para".
13. Čuli ste da je rečeno: ljubi bližnjega svoga, a mrzi neprijatelja svoga. Ali Ja vam kažem, vama koji čujete: ljubite neprijatelje svoje, činite dobro onima koji vas mrze. (Pogl. 25, 12 - 13)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Zapovest života glasi: "Ljubite neprijatelje
svoje, činite dobro onima koji vas mrze."
Svaki čovek bi trebalo da u svakom čoveku vidi svog
bližnjeg, svog brata ili sestru. I u prividnim neprijateljima treba da prepoznate
svoje bližnje i da se trudite da ih nesebično ljubite.
Prividni neprijatelj ti čak može biti dobro ogledalo
za samospoznaju, onda kada se uzbudiš zbog neprijateljstva - koje može imati
mnogo lica; jer ako vas uzbuđuje nešto u vašem bližnjem, onda isto ili slično
postoji i u vama samima.
Ako ipak možeš bez većeg uzbuđenja da oprostiš svom
bližnjem koji te je okrivio i optužio, onda to kod tebe nema odgovaranja;
u tebi, dakle, nema takvog čega ili sličnog i zato optužba i ne nalazi odjeka
u tvojoj duši. Može biti da si ono zbog čega si okrivljen očistio ili okajao
još u prethodnom životu - ili ga nisi nikada ni izgradio u svojoj duši. To
onda znači da ovo postoji samo u duši onoga koji je mislio i govorio protiv
tebe i koji te je okrivio. Ako, dakle, u tebi ne odjekne nikakvo uzbuđenje,
ako ne usledi nikakav eho iz tvoje duše, onda si ti za njega bio ogledalo.
Da li će on pogledati u to ogledalo u kojem se ogleda njegovo ljudsko "Ja"
ili neće - to prepusti Bogu i njemu, Njegovom detetu.
Shvati: jedan tvoj pogled bio je dovoljan da pokrene
njegovu savest i posluži mu kao ogledalo da bi shvatio da je npr. nekada protivzakonito
mislio i govorio protiv tebe. Sada on ima mogućnost da to očisti. Ako to i
učini, tako što će se pokajati i ne misliti i ne činiti više isto ili slično,
onda je to popravljeno u njegovoj duši, dakle promenjeno. Tek tada će te on
gledati očima unutarnjeg svetla.
Znak da se u nekoj duši
ono protivzakonito pretvorilo u pozitivno jeste dobra volja i razumevanje
za bližnjeg.
14. Blagosiljajte one koji vas proklinju
i molite za one koji vas iz pakosti zloupotrebljavaju. Da budete deca Oca
vašega koji je na Nebu, koji čini da Sunce izlazi i za lošega i za dobroga,
i koji kišu šalje i na pravednoga i na nepravednoga. (Pogl. 25, 14)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ko se pridržava ovih zapovesti, taj je pravedan prema
svojim bližnjima i mnoge će ljude svojim životom u Bogu dovesti do života
u Bogu. Bog ne kažnjava i ne zlostavlja Svoju decu. To govore već same reči:
"... koji čini da Sunce izgreva i za zloga i za dobroga, i koji dažd
pušta i na pravednoga i na nepravednoga".
Bog je onaj koji daruje život, jer On sam jeste taj
život. Iz večnog zakona života Bog je ljudima dao slobodnu volju za slobodnu
odluku za ili protiv Njega. Ko je za Njega, taj se pridržava večnih zakona
ljubavi i života i od večnog će Zakona primati darove ljubavi i života. Ko
oseća, misli i dela protiv večnog zakona, taj će i primiti ono što je posejao,
dakle osećao, mislio, govorio i delao.
Svako, dakle, prima ono što je sam posejao. Ko poseje
dobru setvu, dakle ispunjava Božje zakone, taj će i žeti dobre plodove. Ko
seje ljudsku setvu, koju unosi u njivu svoje duše kao ljudska osećanja, misli,
reči i dela, taj će žeti i odgovarajuće plodove.
Iz ovog shvatite da se Bog ne meša u čovekovu volju.
On je Onaj koji daje, pomaže, opominje, vodi i štiti one koji se trude da
izvršavaju Njegovu volju, jer se obraćaju Njemu. Ko Njega napusti, stvarajući
sopstveni, ljudski zakon, njime će i upravljati sopstveni, ljudski, "ego-zakon".
Bog se, dakle, ne meša u zakon setve i žetve. Bog na razne načine prilazi Svojoj deci, a oni koji Ga od srca mole i ispunjavaju ono što Sam im zapovedio Ja, Hrist u Bogu, Mome Ocu - da jedni druge nesebično ljube - ti su u Bogu i Bog deluje kroz njih.
15. Jer ako ljubite samo one koji
vas ljube, kakvu ćete platu imati? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube.
I ako činite dobro onima koji vama čine dobro, kakvu ćete platu imati? Jer
i grešnici čine tako. I ako pozdravljate samo braću svoju, šta činite više
nego drugi? Ne čine li tako i carinici? (Pogl. 25, 15)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Primi, dakle, svog bližnjeg u svoje srce i prihvati
ga i onda kada te ne voli, i onda kada ti ne pomaže i kad te prezire uskraćujući
ti pozdrav. Voli ti njega. Pomaži mu nesebično i pozdravljaj ga - makar samo
u mislima, ako ne želi da bude pozdravljen rečima. I ovaj pozdrav iz srca,
koji se šalje u mislima, ući će u njegovu dušu i doneće dobre plodove u pravo
vreme.
Budite, dakle, kao Sunce: koje daje - hteo čovek da
ga vidi ili ne, želeo on kišu ili oluju, tražio on hladnoću ili toplotu.
Darujte tu nesebičnu ljubav kao što Sunce daje Zemlji
i poštujte sve ljude i sve što postoji. Onda ćete primiti platu u Nebu.
Ne ulagujte se ljudima.
Ne pravite razlike kao što čine ljudi koji se druže samo sa onima koji misle
i čine isto kao oni, a osuđuju one koji ne misle i ne čine isto kao oni.
16. I ako želiš nešto kao sami svoj
život a to te odvodi od istine, okani ga se, jer bolje je ući u život i imati
Istinu, nego izgubiti ga i biti gurnut u tamu spoljašnju. (Pogl. 25, 16)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ono što čovek traži za sebe lično, odnosi se na čoveka,
na njegovo nisko "ja". Sve to jeste vezivanje. Vezivanje znači biti
vezan za ljude i stvari. Ko se vezuje za ljude i stvari, ko je, dakle, vezan
za nešto, taj umanjuje protok kosmičkih energija.
Ako vezuješ nekog čoveka za sebe samo zbog sopstvene
koristi, onda ti sopstvenom voljom slediš interese koji te odvraćaju od života
u Meni, Hristu. Time napuštaš nelični nesebični život i uplićeš se sve više
u želju za posedovanjem i u želju da se bude neko i nešto, a tvoje unutarnje
postaje sve siromašnije duhovnim životom. Ako se na vreme ne okaneš želje
za posedovanjem i želje da budeš neko i nešto, onda ćeš jednom sve izgubiti.
Ako ne spoznaš samoga sebe u posledicama - kroz gubitak
cele svoje imovine npr., ili u bolesti, ili u nevolji i patnji - i ako se
ni tada ne pokaješ i ne popraviš, lutaćeš kao duša ili kao čovek u tami, jer
si mislio samo na sebe, na svoje sopstveno dobro.
Zato spoznaj sebe svakoga dana iznova i ostvaruj svakodnevno
zakone Božje i okani se traženja nečega za sebe. Ostani istinoljubiv i tako
veran Zakonu Božjem. Onda ćeš ući u život, koji je tvoje pravo biće, i bišeš
bogat u sebi, jer si otkrio Nebo u sebi.
Ko nije posuda za istinu, u tog ne može ni da se uliva
istina, koja je nelična. Takav čovek je okrenut jedino sebi samome i sakuplja
jedino za sebe samoga. Ovakvo ponašanje dovodi do toga da on napušta Božju,
večno tekuću snagu i vodi "život u močvari": u tu močvaru utiče
samo ono protivzakonito, a malo toga ističe. To znači da će on na sopstvenom
telu osetiti ono što je u svojoj močvari nakupio.
Naprotiv, u onom čoveku i kroz onog čoveka koji je
posuda istine teče večna Istina. On prima od Boga i daje iz Boga i tako postaje
izvorom života za mnoge. Kosmička životna energija, izvor svega što postoji,
teče kroz sve oblike postojanja i kroz one ljude i duše koji su se okrenuli
Bogu, dakle postali posudom Božjom.
Shvatite: večno strujeća
snaga teče samo kroz onog čoveka i onu dušu koji ne sakupljaju za sebične
ciljeve, već nesebično daju. Samo kroz onog koji nesebično daje teče neprestano
struja Božja! Ako Bog može kroz tog čoveka nesmetano da struji, onda taj čovek
živi u Istini, u Bogu, u životu koji večno traje. Samo takvi ljudi daju iz
Mene, života, jer jesu u Meni, životu i Istini.
17. A želiš li pak nešto što drugima stvara patnje i brige,
iščupaj to iz srca. Jedino ćeš tako naći mir. Jer bolje je trpeti bol no nanositi
ga, pogotovo slabijem od sebe.
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Sve ono nebožansko što iz tebe izađe - kao protivzakonite
misli, reči i dela - može naneti bol i doneti brige ne samo tvom bližnjem,
nego i tebi samome. Jer, što čovek poseje, to će i žeti.
Kakva setva, takva i žetva. A žeće je uvek onaj koji
je i sejao - a ne njegov bližnji. Tvoj bližnji nije sejao tvoju setvu, pa
neće ni žeti tvoju žetvu.
Tvoje seme ipak može razneti vetar - kao semenje raznih
vrsta cveća, koje vetar raznosi posle cvetanja pa ono pušta koren tamo gde
može čvrsto da se uhvati. Tako i tvoje misli, reči i dela mogu, kao i seme
nošeno vetrom, da padnu u njivu duše tvog bližnjeg i da porastu ako tamo naiđu
na iste ili slične uslove.
Isto ili slično, kao što leži u tebi, leži i u njemu
ako se on uzbuđuje ili ljuti zbog tvojih reči i postupaka kojima mu ti zadaješ
brige, i on, podstaknut tvojim semenom koje donosi vetar, misli, govori i
čini isto ili slično što i ti. No, ti si to pokrenuo u zakonu setve i žetve
i možeš biti pozvan da položiš račun. Tebi je zapoveđeno da nesebično ljubiš
svog bližnjeg i da mu služiš i pomažeš, a ne da mu svojim ponašanjem nanosiš
bol i zadaješ brige.
Ako se dakle tvoj bližnji optereti tvojim nezakonitim
ponašanjem, jer si ušao u njivu njegove duše i pokrenuo uzroke zbog kojih
će on posle morati teško da pati i da trpi zbog njih, onda si se ti vezao
za njega. A ako on na tvoje ponašanje reaguje isto tako nezakonito, onda se
on vezao za tebe. U ovom ili u nekom drugom vidu postojanja vi ćete ovo morati
da očistite jedan sa drugim.
Shvatite: jedno malo, sasvim malo seme ljudskog "ja",
može stvoriti veliki uzrok, koji u sebi već nosi svoju posledicu.
Shvatite, dakle: svaki uzrok se mora otkloniti.
Još jedan primer: ako odašilješ svoje negativne misli,
reči i dela kao semenje koje raznosi vetar, a tvoj bližnji čuje ono što govoriš
o njemu, ali to ne registruje, jer za to ne postoje odgovaranja u njivi njegove
duše, onda ćeš se opteretiti samo ti, i ti si se onda vezao za njega, a ne
on za tebe. Tvoj bližnji može onda ući u Nebo, jer nije primio i prihvatio
negativno semenje koje si ti posejao, jer nije mislio i govorio isto ili slično
kao ti. A ako si, ipak, svojim pogrešnim ponašanjem izazvao u svom bližnjem
uzroke koji možda nisu morali da počnu da deluju u njemu, jer bi ih on kasnije
eventualno mogao očistiti bezbolno i bez nevolja, onda ti snosiš veću krivicu
i moraćeš da nosiš i onaj deo koji si prouzrokovao na svom bližnjem.
Ako već moraš da podnosiš bol i brige, onda ne okrivljuj
svog bližnjeg zbog svog stanja. Ti sam si pokretač - a ne tvoj bližnji. Tvoj
bol i tvoje brige su usev u tvojoj duši koji je izrastao - i oni se pokazuju
i u tvome telu ili na njemu kao žetva.
Jedino te Ja, Hrist, tvoj Spasitelj, mogu toga osloboditi,
i to samo ako se pokaješ i ne činiš više isto ili slično. Onda će biti skinut
teret sa tvoje duše i krenuće ti na bolje.
Shvatite: ko spozna svoj bol i brigu kao svoju sopstvenu
setvu i svoju patnju prihvata, taj pokazuje istinsku unutarnju veličinu. To
je znak duhovnog razvoja; taj duhovni razvoj vodi postepeno u savršenstvo.
To čisto biće je savršeno; ono je slika i prilika
Otac-Majka Boga. Ono živi u Bogu, a Bog živi kroz to čisto biće.
Blaženi su oni koji su čista srca, jer će Boga ugledati
- jer su ponovo postali slika i prilika nebeskog Oca. Iz čistoga srca, koje
je predano Bogu, struje blagost i smernost.
Ja, Hrist, Spasitelj čovečanstva, vodim narod Božji
na Zemlji, koji postaje sve veći, ka unutarnjoj čistoti. Narod Božji čine
(1989) muškarci i žene koji, svesni cilja, idu putem ljubavi ka unutarnjem,
i tako slede Mene, Hrista, jedinog Pastira. Neće se više svi oni ponovo otelovljavati
u generacijama koje dolaze, već će mnogi od njih živeti u Duhu Ljubavi i delovaće
u Duhu, za Veliku Celinu i za Carstvo Mira Isusa Hrista.
O, shvatite, vi koji živite u Carstvu Mira: mnogi
od vas su kao ljudi bili prisutni već u doba Pionira. I tako je poneko od
vas pionira, čuvao zajedno sa drugim
pionirima jedinstvo u Bogu i zajedno sa njima išao putem ka unutarnjem. Pritom
ste odbacivali mnogo toga ljudskog, te su vaše duše sve više bivale prožimane
svetlom Istine. Napuštajući zemaljsko telo vaše su duše nosile svetlo Istine
sa sobom u viša područja Svetlosti. Odande ste vi ponovo došli sa svetlom
Istine, da biste, obučeni u zemaljsko ruho, živeli i delovali u Carstvu Mira
Isusa Hrista.
Svetlo Istine zrači sada ponovo kroz vaša nova zemaljska tela. Sada vi u ovom zemaljskom životu ostvarujete ono što ste stekli u svojim prethodnim životima: svetlost iz Moje Svetlosti i snagu iz Moje snage - Zakon života. Ispunjene Duhom Božjim deluju sada ove duše kroz svoje novo zemaljsko ruho u Carstvu Mira Isusa Hrista, u kojem Sam Ja vladar i život.
1. "Pazite da milostinju svoju ne činite pred ljudima
da vas oni vide. Inače nemate nagrade kod Oca na Nebu. Kada dakle daješ milostinju,
ne trubi o tome, kao što čine licemeri po sinagogama i ulicama, da ih ljudi
hvale. Zaista vam kažem, oni već imaju nagradu svoju.
2. A ti kad daješ milostinju, da ne zna levica
tvoja šta čini desnica tvoja, da milostinja tvoja u tajnosti ostane; i onaj
Jedan, koji vidi i što je skriveno, javno će ti ovo priznati. (Pogl. 26, 1-2)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
U život sprovedena Beseda na Gori je unutarnji put
do srca Božjeg. Ono što ne čini nesebično, čovek čini samo za sebe samog.
Nesebičnost je ljubav prema Bogu. Sebičnost je ljubav prema ljudskome. Ko
čini dobro svom bližnjem samo da bi mu ovaj za to zahvaljivao i slavio njegova
dobra dela, taj nije to učinio za svog bližnjeg nego za sebe samog. Ovakva
zahvalnost i priznanje su onda i njegova nagrada. On je tako već nagrađen
i od samog Boga više nikakvu nagradu neće primiti. Bog nagrađuje samo nesebičnost.
A nesebičnost izrasta i sazreva samo u onom čoveku koji je načinio, odnosno
ostvario prve korake ka kraljevstvu unutarnjeg.
Prve korake ka tom kraljevstvu predstavlja kontrola
misli: egocentričnim, negativnim, sanjarskim ili strastvenim mislima suprotstavi
pozitivne misli, misli spremnosti na pomoć, radosne, plemenite misli i misli
o onom dobrom u čoveku i u svemu što te snalazi. Tako ćeš postepeno steći
kontrolu nad svojim čulima. Onda nećeš više ništa ni tražiti ni očekivati
od svog bližnjeg. Na unutarnjem putu ćeš dalje govoriti još samo ono pozitivno
i bitno. Tako ćeš staviti pod kontrolu svoje ljudsko "ja", jer si
naučio da počivaš u sebi. I tvoja će duša postajati sve svetlija i ti ćeš
u svemu što dolazi do tebe nalaziti ono dobro, koje ćeš onda moći i da oslovljavaš
i izgovaraš na pravi način. Kada ovo naučiš, onda ćeš na zakonit način oslovljavati
i ono protivzakonito. Tako će se u tebi buditi iskrenost i poštenje i u svemu
ćeš biti veran Bogu.
Ovaj duhovni evolucioni proces ka nesebičnosti jeste
unutarnji put ka srcu Božjem. Sve što činiš iz nesebičnosti, donosiće ti bogat
plod.
Ako su, dakle, tvoja osećanja bez očekivanja, a tvoje
misli plemenite i dobre, onda je u tvojim rečima i u tvojim delima Božja snaga.
Ova snaga je Moja životna energija. Ona se uliva u dušu tvog bližnjeg čineći
da i on postane nesebičan. Jer ono što iz tvoje svetle duše iziđe to će -
pre ili kasnije, već prema tome kada se bližnji za to otvori - ući i u dušu
i srce tvog bližnjeg.
Ko nesebično daje, ne pita se da li će bližnji saznati
šta je dao. Nesebični - daje! On zna da Bog, Večni Otac, gleda u srca sve
Svoje dece i da će Večni, čiji Duh živi u svakom čoveku, nagraditi nesebičnog
kad za to dođe vreme. Samo je to od značaja.
Shvatite: sva dobra, dakle
nesebična dela biće otkrivena kad za to dođe vreme, da bi ih prepoznali oni
koji treba da ih vide, kako bi i sami postali nesebični prihvatajući život
u Meni i težeći mu, i čineći ono što Sam im Ja zapovedio: da jedni druge nesebično
ljube kao što Ja, Hrist, njih ljubim.
3. I kada se moliš, ne budi kao licemeri, koji se rado
mole po sinagogama i po uglovima ulica da ih ljudi vide. Zaista vam kažem,
oni već imaju nagradu svoju.
4. Kada se moliš, dakle, uđi u sobičak svoj, i zatvorivši sva vrata pomoli se Ocu svome nebeskom koji je skriven; i Taj skriveni Jedan, koji vidi i što je u tajnosti, javno će ti ovo priznati. (Pogl. 26, 3-4)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Kada se moliš, povuci se u neki miran kutak i utoni
u sebe, jer u tebi živi Duh Oca, čiji si ti hram.
Ako se moliš samo da bi te videli, da bi te tvoji
bližnji smatrali pobožnim i vernikom, onda ti Ja kažem: to nije pobožnost,
već lažna pobožnost; to je licemerje. Takve površne molitve su bez snage.
Ko se moli samo usnama ili da bi bio viđen, taj se ogrešuje o Svetog Duha,
jer zloupotrebljava svete reči za sopstvenu korist.
Shvati: ako u molitvi oslovljavaš Boga, a u životu
ne ostvaruješ ono za šta se moliš, ako su tvoje molitve, dakle, samo prikazivanje
tvoga "ja", i ne dolaze iz dubine tvoje duše i nisu nadahnute ljubavlju
prema Bogu, onda se ti ogrešuješ o Svetog Duha. To je najveći greh.
Ako tvoje molitve ne izviru nesebično iz srca, onda
je bolje da se i ne moliš, već da najpre postaneš svestan svojih misli i ljudskih
želja i postepeno ih predaješ Meni - kako bi nesebična ljubav koja je u tebi,
u tebi i rasla, i da bi mogao od srca da se moliš. Onda će tvoje molitve postajati
sve nadahnutije i prožetije ljubavlju prema Bogu i prema bližnjem.
"... i skriveni Jedan, koji vidi i što
je u tajnosti, javno će ti ovo priznati" znači: tvoje misli ispunjene
svetlošću i molitve pune snage, nadahnute ljubavlju prema Bogu, doneće plodove
još na ovom svetu. Ti ćeš moći da prepoznaš svoju setvu ljubavi, a i tebe
će mnogi prepoznati kao izvor ljubavi.
5. A kad se molite zajedno, ne ponavljajte
reči uprazno kao pagani, jer oni misle da će im molitva biti uslišena ako
koriste mnogo reči. Ne budite, dakle, kao oni; jer zna Otac vaš na Nebu šta
vama treba i pre nego Ga zamolite ... (Pogl. 26, 5)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
U molitvi kao i u svakodnevnom životu puno reči i
prazna, nenadahnuta ponavljanja koristi samo onaj ko je malo ostvario iz zakona
istine.
Ko mnogo govori o Zakonu istine i života, koristi
dakle, za to puno reči, taj ih ne može ispuniti snagom i životom, jer sam
nije ispunjen zakonom Božjim. Takve reči su egocentrične i stoga lišene ljubavi,
čak i kad su probrane tako da izgleda kao da su nošene ljubavlju. Nenadahnute
reči ne dopiru do najunutarnjijega duše tvog bližnjeg, pa tako nemaju odjeka
ni u čoveku koji dopušta da Božja ljubav vlada u njemu i kroz njega. Ko nenadahnuto
govori o zakonu istine i života, jer ga i ne ostvaruje, on će nekoga koji
to čuje a i sam je još okrenut spoljašnjem, samo podstaći na raspravu.
Shvatite: ko raspravlja o duhovnim zakonitostima,
taj ne poznaje zakone Božje. Svako ko hoće da raspravlja uveren je da zna
bolje nego njegov bližnji i želi to sam sebi da potvrdi. Onaj ko raspravlja
samo pruža svedočanstvo o sebi samom, naime: da ništa ne zna i da je nesiguran.
Zato on i raspravlja.
Ko je pak našao istinu, on ne raspravlja o istini,
niti o tome šta je vera. Reč "vera" sadrži i neznanje: čovek, konačno,
veruje u ono što ne zna ili što ne može da dokaže. Ko u istinu veruje, taj
večnu istinu još nije našao. On se još ni ne kreće u struji večne istine.
Vera je, dakle, još i slepilo.
Ko je pak našao večnu istinu, taj u istinu ne mora
više da veruje - on istinu zna, jer se kreće u struji istine. To je istinski
mudar čovek, koji je u sebi pronašao ovo bogatstvo, istinu. Istinski mudraci
počivaju u sebi. To je unutarnja sigurnost i čvrstina. Oni ne raspravljaju
o veri, jer su kroz veru našli mudrost, koja je istina.
Ko, dakle, u Boga samo veruje, a ne poznaje dubinu
večne istine, večni zakon, taj onda mnogo govori o svom verovanju.
On će slično činiti i u
svojim molitvama. Koristiće puno reči, jer ih ne nadahnjuje nesebičnom
ljubavlju. On misli da sa puno reči može da ubedi Boga ili da Ga čak nagovori.
On misli da pred Bogom mora da bude razumljiv, jer pretpostavlja da bi Bog
njegove molitve mogao da shvati drugačije nego što je on mislio. Slično misle
i slično se mole i pagani.
Shvatite: što dublje čovek uranja u božansku istinu,
manje reči upotrebljava u molitvi. Njegove su molitve kratke, no ipak snažne,
jer reč zrači iz sebe životnu snagu.
... Dakle, kad ste zajedno molite
se ovako:
Molitva zajednice, Očenaš, moli se različitim rečima
i sadržajima, jer je svaka zajednica moli onako kako to odgovara potencijalu
ljubavi te zajednice.
Kao Isus iz Nazareta učio Sam ljude ovoj molitvi zajednice,
Očenašu, na Svom maternjem jeziku; dakle, sa drugačijim rečima pa tako i sa
drugačijim sadržajima nego što su je molili u kasnijim vremenima i na drugim
jezicima.
Reči kao takve su nebitne. Bitno je da čovek ostvaruje
ono što moli! Onda će svaka reč koja siđe s njegovih usana biti nadahnuta
ljubavlju, snagom i mudrošću.
Ne treba da se molite doslovno niti da nastojite da
Očenaš, molitvu kojoj Sam Ja učio Svoje, molite prema originalu od reči do
reči. Bitno je da reči svojih molitvi nadahnete ljubavlju prema Večnome i
prema svom bližnjem i da sadržaj vaših molitvi odgovara vašem životu.
Ljudi ispunjeni večnom istinom, ljubavlju i mudrošću
Božjom, moliće se drugačije nego oni koji se mole samo zato jer su ih tako
naučili ili zato što pripadaju nekoj konfesiji, u kojoj se molitve izgovaraju
prema svesti te konfesije.
Ljudi na putu ka svom božanskom poreklu mole se slobodno,
tj. rečima koje su sami odabrali, a koje su nadahnute ljubavlju i snagom.
Ljudi koji žive u Mome Duhu, koji su prožeti Božjom
ljubavlju i mudrošću, koji, dakle, ostvaruju Božje zakone u svakodnevnom životu,
pre svega će se zahvaljivati Bogu za svoj život i za sve, hvaliće Ga i slaviti
i posvećivaće Mu sve više i više svoj život - u osećanjima, mislima, rečima
i delima - jer su postali život iz Njegovog života.
Ljudi u Duhu Gospodnjem žive molitvu. To znači da
oni sve više i više ispunjavaju zakone Večnoga i da su i sami postali molitvom,
koja je obožavanje Boga.
Ko, dakle, ispunjava Božju volju, taj sve više živi
u obožavanju Boga. Takvi ljudi ne samo da se pridržavaju zakona Božjih, nego
su u velikoj meri i postali zakonom ljubavi i mudrosti.
U Carstvu Mira Isusa Hrista, koje sazreva i u kojem
Sam Ja Vladar i život, ljudi će se sve više pridržavati zakona Božjeg. Mnogi
od njih su već i postali zakonom - te tako i božanskim čovekom koji u svemu
što misli, govori i čini ovaploćuje život, Boga. Njihove su molitve život
u Meni, ispunjavanje večnog zakona. Svojim životom koji je zakon Božji, oni
se zahvaljuju Bogu za život.
To zahvaljivanje Bogu je, dakle, život u Bogu. Njihov
život, koji je sav jedno zahvaljivanje, struji u Carstvo Mira.
Oni se, shodno smislu, mole sledećim rečima, rečima
koje ostvaruju u svakodnevnom životu:
Oče naš, Tvoj Duh je u nama,
i mi smo u Tvome Duhu.
Sveto je Tvoje večno Ime u nama
i kroz nas.
Ti si Duh života,
Ti si naš Praotac.
Iz Tebe mi nosimo svoja večna imena.
Ti, Večni, dao si nam ih
polažući u njih
sve obilje beskonačnosti.
Naša imena, koja si nam Ti udahnuo,
ljubav su i mudrost -
Tvoje obiilje
Zakon u nama i kroz nas.
Naše večno carstvo je beskonačnost -
snaga i slava u Tebi i iz Tebe.
Mi smo naslednici večnog carstva.
Zato smo mi to carstvo samo,
večna domovina.
Ona je u nama i deluje kroz nas.
Tvoja beskonačna, uzvišena volja je u nama
i deluje kroz nas.
Tvoja moć volje je naša snaga volje.
Ona deluje u nama i kroz nas,
jer mi smo Duh iz Tvoga Duha.
Nebo nije prostor i vreme -
Nebo i Zemlja su jedno
jer svi smo jedno u Tebi.
Ljubav i snaga u nama i kroz nas
naš su hleb svagdašnji.
Ti, o večni, uzvišeni Oče,
stvorio si u nama sve
što treperi u beskonačnosti.
Ti stvaraš kroz nas na Nebu
i na Zemlji.
Mi smo u Tebi, a Ti vladaš u nama
i kroz nas.
Ispunjeni smo Tvojim Duhom,
jer mi smo Duh iz Tvoga Duha.
Bogati smo Tobom,
jer živimo svoje nasleđe, Tvoju beskonačnost.
Naše večno nasleđe, Duh iz Tvoga Duha,
stvara za nas ono
što nam je potrebno kao ljudima
u Carstvu Mira.
Mi živimo u Tebi i iz Tebe.
žživot struji darujući se.
Mi živimo u Božjem obilju,
jer mi sami jesmo to obilje.
Zemlja je Nebo,
a Carstvo Mira bogatstvo ove Zemlje,
u kojem mi živimo i jesmo -
Duh iz Tvoga Duha.
Mi živimo u unutarnjem carstvu -
no ipak smo ljudi koji u spoljašnjem otelovljuju
ono što zrači u unutarnjem.
Slavi se ime Gospodnje,
On je život u nama i kroz nas.
Ime Božje je zakon ljubavi i slobode
koji se živi.
Greh je preobražen -
svetlost se vratila.
Mi živimo iz Njegove svetlosti
i živimo u Njegovom Duhu i iz Njegovog Duha,
jer mi jesmo Duh iz Njegovog Duha.
U Bogu je sve namireno.
Njegovo Ime je sve očistilo.
Nek se veliča slava Božja!
Božja volja, ljubav i mudrost
prožimaju Zemlju i tle.
Mi sami smo Zemlja i tle -
volja, ljubav i mudrost.
U nama je Božja dobrota - dobro iz Boga.
Mi smo u Bogu i delujemo iz Boga.
Zemlja je od Gospoda -
ona je carstvo ljubavi.
Ono deluje u nama i kroz nas.
život, slava Očeva,
deluje u nama i kroz nas -
iz večnosti u večnost.
Ovo slavljenje je, shodno smislu, život onih koji žive u Carstvu Mira Isusa Hrista. Oni žive u Meni, Hristu, a Ja živim kroz njih; i zajedno živimo u Otac-Majka Bogu, a Otac živi kroz nas iz večnosti u večnost.
7. Jer ako oprostite ljudima dugove njihove, oprostiće
i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne oprostite ljudima dugove njihove, ni Otac
vaš na Nebu neće oprostiti vama dugova vaših.
8. A kad postite, ne budite snuždeni kao licemeri. Jer
oni se pretvaraju, ne bi li izgledali kao oni koji poste. Zaista vam kažem,
oni imaju već nagradu svoju.
9. I kažem vam, ne usčuvate li se od sveta i od zla njegova,
nećete nikad naći Carstvo Nebesko. Niti ćete videti Oca na Nebu ako ne poštujete
sabat i ne okanete se revnosnog sabiranja bogatstva. A kada postiš, miropomaži
glavu svoju i lice svoje umij, da se pred ljudima postom svojim ne prikazuješ.
A sveti Jedan, koji vidi i što je skriveno, javno će ti ovo priznati. (Pogl.
26, 7-9)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Zapovest da se prašta i moli za oproštaj važi sve
dok se ne okaje i ne očisti sve ono što nije po večnim zakonima. Ta zapovest,
da se prašta i moli za oproštaj, spada u zakon setve i žetve. On će biti ukinut
kada sve ljudsko bude namireno i kad svaka duša postane čisto duhovno biće,
bez mrlje.
Do tada, dakle, važi zapovest: praštajte i biće vam
opraštano. Ako molite za oproštaj i ako vam vaš bližnji oprosti, onda vam
je oprostio i vaš Otac na Nebu. A ako molite za oproštaj, a vaš bližnji vam
još ne oprašta jer za to još nije spreman, neće vam oprostiti ni vaš večni
Otac. Ko se o svog bližnjeg ogrešio, taj mora od svog bližnjeg da dobije i
oproštaj. Tek tada će Bog izbrisati greh.
Večno Pravedni ljubi svu Svoju decu - i onu koja još
nemaju snage za praštanje. Gde bi tu bila pravednost Božja kad bi On, Bog,
oprostio samo onome koji je dao povoda za neki greh, a da ne oprosti onome
koji je od ovoga na greh naveden i još ne može da oprosti? I jedan i drugi
će moći u Nebo tek kada njihovi gresi budu namireni.
Zato pazite na to šta sa vaših usana silazi i pazite
na svoja dela, da li odgovaraju večnom zakonu; dakle, da li su nesebična!
Nezakonito se brzo izgovori ili učini - no, može dugo potrajati dok ne bude
oprošteno.
Ako ste molili za oproštaj a vaš bližnji još nije
spreman da vam oprosti, onda će se pojačati Božja milost u vama, obuhvatiće
vas i nosiće vas - ali vam On neće izbrisati ono što još nije očišćeno. Božje
milosrđe će se pojačati i u vašem bližnjem i, uz poštovanje njegove slobodne
volje, vodiće ga tako da brže spozna svoje greške, da se pokaje i oprosti
vam. Tek kada vam oproste svi o koje ste se ogrešili - kada je, dakle, sve
namireno - tek tada ćete moći u Nebo, jer je Bog sve ljudsko pretvorio u božansku
snagu.
Bog je sveprisutan. On deluje i u zakonu setve i žetve.
I u svemu negativnom je pozitivno, Bog, večni zakon. Ako čovek spozna i okaje
svoje grehe i greške, u njemu će se aktivirati pozitivne snage i daće tom
čoveku, koji je spoznao svoju krivicu, snagu da svoje grehe očisti sa snagom
Hrista.
Spoznajte zakon Božji; to je večni život iz večnosti
u večnost - sve u svemu. Sve je sadržano u svemu: u velikom ono najmanje a
u najmanjem veliko, u grehu snaga za praštanje, a u snazi koja se oslobađa
praštanjem uspon ka unutarnjem životu, u večno Postojanje.
Stoga i u negtivnom može delovati božansko - onda kada čovek od srca moli za oproštaj, kad oprašta i ne greši više. Ali čovek sam mora da načini prvi korak ka unutarnjem životu.
Shvatite: sve što činite
- bilo da se molite, postite ili dajete milostinju - ako to ne činite nesebično,
nego da bi vas videli vaši bližnji, vi već imate nagradu od ljudi. Bog vas
onda neće nagraditi. A ako postite samo zbog prekomerne telesne težine, Duh
vašeg Oca u vama neće postati veći. Ali ko uzima hranu u Ime Svevišnjega,
ko je umeren i posti s vremena na vreme kako bi opustio svoje telo i pročistio
ga, kako bi snaga Božja mogla pravilno da snabdeva sve ćelije i organe, taj
će se vežbati i da na ispravan način prihvata i prima život iz Boga i u njemu
živi. Istovremeno će u molitvi posvećivati svoj život Bogu, Večnome, kako
bi postepeno postajao oživotvorenom molitvom.
10. A tako da činite i kad za mrtvima jadikujete i tugujete,
jer gubitak za vas dobitak je za njih. Ne činite kao oni koji pred ljudima
tuguju i jauču i haljine svoje razdiru, da drugi tugu njihovu vide. Jer su
sve duše u ruci Božjoj, i koji su činili dobro počivaće sa precima svojim
u krilu Večnoga.
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ko oplakuje mrtve, taj je još daleko od večnog života,
jer on smrt vidi kao kraj života. On još nije postigao uskrsnuće u Meni, Hristu.
On pripada duhovno mrtvima.
Shvatite: ono prolazno, život u telu, nije i život
duše. Duša je prihvatila telo samo za jedan kratak period života, da bi u
zemaljskom očistila i otplatila ono što je nametnula sebi tokom mnogih inkarnacija.
Zemlja se može smatrati samo usputnom stanicom na kojoj duše u zemaljskom
ruhu mogu za kratko vreme da očiste ono što ne mogu da savladaju tako brzo
sa one strane velova svesti - koji se još zovu i zidovi magle.
Kad neka duša napusti svoje zemaljsko telo, onda čovek
oplakuje samo to ruho duše, i ne misleći pritom na dušu koja je tom ruhu umakla.
Svetlu dušu će nakon odlaganja njenog zemaljskog tela
voditi svetla, čoveku nevidljiva bića, u onu ravan svesti koja odgovara mislima
i životu čoveka u kome je ta duša bila otelovljena.
Shvatite: svaka duša koja napusti telo odlazi još
neko vreme ljudima sa kojima je kao čovek živela zajedno. Ako pritom sazna
da njeni nekadašnji zemaljski rođaci žale za njenim zemaljskim omotačem, onda
je to za tu dušu veoma bolno. Duša koja je još blizu Zemlji, veoma dobro shvata
zbog čega njeni rođaci oplakuju samo njen ljudski omotač i zašto se ti koji
je žale ne obaziru na nju kao dušu. Duša koja to sazna oseti pritom svoj prvi
dubok bol nakon odlaganja fizičkog tela; jer shvata zbog čega čovek tuguje
i zbog čega se ne seća nje s ljubavlju i u povezanosti. Pritom ona vidi i
mnoge sebične misli svojih bivših zemaljskih rođaka. Ali im ne može skrenuti
pažnju na sebe jer je oni ne mogu videti. Ljudi ne čuju ono što ona kaže i
ne vide ono što ona vidi. A duša vidi mnogo toga.
Podstaći ću vas na razmišljanje: da li jadikujete
kada zmija menja košuljicu, kad za sobom ostavlja svoju kožu i gmiže dalje?
Slično je i sa dušom. Ona napušta svoje raspadljivo
telo, svoj omotač, i ide dalje. Vi tugujete, dakle, zbog gubitka omotača,
a ne sećate se te duše! Ko pak misli na dušu, on će zahvaljivati Bogu što
je tu dušu pozvao natrag u Svoje krilo, ukoliko je ona svoj život u zemaljskom
ruhu provela u Bogu i tako Mu se približila. Mislite na to da je odlaganje
tela za jednu svetlu dušu dobitak.
I ako samo pred ljudima tugujete zbog gubitka čoveka,
onda se vi pretvarate pred njima kao licemeri. U stvari, vama nije ni do tog
čoveka ni do te duše. Vi mislite samo na sebe same. Duša koja to registruje,
shvata da nije bila voljena nesebično, i da je možda bila tu samo da bi je
njeni bližnji iskoristili.
Mnoge duše spoznaju da su, dok su bile u zemaljskom
ruhu, njihovi zemaljski rođaci i poznanici živeli kroz njih. To znači da se
one same kao ljudi nisu mogle razvijati i da nisu mogle da prožive osobenosti
svog bića, jer su morale da ispunjavaju volju drugih koji su od njih zahtevali
ono što je bilo u njihovom sopstvenom interesu. Mnoge od ovih duša vide šta
su propustile dok su bile na Zemlji i zato se ponovo i vraćaju u zemaljski
život. Kroz velove svesti, one se ponovo vraćaju na Zemlju i kao duše ponovo
se zadržavaju među onima koji su kroz njih živeli. Druge, opet, traže da na
Zemlji prožive ono što kao ljudi nisu mogle da razviju.
Sve dok se ljudi budu vezivali za ljude ili stvari
- kao što su posed, bogatstvo i moć - njihove će se duše opet vraćati na Zemlju
i ulaziti u nova zemaljska ruha. Brojni su uzroci i pobude zbog kojih se duše
ponovo utelovljuju. Ako npr. neka duša shvati da je zbog grehova kao lancima
vezana za svoje rođake, ona će se onda često predavati sudbini i popuštati
želji da uzme novo telo. Podstaknuta ovom željom, ona će najpre živeti u onoj
ravni svesti koja odgovara njenom duševnom stanju i tamo će dobijati poduke.
Biće joj, između ostalog, predočeni i razlozi "za" ili "protiv"
novog otelovljenja. U otelovljenje će krenuti kada zvezde u kojima je memorisano
njeno "za" ili "protiv" - pa prema tome i njen zemaljski
put - pokažu put do materije i kad na Zemlji bude rođeno zemaljsko telo koje
odgovara njenom duševnom stanju svesti. Pri rođenju ona onda ulazi u ovaj
ljudski omotač.
Muškarac koji je to telo začeo i žena u kojoj se embrion
razvijao, privukli su onu dušu sa kojom imaju još nešto zajedno da očiste
- ili da bi zajedno sa njom koračale putem Gospodnjim u nesebičnom služenju
bližnjima.
Čovek ne bi trebalo da gleda samo na svoje telo, nego
pre svega na biće otelovljeno u njemu, i treba da se trudi da ispunjava volju
Božju i da ne dozvoli da mu drugi nameću svoju volju.
Shvatite da i kad kažete: "Ispunjavam volju svog
bližnjeg da bih očuvao spoljašnji mir", vi sprečavate svoju dušu, a i
dušu svog bližnjeg, da se razvija i rascvetava onako kako je to dobro za oboje.
Vi sprečavate sebe i svog bližnjeg u ispunjavanju zadataka koje su vaše duše
donele sa sobom u zemaljsko postojanje: da se očiste i oslobode tereta greha
koji je eventualno donet u ovo otelovljenje još iz ranijih inkarnacija. Ko
dopusti da njegov bližnji utiče na njega, ko dakle čini ono što drugi kažu
iako shvata da to nije njegov put, kroz toga će živeti drugi a on sam živeće
mimo svog pravog zemaljskog života. On ne koristi dane; a njega koriste oni
kojima je poslušan i zbog toga neće spoznati svoj put kao čoveka na ovoj Zemlji.
Ko vezuje svoje bližnje, namećući im svoju volju,
može se uporediti sa vampirom koji usisava energiju svojih bližnjih. On ne
poznaje samoga sebe, a istovremeno se i vezuje za svoje žrtve - i obrnuto:
žrtva koja dopušta da bude isisavana, vezuje se za njega. U jednom od narednih
života, bilo u zemaljskom ruhu ili kao duše u onostranim područjima, njih
dvoje će opet biti dovedeno jedno drugom - i to će se ponavljati toliko puta
i onoliko dugo dok jedno drugom ne oproste.
Kad se dvoje vežu jedno za drugo - svejedno da li
je neko nekoga vezao za sebe ili je dozvolio da bude vezan - oboje su se opteretili
i moraće sve zajedno da očiste, kako bi se između njih ponovo mogli uspostaviti
ljubav i jedinstvo.
Niko ne može reći: "Nisam ništa znao o zakonima
života." Kažem vam: Mojsije vam je doneo izvode iz večnih zakona, Deset
zapovesti. I ako se njih držite, nećete se vezivati jedni za druge, nego ćete
jedni sa drugima živeti u miru.
Shvatite: samo ljubav i međusobno jedinstvo pokazuju
dušama i ljudima puteve ka višem životu.
Bog, večno Dobri, pruža Svoju ruku svakoj duši i svakom
čoveku. Ko je prihvati, taj koristi svoj zemaljski život. On poštuje dane
i u stanju je i da ih živi prema zapovestima, tako što čisti ono što mu dan
pokaže. On će se jednom kao duša kretati u Bogu i počivati u Bogu sa svima
onima koji su i sami koristili svoje zemaljsko postojanje, tako što su iz
dana u dan spoznavali i sa Mnom, Hristom, savladavali ono što bi im dan doneo
i na šta bi im ukazao - radost ili patnju.
I ako ne tugujete - zbog sebe samoga - za smrtnim
omotačem koji je vaš bližnji odložio, već se u Duhu radujete što je ta duša
u zemaljskom ruhu spoznala svoj duhovni život i što se pripremila za njega,
onda ćete se vi preko Mene, Hrista, radosno moliti Ocu za svog bližnjeg. Vi
ćete toj duši, koja je sada bliže Bogu, slati snagu ljubavi, kako bi ona išla
dalje ka višim ravnima i sve više se
sjedinjavala sa Bogom.
Duša oseća radost i patnju svojih rođaka. Duše koje
su napustile svoje telo i počinule u Meni, Hristu, osećaju se povezane preko
Mene, Hrista, sa svima koji su još u zemaljskom ruhu. Radost duše što je se
njeni rođaci s ljubavlju sećaju ispunjava tu dušu snagom.
Shvatite: nesebične molitve ispunjene ljubavlju daju
duši koja luta moć i snagu na njenom putu ka božanskom. U vašim nesebičnim
molitvama ona će osetiti povezanost i primaće sve više snage. Tako će se ona
brže oslobađati onog ljudskog koje još prijanja za nju i tako se osloboditi
za Onoga koji je sloboda i ljubav - za Boga, za život. Velika je Božja plata
za svaku dušu koja se ozbiljno trudi da ispunjava volju Božju.
Shvatite: bez nade je jedino onaj koji samo govori
o svom verovanju, a ne živi ono u šta tobože veruje. Na kraju krajeva, čovek
koji stalno sumnja ne veruje u ono za šta tvrdi da veruje. Iz toga se razvija
beznađe.
12. I ne sabirajte sebi blaga zemaljska, koja moljci proždiru
i rđa nagriza i koja će lopovi iskopati i pokrasti. Već sabirajte blaga na
Nebu, gde ih ni moljci ne prožidru nit rđa nagriza, i gde ih lopovi ne iskapavaju
i ne kradu. Jer gde je blago vaše, tamo je i srce vaše.
13. Svetiljke telu su oči. Ako, dakle, jasno vidiš, svo
telo tvoje biće svetlo. No ako očiju nemaš ili su oči tvoje bez sjaja, sve
će telo tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svetlost što je u tebi tama, kolika
li je tek tama!
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Samo čovek koji ne veruje u Boga, u Njegovu ljubav,
mudrost i dobrotu, sakuplja blaga na Zemlji. Mnogi ljudi tvrde da veruju u
Boga, no prepoznaćete ih po njihovim delima. Mnogi govore o ljubavi i o delima
Božjim - ali ćete ih prepoznati samo po onome što čine.
Mnogi ljudi govore o unutarnjem carstvu i o unutarnjem bogatstvu, a ipak svoje ambare pune za sebe lično i sakupljaju ovozemaljsk
