Pismo lovcima
Decembar 2002
Draga četo lovaca,
mi, dole potpisani, pretpostavljamo da ste hrišćani i da verujete u Isusa, Hrista. Isus je voleo ne samo ljude, On je voleo i životinje. Mi sledimo Isusa, Hrista. Isus, Hrist, je ljudima zapovedio da ne ljube samo ljude, štaviše ljude koji su njihovi istomišljenici, nego i životinje. Mi ne pravimo nikakvu razliku između konfe-sionalnih hrišćana i slobodnih hrišćana. Mi se trudimo da svim ljudima želimo ono najbolje, ljubav jednih za druge. Ali mi volimo i životinje, i u vezi sa tim sledimo i učenje Isusa koje nas vodi na put ka jedinstvu sa svim živim bićima, i konačno ka večnom životu. Reči Isusa, Hrista:
Nekoliko Njegovih učenika Mu je prišlo, govoreći Mu o jednom Egipćaninu, nekom sinu Belijalovom, koji je učio ljude da mučiti životinje nije protiv zakona ukoliko njihova patnja čoveku donosi korist. Isus im je govorio:
„Zaista, kažem vam, ko izvlači korist iz nepravde koja se nanese nekom stvorenju Božjem, taj ne može biti čestit. Isto tako malo se sa svetim stvarima mogu ophoditi ili tajnama Neba poučavati oni čije su ruke krvlju okaljane ili čija su usta mesom onečišćena…Bog daje zrnevlje i plodove Zemlje za hranu; a za čestitog čoveka ne postoji ni jedna druga ispravna i zakonita hrana za telo.
Razbojnik koji provali u neku kuću koju su ljudi sagradili, kriv je; ali čak i najmanji od onih koji provale u neku kuću koju je Bog sagradio, najveći su grešnici. Zbog toga Ja kažem svima koji hoće da postanu Moji učenici: dalje ruke od prolivanja krvi, i ne dajte da nikakvo meso pređe preko vaših usana; jer Bog je pravedan i dobar, i naredio je da ljudi žive jedino od plodova i od setvi Zemlje.
I što god da učinite najmanjima od Moje dece, Meni činite. Jer Ja Sam u njima, i oni su u Meni. Da, Ja Sam u svim stvorenjima i sva stvorenja su u Meni. Svim njihovim radostima Ja se radujem, i zbog svih njihovih boli patim i Ja. Zato vam kažem: Budite dobri jedni prema drugima i prema svim stvorenjima Božjim.“
Mi smo protiv lovljenja i klanja životinja. Bog je ljudima i životinjama dao Dah. Nijedan čovek nema pravo da oduzme taj dah nekom čoveku ili nekoj životinji. Može li neki lovac dati dah nekoj životinji? Ne! Dakle on nema ni pravo da mu oduzme dah. Svakom lovcu bi bilo bolje da pita - šta mi ljudi moramo da učinimo da bismo životinjama vratili životni prostor koji smo im ukrali? Lovci pak pitaju: Koliko životinja moramo da ustrelimo – oni to zovu zaštita - da se ne bi namnožile na tom tesnom životnom prostoru koji smo im mi ljudi ostavili?
Ko se, radi opravdavanja ovakvih dela, poziva na to da je Bog ljudima zapovedio „prilagodite Zemlju sebi“, taj ne poznaje svoju sopstvenu Bibliju. Jer u istom poglavlju, u kojem je Bog to navodno rekao, izričito se kaže da su biljke i plodovi dati ljudima za hranu. Nema ni reči o tome da treba ubijati ili jesti životinje. Takvi argumenti dolaze iz institucija crkve koje su uzele dah svima koji nisu katoličke ili luteranske vere, a hoće to i danas da čine. Tu spadaju i životinje, jer od njih Bog nije napravio ni katolike ni luterance. Ako ste Vi, draga četo lovaca, hrišćanske vere, onda ćete nas razumeti. Ako ste pak čisti katolici ili luteranci, onda ćemo mi Vas razumeti.
Najveće mesto rođenja zla jesu institucije crkve. One su rodile zlo, mržnju, krstaške pohode, ratove, neprijateljstva, ubijanje ljudi i životinja. Luteranska crkva se priključila katoličkoj. Oni koji su bili bliski institucijama crkve, izvodili su ono što im je ova zapovedila – da ubijaju i kolju, konačno, i životinje. Ko nije bio katolik, njega su ili na silu pokrstili ili ubili.
Karsten Štrelov (Carsten Strehlow) je o tome rekao: „Današnje crkveno hrišćanstvo, posebno katoličko, nema gotovo ničeg zajedničkog sa prvobitnim prahri-šćanstvom, sa sledbenicima Nazarećanina, te stoga ni sa pravim učenjem Isusa, već je to u prvom redu jedno samostalno sklepano učenje koje se gotovo isklju-čivo temelji na upražnjavanju i održavanju moći. Već samo „zahvaljujući“ inkviziciji, spaljivanju veštica, krstaškim pohodima, mržnji prema jevrejima i ženama, kao i saradnji sa nacistima u takozvanom Trećem rajhu, istorija katoličke crkve je krvavo crvena. Čitava mora mogla bi se napuniti ovom krvlju.
Najveći crkveni praznici – Božić i Uskrs – jesu i najveći praznici klanja u godini!“
Uživanje u ubijanju prenelo se na lov koji su obavljali kardinali i biskupi i svetovni feudalni gospodari. U šumama su oni ubijali sve što bi im došlo pred lova-čku pušku. Stvoritelj od životinja nije napravio ni katolike ni luterance, i to nije učinio ni do dana današnjeg. Zbog toga i danas progone, diskriminišu, love, huškaju i ubijaju sve što nije katoličko ili luteransko. Sa učenjem Isusa to nema nikakve veze. Da ponovimo: imajući u vidu krađu zemlje, životnog prostora za životinje, bilo bi bolje pitati: šta mi možemo da učinimo kako bismo svetu životinja povratili životni prostor, umesto da ih ubijamo i oduzimamo im dah.
Ljudi čiste savesti, kao npr. Johan Volfgang fon Gete, rekli su: „Religiozno strahopoštovanje prema onome što je ispod nas, obuhvata, naravno, i svet životinja, i nalaže ljudima da poštuju i čuvaju ta stvorenja koja nastaju ispod njih“, i „Lov je ipak uvek jedan oblik rata“. A Lav Tolstoj je rekao: „Od ubijanja životinja do ubijanja ljudi samo je jedan korak“. Francuski pisac i filozof Fransoa Volter je konstatovao: „Lov je jedno od najsigurnijih sredstava za ubijanje osećaja ljudi za svoja sastvorenja“. A čuveni filozof i matematičar Pitagora znao je još pre 2600 godina: „Sve što čovek učini životinjama, vraća se opet natrag čoveku“. Teodor Hojs, prvi predsednik Savezne Republike Nemačke, rekao je sledeće: “Što pre naša omladina nauči da svaku grubost prema životinjama posmatra kao nešto što je za osudu, i ukoliko više pazi na to da od igre i ophođenja sa životinjama ne postane mučenje životinja, utoliko jasnija će postati i njena sposobnost razlikovanja između pravednog i nepravednog u svetu velikih“.
O jedenju mesa je pisac Folker Elis Pilgrim rekao sledeće: „Meso koje jedemo jeste leš star najmanje dva do pet dana.“
A kompozitor Rihard Vagner: „ Iako nas prizor bika žrtvovanog bogovima ispunjava užasom, mi ipak i dalje, u čistim ispranim klanicama svakodnevno skla-njamo to krvoproliće od pogleda svih; oni dopuštaju sebi da tokom ručka uživaju u leševima ubijenih domaćih životinja, pripremljenih tako da se ne mogu ni prepoznati. Od sada bi trebalo da nam je stalo samo do toga da, u inat religiji sapatnje i zagovornicima dogme o korisnosti, omogućimo da kod nas steknemo jedno snažno moćno tlo za novo vaspitanje. Šta da očekujemo od religije, ako ne saosećamo sa životinjama?“
Pisac doba romantizma, Jozef Fon Geres, je rekao: „Ko želi da nadraste običan život, poštedeće sebe krvave hrane i neće izabrati smrt za svog čuvara ostave.“ A autorka Mari-Luize Holcer-Šprenger je opominjala: „Meso je deo životne snage dokle god je živo.“
A glumac O.V. Fišer je rekao: „Zašto ne jedem braću - jednostavno zbog svesti o porodici; to je sve. Negde stid mora da počne! A stid počinje ne samo u besra-mnom držanju životinja za klanje, dakle kod seljaka, ne samo u klanicama kod kasapina, on počinje i kod lovaca.“
Možda će poneko razmisliti o ovim iskazima. Možda će svi oni slegnuti ramenima i reći - pa to je tako, vreme se promenilo. O da, ljudi su postali brutalniji, posebno oni koji se izjašnjavaju za crkvu zla.
Ali Bog se nije promenio. On nije postao ni katolik, ni luteranac, a isto tako ni Njegov svet životinja. A Isus nije bio nikakav lovac, već ribolovac ljudi.
A da bismo došli do zaključka, sledeća stvar za razmišljanje: možemo li da Vam, shodno Vašoj čovečnosti, poželimo ono što Vi želite životinjama, koje su Božja stvorenja?
Možemo li da, shodno njihovoj čovečnosti, poljoprivrednicima, kasapinima, naučnicima koji sprovode eksperimente nad žvotinjama, poželimo ono što oni na-menjuju i dodeljuju životinjama?
Nadamo se i želimo da mekani jastuk svima bude sopstvena čista savest. Sa ovom svešću u istinskoj hrišćanskoj povezanosti….
