Inkarnirana duhovna bića i njihov nalog u Delu Spasenja (9). Bog je ljubav, On ne proklinje - Bogove osvete stvaraju ljudi koji su se udaljili od Boga - Idolopoklonstvo je i obožavanje zemaljskih sila i vlastodržaca - "Večno prokletstvo" je ruganje Bogu (11). Nebo i pakao su u čoveku samom -Atmosferska hronika (12). Život u Istini - Tri koraka do Istine (16)
1. Sledećeg dana bi svadba u Kani Galilejskoj, i
prisustvovaše joj i mati Isusova. A behu onde i Isus i Marija Magdalena, i
učenici Njegovi dođoše na svadbu.
2. I kad nesta vina, reče Isusu mati Njegova: "Nemaju vina." Isus
joj reče: "Ženo, tiče li se to tebe i Mene? Moj čas još nije došao."
I reče mati slugama: "Što god vam kaže, učinite."
3. A beše već postavljeno šest kamenih krčaga za vodu po običaju jevrejskoga
čišćenja, koji hvatahu po dve do tri mere. I Isus im reče: "Napunite
krčage vodom." I napuniše ih do vrha. I reče im: "Zahvatite sad
i nosite kuvaru." I odnesoše.
4. A kad okusi kuvar vodu, ona beše postala vinom. I ne znajući odakle mu
to beše doneto, pozva sebi ženika i reče mu: "Svaki čovek ponajpre dobro
vino iznosi, a kad se gosti podnapiju, onda lošije. A ti si čuvao dobro vino
sve do kraja."
5. Ovim, u Kani Galilejskoj, učini Isus početak čudesa, i pokaza slavu Svoju.
I mnogi učenici Njegovi poverovaše u Njega.
6. Potom siđe u grad Kapernaum, On, mati Njegova i Marija Magdalena, i braća
Njegova i učenici Njegovi, i ostadoše onde mnogo dana.
7. I tu među nekim učenicima Jovanovim i Jevrejima nastade rasprava o čišćenju.
I dođoše Jovanu i rekoše mu: "Učitelju, Onaj što beše s Tobom preko Jordana,
za koga si svedočio, evo krštava, i svi idu Njemu."
8. Jovan im odgovori: "Ne može čovek ništa primiti ako mu nije dano s
Neba. Vi ste mi sami svedoci da rekoh: Nisam ja Hristos, nego sam poslan pred
Njim.
9. Ko ima nevestu, ženik je. A prijatelj ženikov kod njega stoji i sluša ga
i raduje se veoma glasu ženikovom. Ova, dakle, radost moja, ispunjena je.
On treba da raste, a ja da se smanjujem. Ko je od zemlje, zemaljski je, i
o zemaljskom i govori. A koji dolazi s neba, nad svime je." (Pogl. 12,
1-9)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Iz Neba dolaze mnoga duhovna bića. Ona su se otelovljavala
i otelovljuju se u lozi Davidovoj i u drugim lozama. No bića koja su telesnim
poreklom iz loze Davidove, odgovorna su za nastajanje Carstva Mira Isusa Hrista,
budući da stoje u Nalogu, u Delu Spasenja. Zato svi ovi i drugi glasnici Božji
silaze s Neba na Zemlju.
Svi koji se radi Mene otelovljavaju, nisu od ove Zemlje. Oni donose snage
Neba. U svojim dušama donose iz Neba ono što je od Boga, Večnoga, Zemlji darovano.
Njima je dato da pokazuju ljudima put do srca Božjeg, da osnuju i izgrade
Carstvo Mira Isusa Hrista i podižu Zemlju sve više prema svetlosti Božjoj.
Vesnici Božji delovaće sve dok supstance Zemlje ne postanu finotvarne i ne
uđu u život koji večno traje - u svu večnost. Moje Carstvo na Zemlji biće
i njihovo Carstvo. Jer, ko dolazi s Neba, iznad svega je ljudskog i poseduje
snage Sve-Jednog, koje onda primenjuje radi Neba na Zemlji. To su ti nesebični
s kraja 20. i početka 21. veka kao i svi ljudi u Carstvu Mira.
Moje Delo Spasenja došlo je na Zemlju da bi spaslo duše i ljude. A svi koji
su spaseni uzdići će sa Mnom Zemlju i dovesti je u više zračenje, da bi stari
svet prošao, a nastao novi - svet Hrista. I ko sledi Zakon Ljubavi, koji sam
mu Ja objavio i objavljujem preko božanske Mudrosti, biće sin ili kćer Božja,
koji su pošli ispred Mene da Mi pripreme puteve.
10. A neki od fariseja dođoše Isusu i upitaše Ga:
"Kako ono reče, da će Bog prokleti svet?" A Isus im odgovori: "Bog
tako zavole svet, da je Sina Svojega Jedinorodnoga dao i u svet poslao, da
svi koji u Njega veruju ne propadnu, već da imaju život večni. Jer ne posla
Bog Sina Svojega u svet da prokune svet, nego da se svet spase kroz Njega.
11. Koji u Njega veruju nisu prokleti, a koji ne veruju već su prokleti, jer
nisu verovali u ime Jedinorodnoga Sina Božjega. A ovo je prokletstvo u tome,
što je svetlost došla u svet, a ljudi više zavoleše tamu nego li svetlost;
jer njihova dela bejahu zla. (Pogl. 12, 10-11)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Bog je ljubav!
Bog ne proklinje! Već se čovek koji misli, govori i dela protiv božanskog
Zakona, izlaže sopstvenom sudu koji onda naziva prokletstvom.
Reči "prokleti" i "prokletstvo" nastale su iz straha od
Boga i iz verovanja u bogove osvete. Bogovi osvete nisu ništa drugo nego ljudske
predstave, dakle lažni bogovi, koje je čovek sam stvorio jer je osiromašio
energijom zbog svojih nezakonitih misli i postupaka i tako se udaljio od Istinitog,
Jednog, Večnog. Negativne misli prouzrokovale su kod njega grižu savesti,
jer je duboko u svom unutarnjem spoznao da ono nezakonito, udaljeno od Boga,
nije njegov pravi život. Pošto njegova duhovna baština, božanski Zakon, zbog
njegovog greha više nije mogao kroz njega da deluje, počeo je da se plaši,
jer nije više vladao elementima, već su elementi ovladali njime. Iz toga je
zaključio: Mora da su gospodari elemenata bogovi, kojima se mora prineti žrtva
da bi se umilostivili.
Tokom narednih vremenskih razdoblja i sami ljudi uzdigli su se do bogova,
stekli bogatstvo i ugled i izgradili vlast, da bi pomoću nje zavladali čitavim
narodima. A onda su bogatstvo, ugled i moć i sami postali idol mnogih ljudi.
U ove idole sveta, koje narod još i danas (1989) obožava, spadaju i svetovna
vlast i crkveni velikodostojnici. Njihovi dostojanstvenici raspolažu velikom
imovinom, velikim ugledom i uticajem, uz pomoć kojih vladaju narodom. Ko ih
obožava, zavisan je od njih i uzdiže ih do idola. Jer, vezivanje za ljude,
za ljudske sklonosti i predstave jeste idolopoklonstvo.
A kad čoveka onda snađu posledice, čije je uzroke on sam stvorio svojim bezbožničkim
mišljenjem i delovanjem, obuzima ga strah, optužuje Boga i naziva Ga bogom
osvete koji proklinje i kažnjava.
Ali, ne treba da se plašiš svog Nebeskog Oca, jer On te ljubi! Boj se svojih
ljudskih misli, svojih reči i svog protivzakonitog delanja; jer te mogu odvesti
u jedno dugo "prokletstvo"! Bog je ljubav! Ne boj se, dakle, Boga,
već budi pun strahopoštovanja prema Njemu i odaj Njemu - a ne čoveku - čast
u svemu, u svojim mislima, rečima i delima. Ljude, svoje bližnje, treba da
poštuješ a ne da im odaješ čast, jer čast pripada jedino Bogu, Večnome, Sve-Jednome.
Bog je svetlost ljubavi, i u Njegovoj svetlosti je sve - i oni dakle koji
svojim grehom protiv Zakona života sami sebe proklinju. Svako idolopoklonstvo
- kao i veličanje ljudskog "ja" - proći će, jer ne može opstati
ništa što nije od Boga. Proći će i mnoge religije i konfesije, koje se još
drže predstave o bogu osvete i iz nje izvode večno prokletstvo.
Samo čovek koji se drži Božjih zakona, doživljava u sebi jednog i večnog Boga.
Doživljava Boga ljubavi, koji nikada ne kažnjava i ne ukorava, Boga koji iz
ljubavi svakom čoveku dopušta slobodu odluke - za ili protiv Njega. Doživljava
Boga ljubavi koji nijedno od svojih stvorenja ne proklinje. Za njega je "večno
prokletstvo" ruganje Bogu. On doživljava Boga koji govori ljudima o Zakonu
setve i žetve, po kojem čovek žanje ono što je sam posejao. Jer čovek sam
je sejač svojih dobrih, manje dobrih ili loših dela. On žanje ono što seje.
Svaka setva nosi već u sebi i plod, a plod će žeti onaj ko je i posejao setvu
u njivu života.
Blizu je vreme u kojem će grešni život proći, a ljudi sejati dobro seme u
njivu života. Plod je onda Zakon života koji oni ispunjavaju - i koji njih
ispunjava. Jedino će ljubav Božja tada biti među ljudima, jer će oni živeti
nesebičnu ljubav prema Njemu i svojim bližnjima. Iz nje će nastati Carstvo
Mira Isusa Hrista, čiji Sam Ja Vladar.
12. Jer svaki koji čini zlo mrzi svetlost i ne izlazi
na svetlost, da se ne osude dela njegova. A koji ispravno čini, izlazi na
svetlost, da se obelodane dela njegova, jer su u Bogu učinjena. (Pogl. 12,
12)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Svi koji svesno rade protiv Zakona, protiv su Očeve
svetlosti, a ni ne žele da iziđu na svetlost, jer veruju da sve dok su u tami
neće biti osuđeni. A, ustvari, oni već nose vlastiti sud u sebi samima, jer
Nebo i pakao su u samom čoveku. No svi oni koji ispunjavaju Zakon, u svetlosti
su, a njihova su dela očigledna, jer su učinjena u Bogu.
Spasen* je onaj ko se kaje, ko moli za oproštenje, oprašta i ispravlja greške,
a ono što je prouzrokovao više ne čini; tada je sve razdrešeno. Jer Ja, Hrist,
došao Sam da razdrešujem - a ne da vezujem.
U moćnom prelomnom vremenu, koje danas (1989) postaje očigledno, čisti se
polako i Atmosferska hronika. Sve što je tamo od grešnoga još zabeleženo,
vraća se polako počiniteljima, kako dušama u područjima čišćenja tako i ljudima.
Sve nezakonito - pa i same nezakonite namere pojedinaca, sve što ljudi još
nameravaju za ovu Zemlju i što su mislima već pohranili u Atmosfersku hroniku
- izbrisaće se ili će se vratiti svom počinitelju, već prema tome kako će
se čovekova duša dalje odlučiti: za ili protiv Boga. Nestaće iz Atmosferske
hronike i svo znanje - knjiško i biblijsko, i za duše i ljude ostaće očigledna
samo istina koja se živi.
13. A beše tu neki velikaš čiji sin ležaše bolestan
u Kapernaumu. I čuvši da je Isus došao u Galileju, otide k Njemu i moljaše
Ga da siđe i isceli sina njegova koji ležaše na samrti.
14. I Isus mu reče: "Ako ne vidite znake i čudesa, ne verujete."
A velikaš Mu reče: "Gospode, dođi, dok nije umrlo dete moje."
15.Reče mu Isus: "Idi, sin tvoj je živ." I poverova čovek rečima
Isusovim i pođe. A u povratku, sretoše ga sluge njegove i rekoše mu: "Sin
tvoj je živ."
16. Tada ih upita za čas u koji mu bi bolje. I kazaše mu: "Juče oko sedmoga
časa pusti ga groznica." I otac znađaše, da to beše u onaj čas u koji
mu reče Isus: "Sin tvoj je živ". I on otada verova i sva kuća njegova.
(Pogl. 12, 13-16)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Vera premešta brda i isceljuje ljude, ako je to
dobro za njihove duše.
Ako ljudi žive Večnu Istinu, Zakon Života, donose Nebo na ovu Zemlju. Ko u
Istini živi, glas je Istine, božanski Zakon. On je slobodan od svakog zla.
Jer oni koji žive u Istini, u svetlosti su Istine, a njihova su dela Božja.
Dolazeće Carstvo Božje na Zemlji, Carstvo Mira, koje se iz epohe u epohu profinjuje,
postaje dakle svetlije, u svetlosti je Hristovoj i svetlost je Hristova. Oni
koji žive u Istini, svesno će se nazivati sinovi i kćeri Božje. Ko živi u
Istini, taj smrt neće ni osetiti ni okusiti. On će pomagati sve one koji veruju
u život i čine dela nesebične ljubavi.
Od samog početka ljudi se grčevito hvataju samo za reč "vera". Oni
misle da je to dovoljno. Ko se pak isključivo grčevito hvata samo za reč "vera",
taj ostaje slep u svom srcu, jer ne čini više nijedan drugi korak izvan vere.
Prvi korak ka Istini jeste vera. Ali ona još drži čoveka slepim. Drugi korak
je poverenje u Boga, koje čini da čovek postane budan za svoje zakonito i
nezakonito mišljenje, govorenje i delanje. Ako se povežu vera i poverenje,
onda sledi treći korak: ostvarivanje božanskih Zakona. Tako čovek progleda.
Ko je u stanju da ugleda Istinu u svom duhovnom telu, taj je onaj čisti. Njemu
je sve otkriveno.
| Homepage | Sadržaj
knjige | Katalog knjiga | Naruči
knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo
| Susreti | Akcija
| Linkovi | Radio
emisije | Download | Ostali
jezici | Kontakt | Katalog
knjiga | Besplatne informacije
Za izdavača :
Univerzalni Život , pfah 270 11000 Beograd , Srbija
i Crna Gora
Tel. 025 / 421-462 , direktno
preko sajta
e-mail : kontakt@univerzalni-zivot.org.yu
Internet : http://www.univerzalni-zivot.org.yu
,
Račun za priloge : Prahrišćanska zajednica Univerzalni život,
žiro račun br : 355-1049562-62 , Vojvođanska banka
