Duhovno mrtvi - U carstvu duša nema maski - Reči su samo
simboli i putokazi - Odricanje i potiskivanje - Svaki čovek poseduje slobodnu
volju: dobra setva donosi dobru žetvu - Bog opominje, On ne kažnjava (1-3).
Mojsijev prolazak kroz pustinju sa narodom Izraela: parabola za put čovečanstva
- Današnji ljudi ne razlikuju se od naroda Izraela - Put u Carstvo Mira (4).
Ko Boga ljubi više nego ovaj svet, taj živi u Bogu - Ko je iz Istine, prima
iz Istine (5-6). Ljudima u Carstvu Mira - Evolucija ljudi i Zemlje ka finotvarnom
- Promena vremenskih mera - Mrlje na Zemlji, rezervati demona - Vraćanje carstva
Pada - Knjiga
"Ovo je Moja Reč" stalno će se uzdizati, sve do finotvarnog
- "Za" i "protiv" mnogih ljudi služi tami (7-9).
Ljubi i životinje! (12-16)
1. I ponovo govoraše Isus: "Ja Sam pravi hleb i živi
čokot. Očevi vaši jedoše manu u pustinji i pomreše. Ovo je
jelo Božje, koje silazi ovamo sa Neba, kako ne bi umro ko od njega jede. Ja
Sam to živo jelo koje je sišlo sa Neba. Ko od ovog jela bude jeo, živeće večno.
A hleb koji ću Ja dati Moja je Istina, i vino koje ću dati Moj je život."
2. Tu se raspravljahu Jevreji među sobom i rekoše: "Kako
nam se ovaj može za jelo darovati?" A Isus im reče: "Zar mislite
da Ja govorim o jedenju mesa, kao što vi to iz neznanja u hramu Božjem činite?
3. Zaista, Moje telo je božanska supstanca, a to je
pravo jelo, i krv Moja je život Božji, a to je pravo piće. Ne kao praoci vaši
koji žuđahu za mesom, a Bog im u srdžbi Svojoj dade meso i oni ga u pokvarenosti
svojoj jedoše, dok ne osetiše smrad u nozdrvama svojim. Od zaraze te padoše
hiljade i telesa njihova ležahu u pustinji. (Pogl. 31, 1-3)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Hrana nebeska je Zakon Božji - Istina. Piće je večno
strujeći život - Bog. Ko Božji Zakon prihvati i ostvaruje, taj neće ni gladovati
ni oskudevati, niti će osetiti i okusiti smrt.
Ko veruje u smrt, taj je duhovno mrtav, jer je njegova
duša zaslepljena grehom. Ko je pak u sebi razvio život, taj neće ni osetiti
ni okusiti smrt, jer je neposredni život u Bogu za njega bez kraja.
Ko se pak ne može poučiti i ko beskorisno troši svoje
zemaljske dane, a kao merilo svih stvari vidi jedino svoj zemaljski život,
taj će i kao duša biti ono što je bio kao čovek: duhovno mrtav, zaslepljen
sopstvenim grehom, biće čovek koji se ne može urazumiti - dok ne iskusi svoja
dela na sopstvenom duševnom telu i dok ne bude morao da shvati kakva je milost
bila data njegovoj duši dok je bila u zemaljskom ruhu.
Shvatite: u carstvu duša nema maski. Sve ono iza čega
se čovek krije, kako ne bi videli ono što on misli i čini, otpada od njega
u trenutku njegove fizičke smrti. Duša neće poneti sa sobom u carstvo duša
te maske ljudskog "ja". Tamo je sve očigledno. Ona sama je svim
drugim dušama otvorena knjiga - i svaka duša je za nju takođe otkrivena u
ruhu svojih dela.
Ko jede od duhovnog jela, od večne Istine, tako što
ispunjava Božju volju, taj će postati živi izvor pravog života, i pružaće,
kako ljudima tako i dušama, hleb Istine i piće večno strujećeg života: Hrista.
život koji Sam Ja doneo ljudima kao Isus, božanska je supstanca, ona prava
hrana, a božanska struja piće, život u Bogu i iz Boga.
Ko pak reči koje Sam Ja izgovorio kao Isus iz Nazareta
shvati doslovno, taj će lutati i danas; jer reči su bile i jesu samo simboli
i putokazi ka unutarnjoj istini.
Ko reč shvati doslovno, taj pogrešno razume svoje
bližnje i omalovažava ih - kao što su i fariseji i pismoznanci pogrešno razumeli
Moje reči kao Isusa i omalovažavali Me. Smisao reči života mogu shvatiti i
ispravno tumačiti samo ljudi koji čeznu za Istinom i teže joj. No onaj ko
je protiv svog bližnjeg tako što ga omalovažava i prilazi mu bez razumevanja,
taj će stalno lutati. Ko iz bilo kojeg razloga odbacuje bližnje - taj ne poznaje
ni svog bližnjeg ni sebe samog.
U ovoj svesti živeli su i neki Jevreji, jer su, shodno
smislu, govorili: "Kako nam se ovaj može za jelo darovati?" Ja pak
nisam govorio o mesu kao materijalnoj supstanci, već kao o božanskoj supstanci,
pravoj hrani, a o piću kao večno strujećem životu, Duhu, Bogu.
Ko meso i ribu uzme kao svoje glavno jelo, njegova
će duša postepeno otupeti za fine kosmičke vibracije; a njegovo fizičko telo
će u svojoj strukturi postati grublje, i sam čovek postaće sebičniji i brutalniji
prema okolini.
Shvatite: ako je čovekovo telo naviklo na ishranu
mesom, on ne treba da ga se liši naprečac. To bi bilo odricanje, koje opet
vodi javljanju drugih anomalija. Zato je Mojsije činio ljudima ustupke, a
i Ja kao Isus iz Nazareta - kao npr. kod umnoženja ribe.
Bolje je da čovek shvati svoje greške i slabosti i
da ih se postepeno oslobađa ostvarivanjem večnih zakona, nego da se odriče
i tako eventualno stvori druge protivzakonitosti a i nemoralnosti.
Ko ostvaruje zakone Božje, od njega će postepeno samo
od sebe otpadati ono ljudsko, dakle nebožansko. To je zakonitost: ako ostvaruješ
zapovesti Božje, tvoja duša postaje svetlija; tvoja se čula profinjuju, a
tvoje biće postaje nesebično. Odricanjem pak ono ljudsko samo se potiskuje,
ali se ne preobražava.
"Zaista, Moje telo je božanska supstanca, a to
je prava hrana" znači: duhovno telo je oblikovana božanska praenergija.
Kroz njega struji život, prasnaga - ono je i hrana i piće u isto vreme.
Reči "I Bog im u srdžbi svojoj dade..."
treba shvatiti ovako: Bog je svim duhovnim bićima, a i svim dušama i ljudima
dao slobodnu volju. Tako i svaki čovek ima slobodnu volju, da prihvati zakone
slobode i života i ostvaruje ih, ili da ih prezire, pa i da postupa protivzakonito
- zbog čega će onda morati i da podnese ono što je posejao.
Dobra setva donosi dobru žetvu, loša setva lošu žetvu.
Svaki čovek može slobodno da bira kakvu će setvu da poseje: dobru, manje dobru
ili lošu. Plodove koje ona donese, žanje svako sam - a ne njegov bližnji;
svak žanje samo plodove sopstvene setve. Mnogi ljudi koji treba da snose posledice
svojih uzroka, ne znaju da su to plodovi njihove sopstvene setve i stoga misle
da ih je pogodio Božji gnev.
Bog je Ljubav i On se ne gnevi.
Bog uzima čoveku njegove grehe samo onda kada se ovaj
zbog njih pokaje, kada Mu ih preda i ponovo čini dobro, a iste grehe više
ne čini. Bog ne kažnjava Svoju decu. Bog na razne načine opominje Svoje dete
da se preobrati, da se profini i oplemeni - kako u osećanjima, mislima, rečima
i delima, tako i u načinu ishrane. Bog ne kažnjava Svoje dete ni onda kada
ono ne sluša brojne opomene i uputstva. Ko pak neće da čuje, taj će, prema
zakonu setve i žetve, morati da podnese ono što je sam prouzrokovao. Bog u
zakon setve i žetve nije uneo odricanje, već menjanje i preobražaj onog niskog
u više.
Tako nastaju bolesti i zaraze, na pogrešnim osećanjima,
mislima, rečima i postupcima - a i na pogrešnoj ishrani i životinjskoj hrani.
Ako se čovek samo hrani darovima prirode koje Zemlja poklanja ljudima, a u
svojim osećanjima, mislima, rečima i postupcima ogrešuje se o božanski Zakon,
onda time poništava one pozitivne snage u toj hrani - to jest, on ih transformiše
na dole, u negativnu snagu.
4. Jer o tome stoji napisano: Četrdeset i devet godina
treba da lutaju u pustinji, dok se od prohteva svojih ne očiste, pre no što
se u zemlju Mira usele; da, sedam puta sedam godina treba da lutaju, jer puteve
Moje poznavali nisu, niti su Zapovesti Moje sledili. (Pogl. 31,4)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Mojsije je od Boga primio nalog da odvede porobljene
Izraelce iz Egipta u Obećanu zemlju, u zemlju njihovih očeva.
Veliki deo naroda kojeg je Bog poverio Mojsiju, bio
je tvrdoglav. Zbog toga je Mojsije tom narodu učinio nekoliko ustupaka, ne
bi li tako ponekog preko njegove tvrdoglavosti doveo do spoznaje i do unutarnje
zrelosti. S posebnim naglaskom poučavao ih je da ovi ustupci nisu Božji zakoni,
već samo pomoć, kako bi preko samospoznaje pronašli put do
Zapovesti.
Neki su ove Zapovesti i pronalazili i sledili ih,
a bilo je i onih koji su im ostajali verni kao Mojsije i Aron; ipak, mnogi
iz naroda Izraela grešili su i dalje, uprkos boljem znanju. I dalje su jeli
meso, pili žestoka pića i sledili svoje prohteve i strasti. Mnogi su ostajali
verni i svojim lažnim bogovima ili su se čvrsto
držali egipatskih običaja. Dugo je taj narod koji je lutao ostao gomila ljudi
bez unutarnjeg jedinstva.
Što čovek poseje, to će i žeti. To se pokazalo tačnim
i kod Izraelaca: na hiljade njih poumiralo je u pustinji na putu u takozvanu
Obećanu zemlju. Njihove duše odlazile su sa Zemlje; u carstvu duša mnogi od
njih su spoznavali svoje grešno ponašanje i kajali se, vraćajući se onda ponovo,
slobodniji i svetliji, u novo zemaljsko ruho; jer Izraelci su na putu u Obećanu
zemlju i začinjali i rađali decu. Tako se narod uvećavao i obnavljao. U toj
smeni rađanja i umiranja, sve više Izraelaca prihvatalo je jednog Boga i profinjavalo
je svoje običaje. Nakon sedam puta sedam godina samo je još malo njih iz prve
generacije bilo u zemaljskom ruhu i stiglo u zemlju koja je bila određena
za njih.
U tih četrdeset devet godina, Mojsije, prorok, morao
je nezamislivo mnogo da pretrpi. A trpeo je zbog i radi naroda. Molio se za
narod; izborio se kod Boga za milost za taj narod i stalno je molio Boga da
može da mu čini ustupke. Narod je gledao Mojsija, ali nije konačno uviđao
i shvatao ko je u Mojsiju bio sa njima. Mojsije je doneo Deset zapovesti i
učio narod kako da ih se pridržava. Ali, mnogi ga nisu razumeli. Mnogi su
se molili i grešili u isto vreme. Mnogi su govorili o Božjim zapovestima ali
ih se nisu pridržavali. Mnogi su optuživali Mojsija zbog njegovog vođenja,
nazivali ga lažnim prorokom ili tvrdokornim mudracem, jer im nije ispunjavao
sve što su od njega očekivali. Mnogi su iz istog razloga optuživali i Boga,
ali su ipak ostajali u gomili, stalno trujući srca ostalih Izraelaca. A mnogi
Izraelci su i zadržali svoj kult zlatnog teleta. Najkasnije kao duše morali
su da shvate da su se bili suprotstavili Bogu i Mojsiju. Pokajali bi se -
i dolazili ponovo u tela da budu deca Izraela, i opet bili tu kao odojčad,
pa kao mladi i stariji. Kada su se Izraelci posle mnogo godina uselili u tobožnju
obećanu zemlju, mnogi nisu mogli ni da se sete izlaska iz Egipta.
Ja, Hrist, vladar Carstva Mira, govorim sada ljudima
Novog Doba, koji će Moju Reč čitati i razmišljati o narodu Božjem koji se
danas (1989) ponovo izvodi iz ropstva - u Novo Doba, doba Hrista.
U vreme Mojsija Izraelci nisu bili samo robovi Egipćana,
već robovi sopstvenog mišljenja. A poput Izraelaca bili su tako porobljeni
i drugi narodi. Ljudi su mislili samo na sebe, grabili za sebe i bili u svađi
sa bližnjima.
Ljudi su se oružjem borili protiv ljudi; bili su jedan
drugome neprijatelji, a ne braća. Narod se borio protiv naroda. Mnogi ljudi
borili su se jedni protiv drugih i protivzakonitim mislima. Ograđivali su
se jedni od drugih mržnjom, neprijateljstvom i svađom i stvarali su sebi pravne
poretke koje su učinili svojim zakonima. Ograđivali su se i onim "moje"
i "tvoje", polažući tako pravo na svojinu za pojedinca i za sopstveni
narod. Zato su postavljali državne granice, kontrolišući sve koji su hteli
da ih pređu. Tako je jedan bio protiv drugoga. Ko nije poštovao pravo, zakon
dotične zemlje, ko je mislio drukčije ili je drugačije hteo da živi, bivao
bi, već prema svom prekršaju, kažnjavan - oduzimanjem imovine ili slobode,
ili čak smrću.
Ljudi su vršili razna bezakonja. Sve više su divljali
narodi tog starog, grešnog sveta. Kao i u vreme Noja, prosili su jedni druge
i dopuštali da budu prošeni, tj. ženili su se i udavali. Bančili su i pili
žestoka pića. Ubijali su životinje i jeli ih. Unakažavali su biljno i životinjsko
carstvo. Sve ovo nastavilo se na čitavoj Zemlji - i nakon Mog boravka na njoj.
Na prelazu iz grešnog u Novo Doba (1989) manipulisali
su biljkama, životinjama i ljudima i vršili na njima genetske eksperimente.
Stvarali su decu iz takozvane epruvete. Razarali su prirodu eksperimentima
sa atomskom energijom i podizali atomske centrale da bi dobijali energiju.
Prljali su reke, jezera i mora hemijskim supstancama i učinili da izumre zemaljski
život u velikom delu voda.
U svim narodima, mnogi ljudi zaboravljali su Božje
postojanje. Njihov bog bilo je koristoljublje. Računali su život u godinama,
jer su na zemaljsko bivstvovanje gledali kao na jedinu mogućnost života. Zato
su radili samo za svoju korist i iz toga izvlačili plen, da bi tako za najkraće
moguće vreme prigrabili što je moguće više, kako bi mogli da žive onako kako
im je izgledalo ugodno, jer su to smatrali srećom. Imali su svoje lažne bogove,
iako su se molili jednom
Bogu. Njihovi idoli bili su novac i posed, ugled, moć i ljudi na višem položaju.
Ono što se u razvoju čovečanstva tokom dužeg vremenskog perioda potom odvijalo,
pokazalo je sasvim slične pojavne oblike kao život u narodu Izraela u vreme
Mojsija.
Vođeni Mojsijem, Izraelci su došli do prve stanice
Obećane zemlje. Od vremena Mojsija nastavljen je pohod ljudi u Obećanu zemlju.
Generacije za generacijama prolazile su kroz
"pustinju sveta", tj. kroz sopstvenu ljudsku močvaru. Uprkos
svemu ovome, sve više ljudi budilo se za duhovnost, prerastajući tako močvaru
sopstvenog "ja".
Nakon Mojsija, a i nakon Mog bivstvovanja na Zemlji,
Bog, Svemoćni, stalno je slao proroke, proročice i prosvetljene muškarce i
žene. Oni su čovečanstvu najavljivali Carstvo Božje i opominjali
na njega. Učili su putu u unutarnje i tumačili Zapovesti Gospodnje jezikom
svog vremena.
Mnogi od ovih opominjalaca i vesnika pripremali su
na Zemlji i put delu Zraka božanske Mudrosti - glasniku Božjem koji je delovao
u moćnoj vremenskoj prekretnici (1989), a imao je sličan nalog kao i Mojsije
u svoje doba i Ja, kao Isus iz Nazareta.
Ja, Hrist, i Heruvim božanske Mudrosti objavljivali
smo, preko otelovljenog ženskog principa božanske Mudrosti, večne Zakone,
okupljajući tako narod Božji, kako bismo ga doveli u unutarnje, u kraljevstvo
Božje koje je u svakom čoveku.
I opet je bilo slično kao i u vreme Mojsija. Bilo
je onih koji su i dopuštali da ih Bog dotakne i - shodno svojoj svesti - mogli
da razumeju reč Božju i vođenje preko Mene, Hrista, i trudili se da idu putevima
Božjim - ali samo na reči. Jer u času kad bi trebalo da rade na sebi samima,
da bi ispunili ono što Sam im Ja zapovedio: da se pokaju, oproste, zamole
za oproštaj i prestanu da čine iste greške i grehe - mnogi su postajali tvrdoglavi;
jer nisu hteli da uvide svoje greške i slabosti, pa tako ni da ih očiste.
Oni su reč Božju hteli samo da slušaju i da debatuju o onome što su čuli,
ali su ostajali oni stari. Voleli su posed i imovinu, novac i materijalna
dobra pretpostavljajući obilju Božjem. Slično kao deca Izraela, sumnjali u
reč Božju, i omalovažavali Božju proročicu.
A bilo je i onih koji su hteli da zadrže ono nisko,
ono ljudsko, i da prema njemu žive, a da istovremeno teže i onom najvišem.
Ali, čovek ne može da služi dva gospodara, Mamona i Boga. I, zato su nastale
velike teškoće i razdori.
Neki su pak pokrivali svoje protivzakonite misli licemernim
rečima, glumeći duhovnost. Drugi su govorili da slede Hrista, a delali su
suprotno, proganjajući one koji su Ga zaista sledili.
Ipak, iz te šarene mešavine ljudskoga "ja", licemera, onih koji su izvrtali Reč, klevetnika, sumnjala i pobožnih,
iskristalisao se postepeno narod Božji:
Sinovi i kćeri Božje počinjali su svesno da slede
Hrista. Bili su pretežno iz roda Davidovog, koji je postao stablo Davidovo
za Carstvo Mira. Njihov nalog, da deluju u Delu Spasenja sa Mnom, Hristom,
bivao je u njima sve konkretniji i aktivirao ih.
Zajedno sa svojom sestrom, proročicom Božjom i glasnikom
Božjim, okupljali su ostale sinove i kćeri Božje iz stabla Davidovog i iz
drugih rodova.
Shodno Mojim uputstvima, oni su - kao što je već objavljeno
- osnovali Unutarnje Duh-Hristove crkve: stecišta za sve ljude koji traže.
Učili su ljude putu ka srcu Božjem, koji je, po Mom nalogu, objavio Heruvim
božanske Mudrosti - od ljudi nazvan brat Emanuel. Da bi mogli da ispunjavaju
zakone Božje u svim područjima života, podigli su zanatska preduzeća i stekli
seoska imanja. Osnovali su i obdaništa, Otac-Majka kuće, škole, klinike i
domove za starije ljude. Počeli su, dakle, sa izgradnjom svega što je bilo
potrebno ljudima za Novo Doba i u Novom Dobu. Sve ove aktivnosti, osnovane
i nastale za Carstvo Božje, stavljali su u zakon Božji, koji glasi: Moli se
i radi i održavaj mir sa bližnjima.
Preko njih Sam osnovao prazajednicu Novi Jerusalim,
koja je postala Zavetna zajednica i centralno svetlo za sve naredne prazajednice
u Univerzalnom životu i u nastajućem Carstvu Mira Isusa Hrista.
Usred ovog vremena prodora i preokreta stajala je
proročica i glasnik Božji. Jedni su je voleli i poštovali, a drugi prezirali,
sumnjali u nju, klevetali je i ismejavali. Kao i u Moje vreme kao Isusa iz
Nazareta, fariseji i pismoznanci su ponovo podbunjivali narod protiv Mene,
Univerzalnog Duha, ne bi li Me ućutkali. Uzalud! Oni su prošli - a nastalo
je Novo Doba, Carstvo Mira Isusa Hrista.
Važno je da se ovo uvek ima na umu: Moj instrument,
otelovljeni deo Zraka božanske Mudrosti, i mnogi sinovi i kćeri Božje iz roda
Davidovog i iz drugih rodova, koji su se bili okupili oko centralnog svetla,
oko Mene, Hrista u Bogu, Mom Ocu, u Zavetnoj zajednici Novi Jerusalim, odolevali
su mamljenju i napadima satanskog. Sa mnogim pravednim muškarcima i ženama
počinjali su, usred postepenog raspada grešnog sveta, da osnivaju narod Božji,
koji je tokom generacija postao jedan moćan očišćen narod u Hristu.
Događalo se kao u vreme Mojsija: duše su odlagale
svoja zemaljska tela i ponovo uskakale u novorođena tela. Generacije su odlazile,
a nove, svetlije generacije dolazile su na Zemlju. Iz njih su postepeno nastajali
očišćen narod Božji i Carstvo Mira Isusa Hrista. Božji narod koji je nastajao,
začinjao je i rađao decu u koju su se vraćale duše koje su već u prvim i narednim
generacijama bile načinile nekoliko koraka na putu u unutarnje.
Tako je u tom smenjivanju generacija nastalo Carstvo
Mira Isusa Hrista, Carstvo Božje na očišćenoj, svetloj Zemlji, na kojoj vi
sada živite. Demonsko je svezano. U srcima i iz srca blaženih zrači nesebična
ljubav. Mir i radost su među njima.
5. Ali ko ovo meso jede i ovu krv pije, taj je u Meni,
i Ja Sam u njemu. I kao što je Mene živi Otac poslao, iz koga Ja živim, tako
će iz Mene živeti oni koji jedu Mene, koji Jesam Istina i život.
6. Ovo je živi hleb koji je s Neba sišao i život daje
svetu. Ne kao vaši praoci koji manu jedoše i pomreše. Ko ovaj hleb i ovaj
plod jede, živeće večno." Ovo reče On u sinagogi, dok poučavaše kod Kapernauma.
A mnogi od učenika Njegovih, kad čuše ovo, rekoše: "Ovo je jezik težak;
ko ga može primiti?" (Pogl. 31, 5-6)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
"Ali ko ovo meso jede i ovu krv pije, taj je
u Meni i Ja sam u njemu" znači, shodno smislu:
Ko živi u Duhu Božjem, ko, dakle, vrši volju Božju,
taj prima duhovne darove. I ko Boga ljubi više od ovoga sveta, taj živi u
Bogu i u Meni, Hristu Božjem. Jer Otac je ljudima poslao Mene, Svog Sina,
da im dam primer kako da obogate svoja srca i da im donesem ono što će ih
ponovo uzdići do dece Božje: Spasenje i vođstvo ka srcu Božjem.
"... tako će iz Mene živeti oni koji jedu Mene,
koji Jesam Istina i život" znači:
Ko živi u Hristu, kroz toga živi Hrist, i ko živi
u Meni, taj svedoči o Istini. Jer ko je iz Istine, prima iz Istine i neće
biti ni gladan ni žedan, jer on je u Meni, Istini i životu. Večna Istina je
večna Ljubav Božja, Prazakon.
Ko je zarobljen u sebičnoj ljubavi, taj ne može da
shvati apsolutni, dosledni večni Zakon. Njegovo varljivo "ja",
sebična ljubav, govori onda o nemilosrdnosti večnog Zakona, jer ga njegovo
ljudsko "ja" ne priznaje.
Ko živi u Zakonu Božjem, taj govori Istinu, jer je
postao Istina. Istinu može da shvati i radosno prihvati samo onaj ko je ozbiljan
i pravedan prema sebi samome i prema svom bližnjem. Ali ko je uhvaćen u svoje
predstave i mišljenja, taj govori o okrutnosti Zakona i o kazni, jer on bi
za sebe lično hteo da to izgleda i da bude drugačije.
7. Ali kad Isus vide da učenici Njegovi povodom toga negoduju,
reče im: "Srdi li vas ovo? A šta ako Sina čovečjeg vidite gde se vraća
onamo gde pre beše? Duh je onaj koji daje život; meso i krv ne postižu ništa.
Reči koje vam Ja govorim, one su Duh i život.
8. Ali nekoliko je među vama koji ne veruju". Jer
Isus je znao od početka koji ne veruju i ko će Ga izdati. Zato im reče: "Niko
ne može doći k Meni ako mu nije dano od Oca Mojega."
9. Otada Ga napustiše mnogi od učenika Njegovih i ne
iđahu više sa Njim. Onda reče Isus Dvanaestorici: "Hoćete li Me i vi
napustiti?" (Pogl. 31, 7-9)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Shvatite, Moja ljubljena braćo i sestre, vi koji živite
u Carstvu Mira vašeg brata Hrista:
Ono što Sam Ja kao Isus iz Nazareta doživeo i propatio,
dešavalo se dalje u svim generacijama - sve dok ljudi i Zemlja nisu postali
svetlotvarniji.
U ovoj knjizi, "Ovo je Moja reč", čitate
šta se više puta događalo u starom, satanskom dobu.
Shvatite: Carstvo Mira Isusa Hrista osnivano je i
izgrađivano tokom više generacija. Ljudi su uvek iznova doživljavali kako
propadanje onoga što je stvarano u Duhu Božjem, tako i ponovni uspon. No,
nakon svake propasti, Carstvo Mira Isusa Hrista ustajalo bi još sjajnije i
potpunije i sve više i više obuhvatalo svet svojom svetlošću. Jer, onako kao
što je sve evolucija ka Večnome, tako je i Carstvo Mira Isusa Hrista imalo
svoju evoluciju - od početka, pa sve do svetlotvarnosti velikih područja Zemlje.
Svetla tvar je finija materija. U prvim generacijama izgradnje nakon utemeljivanja,
još u najdubljoj gustoći materije, satana čula neprestano je zavodio ljude,
ne bi li tako stavio ruku na delove temelja Carstva Mira Isusa Hrista.
Ono što stoji zapisano, ispunilo se: tokom nebrojenih
generacija na Zemlji su se događale ekspanzije i pomeranje polova. Pritom
su se profinjavale mnoge supstance ove Zemlje i ona je postizala sve viši
stepen vibracija. Sasvim postepeno, dakle, povlačio se veliki deo grubotvarnih
formi, a finije, suptilnije forme stupale su na njihovo mesto. Na ovaj način
promenili su se sasvim postepeno i carstva prirode i ljudi.
Tako je tokom nebrojenih generacija na Zemlji sve
profinjavano - dok postepeno nije nastala svetla tvar, finija materija. Sve
što je bilo stvarano za Carstvo Mira Isusa Hrista, pre svega u grubotvarnoj
materiji, kao i način na koji su se ljudi i Zemlja profinjavali, ušlo je i
u univerzalni atmosferski sloj i u novo nebo koje je nastalo menjanjem planeta
i njihovih putanja, a i u dušu Zemlje, koja je proizvela jednu novu Zemlju
- svetlotvarnu Zemlju, finiju materiju. To je ova Zemlja u ruhu finotvarnosti,
na kojoj vi danas živite.
U toj smeni doba profinjavala su se i mnoga materijalna
sazvežđa. Usled intenzivnog preobražavanja celine - od pune materije ka svetlotvarnosti
finije materije - svetlotvarnu Zemlju obasjavaju sada i jedno drugo Sunce
i druga sazvežđa.
Vi u svetlotvarnom Carstvu Mira jedva da možete više
da se uživite u ova stanja, jer vaše zemaljsko ruho, dakle vaše zemaljsko
telo, ne sastoji se više od grubotvarne, jako zgusnute materije, kakvo su
nosili ljudi na početku Carstva Mira Isusa Hrista, već od svetle tvari.
Ponavljam: svetla tvar jeste jedna materijalno finija,
zračeća supstanca. Poneko ko čita Moje Reči danas (1989) - u punoj materiji
na početku Carstvu Mira Isusa Hrista - misli da je potrebno beskrajno mnogo
vremena dok Carstvo Mira Isusa Hirsta ne bude u punom cvatu:
Čuli ste da se sazvežđa menjaju, a i puna materija,
Zemlja; jer stoji napisano: "Nastaće jedno novo nebo i jedna nova Zemlja."
Tako će i računanje vremena, onakvo kakvo imaju ljudi u punoj materiji, biti
nevažeće. Biće jedno drugo Sunce i preobražena sazvežđa okruživaće tu novu
Zemlju. To znači da će i takozvano računanje vremena biti drugačije. Računaće
se prema Mesecima, tako da će svetlosno razdoblje
takozvanih zemaljskih godina biti potpuno drugačije. Godina onda neće
više imati dvanaest meseci, kao što je imala za ljude u grubotvarnom dobu,
već bitno kraća svetlosna razdoblja; jer na kraju Carstva Mira dani će biti
duži, a noći te svetlotvarne, prozračne Zemlje biće mnogo kraće.
Kažem vam: i na toj svetlotvarnoj Zemlji biće još
područja grube materije, takozvanih "Zemljinih mrlja". Na nekima
od njih još će dugo živeti jače zgusnuti ljudi, koji neće imati isti stepen
čistote kao ljudi pod neposrednim Suncem Carstva Mira Isusa Hirsta. Jer, kao
što je već otkriveno, Moj Otac, koji je i vaš Otac, jeste milost, ljubav i
milosrđe i dopustiće satanskome da još jednom pokuša da osvoji Zemlju. Na
kraju Carstva Mira, ove Zemljine mrlje proširiće se, ali neće više nikada
obuhvatiti celu Zemlju. Na njima će demonski svet još jednom smeti da se odmeri
sa božanskim.
Onda će nastupiti kraj Zemlje. Ona će se otvoriti
kao orahova ljuska - a unutarnja svetlost, finotvarna supstanca, duhovni deo
planete iz Večnog Jerusalima, stremiće ka Nebu, i sa njim svi oni koji su
prožeti svetlom Istine.
Shvatite: Moja Reč, koja je tekla kroz mnoge pravedne
proroke, nije samo mnoge duše i ljude usmeravala na unutarnje svetlo, već
i delove materijalne supstance - zbog ostvarivanja večnog Zakona od strane
mnogih ljudi.
Od događaja Pada bilo je nebrojeno mnogo svetlosnih
razdoblja i beskonačnih doba, dok se nije iskristalisala puna materija. Jer
ona je nastajala odgovarajuće otvrdnjavanju srca duhovnih bića i odgovarajuće
opterećenjima duša i ljudi.
Shvatite: razlaganje materije i vraćanje carstava
Pada natrag u Večno Carstvo Božje, neće trajati onoliko koliko je prošlo od
samog događaja Pada do stvaranja pune materije. Jer, vraćanje bića Pada i
svetova Pada otpočelo je već sa početkom Pada. Ako, dakle, razmišljate o ukupnom
trajanju ovog vraćanja, onda tu morate uključiti sva svetlosna i vremenska
razdoblja, pošto je vraćanje otpočelo već sa početkom Pada; to jest, ono se
već tokom bezbroj vremenskih razdoblja odvija ka svetlosti i ka Nebu. To znači
da do svetlotvarnog Carstva Mira Isusa Hrista, a zatim i do razlaganja materije,
nema više toliko mnogo svetlosnih i vremenskih razdoblja.
Moja objašnjenja i tumačenja u knjizi "Ovo je
Moja Reč" generacijama su prepisivana i izražavana jezikom dotične generacije.
To se događalo sve do svetlotvarnosti. Moja Reč je Istina - i ona to i ostaje,
jer je večna. Ali, ljudski jezik se menjao, a i sirovina za knjige.
U materijalnom dobu (1989) sirovina za ovu knjigu
bila je grubotvarna supstanca - ljudi su je zvali papir. Od Doba Svetlosti
pa sve do svetlotvarnosti, sirovina ove knjiga odgovarala je dotičnoj finotvarnoj
supstanci. U Carstvu Mira Isusa Hrista, u svetlotvarnosti, ima drugih izvora
svetlosti i materijala koji su drugačiji od onih koji su bili u punoj materiji
i na početku profinjavanja materije. Moja Reč, međutim, jeste i ostaje istina.
Braćo Moja i sestre u Carstvu Mira Isusa Hrista, vi
čitate sada o Mojoj misli i životu kao Isusa iz Nazareta. I uvek iznova konstatujete
da je svaki čovek u svakoj generaciji imao i ima slobodnu volju. Nijedan čovek
i nijedna duša nisu primoravani i ne primoravaju se da prihvate večnu Istinu,
živo Postojanje. Ko je hteo da pronađe unutarnju istinu, morao je da se uputi
u svoje unutarnje i da je iskusi u sebi i na sebi samome, i da je sam doživi.
Ja kao Isus iz Nazareta samo Sam svedočio o večnoj Istini.
Ljudi koji su se u svim generacijama jasno odlučivali
za Mene, Istinu, i ostajali su uz Mene, Istinu i život. Oni koji nisu bili
ni topli ni hladni, odlazili su od Mene, jer nisu mogli da shvate Moje reči.
Oni nisu hteli da ostvaruju Zapovesti jer su smatrali da bi njima moralo da
bude poklonjeno ono što su njihovi bližnji svakodnevno ostvarivali: nesebična
ljubav, Zakon Božji, večna Istina.
U svim generacijama napuštali su Moje stado uvek iznova
oni ljudi koji nisu mogli da se odluče za večnu Istinu. Oni koji formiraju
mišljenje (drugih) i oni koji uvek misle da znaju bolje, verovali su da se
Istina može kupiti ili steći samo slušanjem.
A Nebeski Hleb se ipak morao jesti i na pravi način
probaviti; to znači, Zakon života morao se smerno prihvatiti i ostvarivati.
Samo tako su duša i čovek pronalazili unutarnji život. Ostvarivanje večnih
zakona donosilo je, dakle, duhovnu dobit samo onima koji su se odlučivali
za život u Meni, Hristu Božjem, i koji nisu istrajavali u onome "za"
i "protiv", odnosno čas bili "hladni", čas "topli".
Generacijama je poučavan Zakon slobodne volje: čovek
pronalazi Boga samo onda kada se i odluči za Boga, Istinu, tako što se neprestano
trudi da vrši volju Božju.
Ono "za" i "protiv" mnogih ljudi
koji su jednom bivali "topli" a onda opet "hladni", omogućavalo
je tami da stalno prodire u redove pravednih. Satansko je neprestano zavodilo
čula mnogih ljudi. Oni bi onda počinjali da sumnjaju u Istinu i napuštali
su one verne. Ovo "za" i "protiv" vuklo se kroz generacije
sve dok nije došlo vreme u kojem su se samo još svetle duše mogle otelovljavati
u Carstvo Mira. One su u zemaljsko ruho polazile s ciljem da dalje izgrađuju
novi svet i da ga naseljavaju. Carstvo Mira Isusa Hrista nastalo je, dakle,
u evolutivnom procesu. Pošto su u zemaljsko ruho dolazile sve svetlije i mirnije
duše, svaka generacija bivala je svetlija, a Carstvo Mira veće i savršenije.
Shvatite: reči menjaju svoje značenje - no Istina
ostaje. Reč koju Sam Ja kao Isus iz Nazareta govorio, a kao Hrist Božji objavio
preko Svog instrumenta, jeste večna Istina. A Istinu pak shvata samo onaj
ko je došao do Istine - u Carstvo Božje koje je u najunutarnjijem svakog čoveka.
Reč oživljava jedino Duh Božji, a ne čovek, meso i
krv.
U svim vremenima, u svim generacijama, bivalo je isto
i slično kao u vreme kada Sam hodao u zemaljskom ruhu kao Isus. Jedni su verovali
u Reč Istine, a drugi opet ismejavali Istinu i njenog prenosioca. U svim vremenima
ljudi su pronalazili Istinu i u svim vremenima su se odvraćali od nje. Tako
je bilo i dok Sam bio u Isusu iz Nazareta. Mnogi ljudi su Mi prilazili, postajali
Moji učenici - i mnogi od učenika opet su Me napuštali.
Ko je Istinu samo slušao, ne unoseći je u svoj
svakodnevni život, taj je i dalje lutao u tami i tama ga je ponovo sebi odvlačila.
10. Onda Mu odgovori Simon Petar: "Gospode, kome da
idemo? Ti imaš reči večnog života. A mi smo poverovali i sigurni smo da si
Ti Hrist, Sin Boga živoga."
11. Isus im odgovori: "Nisam li Ja vas Dvanaestoricu
izabrao? I jednoga među vama koji je izdajnik?" Govoraše o Judi Iskariotskom,
sinu Simona Levita; jer ovo beše onaj koji Ga posle izdade.
12. I Isus krenu u Jerusalim, i naiđe na putu na kamilu
pretovarenu drvima. I pošto kamila ne mogaše tovar svoj uzbrdo izneti, gonič
je udaraše i zlostavljaše svirepo, no ne mogaše je s mesta pomeriti.
13. I Isus, videći ovo, reče mu: "Zašto udaraš brata
svojega?" A čovek onaj odgovori: "Nisam znao da mi je to brat. Nije
li ovo tovarna životinja, stvorena da mi služi?"
14. A Isus reče: "Nije li isti Bog od iste tvari životinju
ovu stvorio i decu tvoju koja ti služe, i zar niste isti dah oboje od Boga
primili?"
15. A čovek se čuđaše veoma rečima ovim. I prestade
udarati kamilu i oslobodi je dela tereta njezinoga. I pođe kamila uz brdo
ono, a Isus iđaše pred njom, i ne zastade ona više do kraja svog dnevnog puta.
16. Kamila poznade Isusa; jer beše osetila ljubav Božju
u Njemu. A čovek onaj pak htede više o učenju Njegovom da sazna, i Isus ga
pouči rado i on postade sledbenik Njegov. (Pogl. 31, 10-16)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Sve je energija. Po zračenju ljudi prepoznavao Sam
Ja, Hrist Božji u Isusu, ko se kao čovek trudi da živi bogopravedno a ko se
uprkos boljem znanju ogrešuje o Zakon života.
Kao Isus iz Nazareta govorio Sam mnogim ljudima o
Zakonu života, i o životinjama, koje slično kao i ljudi osećaju bol, patnju
i radost. Dakle, kao što čovek ne treba da bude protiv, već za svog bližnjeg,
tako treba da bude i za životinje i da za njih bude odgovoran, jer one čoveku
služe.
Uvek iznova učio Sam ljude da su i životinje stvorenja
Božja, koja čovek ne treba da prezire, već da ih ljubi. Ko ih udara i muči,
taj će jednom na svojoj duši i na svom telu iskusiti isto ili slično. Jer
ono što čovek čini svojim bližnjima i sabližnjima, životinjama, to čini i
sebi samome.
Mnogi su i spoznavali svoju surovost i počinjali su
da ostvaruju Moje učenje. Kajali su se i prihvatali su životinje kao svoje
prijatelje. A poneki su Me, razumevši Moje reči, i sledili.
| Homepage | Sadržaj
knjige | Katalog knjiga | Naruči
knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo
| Susreti | Akcija
| Linkovi | Radio
emisije | Download | Ostali
jezici | Kontakt | Katalog
knjiga | Besplatne informacije
Za izdavača :
Univerzalni Život , pfah 270 11000
Beograd , Srbija i Crna Gora
Tel. 025 / 421-462 , direktno
preko sajta
e-mail : kontakt@univerzalni-zivot.org.yu
Internet : http://www.univerzalni-zivot.org.yu
,
Račun za priloge : Prahrišćanska zajednica Univerzalni život,
žiro račun br : 355-1049562-62 , Vojvođanska banka
