O ispravnom razumevanju pisanih zakona; primer: ubijanje (1-3).
Zavist je krađa - Rađanje bolesne dece - Preljuba
(4-5). Poštovanje svih oblika života (6). Reći istinu, ali ne rugati se -
Poštovati slobodnu volju bližnjeg (7). živeti u Bogu (8-9). Razlike između
siromašnih i bogatih: uzroci i posledice (10-17)
1. A kad siđoše sa gore, upita Ga jedan od učenika Njegovih:
"Učitelju, da li će neko ući u život ako se ne pridržava svih Zapovesti?"
A On reče: "Zakon je dobar po slovu, ali je još bolji po duhu. Jer slovo
bez duha mrtvo je, no duh oživljava slovo.
2. Pazite da u srcu i u duhu ljubavi sve Zapovesti sledite,
koje Sam vam Ja dao.
3. Stoji napisano: Ne ubij! Ali Ja vam kažem, i koji
mrze i žele da ubijaju, krivi su po Zakonu. Da, ako nedužnim stvorenjima nanose
bol i patnju, krivi su. Ali ako ubiju samo da bi okončali patnje kojima nema
leka, nisu krivi, ako to učine brzo i u ljubavi. (Pogl. 47, 1-3)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
"Zakon je dobar po slovu, ali je još bolji po
duhu" znači: Zakon Božji je Istina. Istina je večna, jer Bog je Zakon,
Istina.
Ko Zakon Božji priznaje po slovu, taj veruje u Zakon
Božji. No on sam još nije postao Zakonom Božjim. Ko Zakon Božji prožme svojom
budnom dušom, duhom Istine dakle, taj se više ne hvata za slovo. U tom čoveku
slovo postaje živo, jer on ispunjava ono što slovo iskazuje: Zakon Božji.
Kao što ste pročitali: "Jer slovo bez duha mrtvo je, ali duh oživljava
slovo."
Slovo oživljava tek kada čovek počne da ispunjava
Zapovesti. Tako on sasvim postepeno sazreva u sveobuhvatni Zakon ljubavi i
života. Samo onaj ko Zapovesti ispunjava srcem i u Duhu ljubavi, prepoznaće
sveobuhvatni Zakon i tako će pronaći Istinu koja je u čovekovoj duši.
Shvatite: Istina, božanski Zakon, oslobađa čoveka
- samo slovo, u kojem je sadržan Zakon, ne.
"Ne ubij" - ni ljude ni životinje namerno.
Pri tom vam kažem: već i ako neko svoje bližnje i sabližnje mrzi i želi da
ih ubije - ljude ili životinje - kriv je po Zakonu Božjem. A o Zakon se Božji
ogrešuje i po njemu zadužuje i onaj koji ljudima i životinjama nanosi patnju.
"Ali ako ubiju samo da bi okončali patnje kojima
nema leka, nisu krivi, ako to učine brzo i u ljubavi" - važi samo za
životinjski svet.
Shvatite: životinje nisu stvorile nikakav dug duše,
dakle nikakve uzroke. Kad pate, pate samo zato što čovek ne poštuje njihove
životne navike. Zato se čuvajte da ubijate životinje s obrazloženjem - da
ne bi patile. U današnje vreme (1989) mnoge životinje pate zbog posledica
tehnike i zbog mučnih eksperimenata vršenih nad njima. Zato proverite iz kojeg
motiva ubijate životinje! I ovde važi zakon: ono što čovek poseje - kako svojim
ponašanjem prema ljudima tako i prema životinjama i prirodi - to će i žeti.
4. Rečeno je: Ne kradi. Ali Ja vam kažem, koji nisu zadovoljni
onim što imaju, i žele i traže za sebe što drugi imaju, ili koji radniku uskraćuju
što mu pripada, već su ukrali u srcu,i dug njihov veći je od duga nekoga koji
hleb krade iz nužde da glad svoju utoli.
5. I rekoh vam, ne činite preljubu. Ali vam kažem: ako
se muškarac neki i žena povežu u brak bolesnih tela i bolesne potomke izrode,
krivi su čak i kad nisu uzeli ženu svog bližnjeg ili muža. A i koji ne uzmu
žene drugoga, ali je žele u srcu i žude za njom, već su u duhu preljubu učinili.
(Pogl. 47, 4-5)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Shvatite: Zakon Božji utiče u svaku pojedinost vašeg
zemaljskog života, u svaki trenutak ovostranog. U svemu što osećate, mislite,
govorite i činite leži Zakon Božji koji uprvlja. On postaje aktivan shodno
vašem ponašanju.
Ako se okrenete protiv Zakona Božjeg, jačate svoje
ljudsko "ja"; ovo onda kao dug ulazi u vašu dušu. Dopustite da u
vašem osećanju, mišljenju, govorenju i delanju upravlja Zakon Božji, i on
će vam onda pomagati i na razne načine pripremati puteve ka nesebičnoj ljubavi,
ka unutarnjoj sreći, ka zadovoljstvu i skromnosti. Onda će vaša duša postati
svetlija, vaše telo će snažnije zračiti, i vi ćete u ovostranom imati ono
što vam je potrebno - i više od toga.
Setite se reči: "...koji nisu zadovoljni onim
što imaju i žele i žude za onim što drugi imaju"; ili ko svom bližnjem
uskraćuje ono što ovome pripada - taj je u srcu već ukrao.
Zavist je, dakle, već sama po sebi krađa i kao takva
ulazi u dušu. Imajte na umu da je ovaj dug veći nego kad neko ukrade hleba
iz nužde da bi utolio glad.
Tumačim sledeći iskaz: "Ali vam kažem; ako se
muškarac neki i žena povežu u brak bolesnih tela i bolesne potomke izrode,
krivi su, čak i kad nisu uzeli ženu svog bližnjeg ili muža". Ko poznaje
svoju bolest i zna da je ova zarazna, a uprkos tome stupi u brak i rađa decu,
koja onda boluju od iste bolesti, ogrešio se o zakon života i slobode.
I ovo je zakon: ko nije uzeo neku ženu jer ova pripada
nekom drugom, a ipak je želi i žudi za njom u svom srcu, već je učinio preljubu
u duhu.
Ponavljam: Zakon života prožima sve niti materijalnog
postojanja. Duša je knjiga života; Zakon Božji upisuje u nju sve ono "za"
i "protiv". Tako se ništa ne gubi - ni ono dobro, ni ono manje dobro,
a ni ono loše. Sve stoji u knjizi života, u duši.
6. I kažem vam opet: ko traži da poseduje telo bilo
kog stvorenja za hranu, radi uživanja ili dobiti radi, prlja se. (Pogl. 47,
6)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Iskazom "prlja se" označava se opterećivanje
duše. Jer ko vrši nasilje nad čovekom ili životinjom i ne poštuje život, ogrešuje
se o život tog čoveka ili te životinje. Isto važi za biljke, kamenje i minerale.
Svi oblici života nose u sebi život iz Boga. Oni osećaju šta njihovi bližnji
sa njima nameravaju i osećaju to kao radost ili bol. Ono što čovek učini bližnjem
ili nekom drugom obliku života, to pada natrag na njega.
7. I ako neko svom bližnjem kaže istinu s namerom da
mu naudi, kriv je, i kad je to doslovce istinito. (Pogl. 47, 7)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ako neko svom bližnjem kaže istinu s namerom da ga
osramoti, izvrgne ruglu ili uvredi - dakle da mu naškodi - ogrešuje se o zakon
slobodne volje i šteti tako sebi samome. Jer sve što se učini iz sebičnih
motiva a namerno, greh je - i onda kada se pritom doslovce kaže istina. To
važi - u manjoj meri - i kad to usledi iz sebičnih motiva a nenamerno - jer
mnogi poznaju Deset zapovesti Božjih.
Shvatite: istinu bi bližnjem trebalo reći samo ako
je to iz nesebičnosti, dakle bez namere da se procenjuje - a i samo onda ako
je onaj koji istinu saopštava nasamo sa tim bližnjim; jer svaki čovek ima
slobodnu volju, i ono što on čini tiče se jedino Boga i Njegovog deteta.
Ti možeš svog bližnjeg nesebično da upozoriš na njegovo
grešno ponašanje - a i to samo ako možeš da dokažeš. No ne utiči na njega
da ovo ili ono čini ili ne čini.
Ko javno otkrije ono što je njegov bližnji hteo da
prećuti, takođe se ogrešuje o zakon slobodne volje. Svako treba dobrovoljno
otvoreno da prizna svoje greške i da se preobrati ako je to potrebno.
Ako ti svog bližnjeg npr. javno žigošeš kao lopova,
jer znaš za njegovu krađu, onda se ogrešuješ o zakon slobodne volje. Otidi
tom lopovu i reci mu da znaš za njegovu krađu i zamoli ga da to otvoreno prizna
i vrati ono što je ukrao. Ako ne učini tako, onda možeš uopšteno da govoriš
pred zemaljskim čuvarima zakona, no ne treba nikada da pokazuješ prstom na
njega, niti da ga nazivaš lopovom. Ovo je izlaganje iz večnog Zakona - no
kako će ga se čovek pridržavati, to je opet stvar njegove slobodne volje.
8. Krećite se u Duhu; onda ćete ispunjavati Zakon i sazrevati
za Carstvo Božje. Pustite radije da Zakon bude u srcima vašim, a ne na spomen-tablama,
Zakon koji pak treba da vršite a ne da ga neizvršenog ostavljate. Jer Zakon
koji vam Ja dadoh, sveti je zakon, pravedan i dobar, i blagosloveni neka su
svi koji mu se povinuju i u njemu se kreću.
9. Bog je Duh, i koji Boga obožavaju, obožavati Ga moraju
u duhu i u istini, u svako doba i na svakom mestu." (Pogl. 47, 8-9)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
"Krećite se u Duhu" znači: Trudite se da
svakodnevno ispunjavate Zapovesti Božje i urastaćete sve više u večni Zakon
i živećete u njemu.
Trudite se, dakle, da živite u sadašnjosti i da nesebično
ispunjavate ono što vam svaki dan donese. Tada ćete se osloboditi želja koje
vas pritiskaju i nećete živeti ni u prošlosti ni u budućnosti. Niti ćete se
brinuti za sutra, a nećete hteti ni da osigurate svoju budućnost, jer vi živite
u sadašnjosti, u Bogu. Ko sa Bogom ide kroz dan, taj prima sve više snage
od Boga, jer je poslušan Bogu. On će se onda kretati u Njemu, velikom Duhu,
Bogu.
Ko se kreće u Bogu, taj Boga obožava i u duhu i
u istini, jer zna: Bog je Duh. Njegova svetlost je na svim mestima i u svakom
trenutku dana - dakle i u svakoj situaciji, u svemu sa čime se susrećemo.
10. A bogatima kaza On ovu slikovitu priču: "Beše
jedan bogat čovek, koji se odevaše u purpur i platno fino i živeše sve dane
divno i u veselju.
11. Ali beše i prosjak jedan po imenu Lazar, koji ležaše
pred vratima njegovim, pun čireva. I željaše da se nasiti mrvicama hleba koje
sa trpeze bogataševe padahu. A tu dolažahu psi i lizahu čireve njegove.
12. Ali dogodi se da prosjak ovaj umre, i anđeli ga u krilo
Avramovo odnesoše. A i bogataš pak umre i beše raskošno sahranjen. I kad u
paklu otvori oči svoje u mukama svojim, ugleda Avrama u daljini i Lazara u
krilu njegovome.
13. I povika govoreći: Oče Avrame, smiluj se na mene i
pošalji Lazara nek vrh prsta svojega u vodu umoči i jezik moj rashladi; jer
se strašno mučim na mestu ovome.
14. A Avram reče: Seti se, sine, da si ti za života svoga
primio dobro svoje; Lazar pak, zlo. Ali sada on je utešen, a ti se mučiš.
A takve su promene u životu radi čišćenja duše. I osim toga, između nas i
vas ponor je veliki, i koji bi hteli da odavde siđu do vas tamo dole, ne mogu,
a tako isto malo koji bi od vas ka nama ovamo gore da dođu, dok se vreme njihovo
ne ispuni.
15. Onda on reče: Molim te onda, oče, da ga pošalješ u
kuću oca mojega; jer ja imam još petoricu braće, neka im on svedočanstvo dadne
da se ne bi i oni na mestu ovom mučili.
16. A Avram mu reče: Imaju Mojsija i proroke. Neka njih
slušaju. No on reče: Ne, oče Avrame; nego kad bi jedan od mrtvih k njima otišao,
onda bi se pokajali.
17. Avram mu reče: Kad Mojsija i proroke ne slušaju,
neće verovati ni ako neko iz mrtvih ustane." (Pogl. 47, 10-17)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Svaki čovek je dete Božje i ne bi trebalo da hodi
Zemljom u odeći prosjaka. Ali, čovek ne treba ni da uživa u luksuzu i bogatstvu,
dopuštajući da za to rade samo njegovi bližnji, da bi njemu bilo dobro. Jer,
svaki čovek trebalo bi da ispunjava zapovest "Moli se i radi".
Svaki je radnik vredan svoje plate. Ko ispravno radi,
taj je pravedan i prema bližnjem. On neće gomilati novac i dobra za sebe samoga
i neće sabirati sebi zemaljsko bogatstvo i velika imanja. Njegovo će nastojanje
biti da svi ljudi mogu da žive kao deca Božja: u unutarnjem i u spoljašnjem
u harmoniji i redu.
Ko misli samo na sebe i dopušta da se radi samo za
njega, a poštenog radnika nepravedno nagrađuje, taj će živeti "u veselju"
sve dok ga ili u ovom ili u narednom otelovljenju, ili kao dušu u mestima
čišćenja, ne pogodi ono što je prouzrokovao. To kazuje parabola o bogatome
čoveku i sirotom Lazaru: ko u ovom otelovljenju živi u veselju na račun svojih
bližnjih, taj će ili kao duša u mestima čišćenja, ili u nekom od novih otelovljenja,
ležati kao prosjak pred vratima onih koji, kao i on sam nekada, robuju bogatstvu.
Siromašnih i bogatih biće sve dok se duše i ljudi
ne okrenu svetlosti Božjoj i dok ne počnu da primaju od svetlosti Istine,
od Zakona života. Tada će svi živeti u jedinstvu jedni sa drugima i posedovaće
ono što im je potrebno - i više od toga.
Ako je duša bogata unutarnjom svetlošću, onda ni čovek
nije siromašan. Ako je duša siromašna svetlošću i snagom Božjom, onda je doduše
moguće da čovek u ovom životu bude bogat u spoljašnjem - npr. zato što iskorišćava
ljude i dobit stavlja u svoj džep. Bilo u carstvu duša ili u nekom drugom
zemaljskom otelovljenju, ovakva duša - ili čovek - spoznaće unutarnje siromaštvo
i moraće da podnese patnju i muke koje je nekada kao čovek prouzrokovala svojim
odnosom prema bližnjima. Onda će duša u zemaljskom ruhu živeti u siromaštvu
ili u bolesti, ili će morati da podnese i jedno i
drugo, i tako će se poneko zadovoljavati i mrvicama koje padnu sa stola
bogatih - sve dok ne bude jeo za stolom
Gospodnjim, sa ljudima koji se okreću Svetlosti.
Razlika između bogatih i siromašnih biće sve dotle
dok svi ne budu živeli u Meni, Hristu, u zakonu ljubavi, koji sjedinjuje sve
u večnom Ocu.
Ponor između različitih stepena svesti postoji jedino
iz niže svesti: ona ne može gore, u viša područja svesti.
Duše u višim ravnima svesti, naprotiv, mogu se
uputiti ka dušama u nižim područjima svesti. To se ipak dešava samo onda kad
one shvate da svom bližnjem sa još niskom svešću mogu da pomognu jer je ovaj
otvoren za to.
| Homepage | Sadržaj
knjige | Katalog knjiga | Naruči
knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo
| Susreti | Akcija
| Linkovi | Radio
emisije | Download | Ostali
jezici | Kontakt | Katalog
knjiga | Besplatne informacije
Za izdavača :
Univerzalni Život , pfah
270 11000 Beograd , Srbija i Crna Gora
Tel. 025 / 421-462 , direktno
preko sajta
e-mail : kontakt@univerzalni-zivot.org.yu
Internet : http://www.univerzalni-zivot.org.yu
,
Račun za priloge : Prahrišćanska zajednica Univerzalni život,
žiro račun br : 355-1049562-62 , Vojvođanska banka
