• Homepage
• Mi o sebi
• Proroštvo
  • Zašto govori Bog?
  • Proročica
  • Brošure Prorok
  • Poruka Stvoritelja
  • Ovo je Moja Reč
  • Onda i sada
• Susreti
• AkcijaAkcija
• Linkovi
• Download
• Ostali jezici
• Kontakt
• Katalog knjiga
• Besplatne informacije

Izdavač DAS WORT GmbH
Univerzalni Duh
Život u Duhu Božjem

 

Ovo je
Moja Reč
A i Ω

Jevanđelje Isusovo
Hristovo otkrivenje
koje svet ne poznaje

58. POGLAVLJE

Radost zbog grešnika koji se pokajao -
Parabola o izgubljenom sinu

 

Istinski sinovi i kćeri Božje - Narod Božji na Zemlji (1-2).
Bog je stvorio i vidi Svoju decu savršenom - Svako dete Mu se vraća kroz Hrista (3-15)

1. Isus govoraše učenicima Svojim i narodu oko Sebe: "Ko je sin Božji, ko je kćer Božja? To su ljudi koji se odvraćaju od svakog zla i čine što je pravo, koji ljube milosrđe i puni strahopoštovanja idu sa svojim Bogom. To su sinovi i kćeri ljudske koji su izišli iz Egipta i kojima je dano da se zovu sinovima i kćerima Božjim.

2. I oni će se okupiti iz svih rodova, nacija, naroda i jezika, i dolaze sa istoka i sa zapada, i sa severa i sa juga, a borave na brdu Sion, jedu hleb i piju od roda vinove loze za trpezom Božjom i gledaju Boga licem u lice." (Pogl. 58, 1-2)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Svi ljudi i bića sinovi su i kćeri Božje. Kroz Moje delo Spasenja Ja Sam sve ljude i duše ponovo uzdigao do sinovstva i kćerinstva Božjeg.

Mnogi ljudi to ne znaju jer još žive u ropstvu greha i još sebe nazivaju sinovima i kćerima ljudskim.

Ko se pak trudi da ispunjava Božju volju, svestan je svog sinovstva odnosno kćerinstva u Bogu. On će se onda i zvati sin ili kćer Božja, jer živi u Bogu kroz ostvarivanje i ispunjavanje večnih zakona.

Došlo je vreme (1989) u kojem Ja, Hrist, iz svih rodova, nacija i naroda sakupljam one ljude koji se trude da slede zakone Božje i da svesno žive u sinovstvu i kćerinstvu Božjem, u Zakonu Božjem, zakonu života i ljubavi.

Oni dolaze sa istoka, sa zapada, sa severa i juga, i čine jedan narod: narod Božji na Zemlji. I oni stanuju u gradu Sionu, koji je izgrađen na blagoslovenim uzvisinama, u gradu Novi Jerusalim i u zajednicama koje zrače isto kao i Novi Jerusalim. Jedino iz Mene, Hrista, dolazi onda Novi Izrael, istinska Obećana zemlja koja će nakon čišćenja Zemlje obuhvatiti zemaljsku kuglu.

Ljudi koji su u Bogu žive sa prirodom; a priroda koja je iz Boga priprema im trpezu. Oni jedu ono što im priroda nudi, darove iz Boga.

Nakon ovog života u Bogu u Carstvu Mira Isusa Hrista, slede postepeni preobražaj i razlaganje svih još gustih formi. Onda će sva bića u Bogu gledati večnog Oca licem u lice, jer će živeti u večnom Zakonu, Bogu.

3. Onda priđoše carinici i grešnici svi bliže Njemu da Ga čuju. Ali fariseji i pismoznanci gunđahu govoreći: "Ovaj čovek prima grešnike i jede s njima."

4. I On im kaza ovu slikovitu priču: "Koji od vas, imajući sto ovaca i izgubivši jednu, ne ostavi devedest devet u pustinji i ne traži onu izgubljenu dok je ne nađe? I kada je nađe, metne je na ramena svoja, radujući se.

5. I došavši kući sazove susede i prijatelje svoje govoreći im: 'Radujte se sa mnom, jer nađoh ovcu svoju izgubljenu!' Kažem vam, u Nebesima biće više radosti zbog jednog grešnika pokajanog nego li zbog devedeset i devet pravednih kojima ne treba pokajanje.

6. Ili koja žena imajući deset srebrnjaka i izgubivši jedan od njih, neće zapaliti svetiljku i tražiti ga dok ga ne nađe? I našavši ga, zar neće sazvati prijatelje svoje i susede, govoreći im: 'Radujte se sa mnom jer nađoh srebrnjak koji izgubih'? Isto tako, kažem vam, biva radost među anđelima Božjim zbog jednog pokajanog grešnika."

7. I kaza im onda još ovu priču: "Čovek neki imađaše dva sina, i reče mlađi od njih roditeljima svojim: 'Dajte mi deo od imanja što meni pripada!' I oni podeliše sa njim imanje. I posle nekoliko dana skupi mlađi sin sve svoje, i otide u zemlju daleku, i onamo rasu sve svoje imanje živeći raskalašno.

8. A kad potroši sve, nastade teška glad u zemlji onoj, i on pade u bedu. I otišavši dalje unajmi se kod jednoga žitelja zemlje one. Ovaj ga posla na pašnjake svoje da čuva svinje. I željaše utoliti glad svoju plevom koju svinje jeđahu, ali niko mu je ne davaše.

9. I kad dođe sebi, reče: Koliko slugu u oca mojega imaju dovoljno hleba, i suviše, a ja skapavam od gladi! Spremiću se i otići ocu svojemu i majci, pa ću im reći: Oče moj i majko moja, Nebu zgreših i vama, i dostojan nisam više nazvati se sinom vašim. Primite me za jednoga od slugu svojih!

10. I ustavši otide roditeljima svojim. A dok još beše podalje od kuće, ugledaše ga roditelji njegovi i sažališe mu se, i potrčaše mu u susret i grliše ga i ljubiše. I sin im reče: Oče moj i majko moja, zgreših Nebu i u očima vašim, i dostojan više nisam nazvati se sinom vašim.

11. Ali otac reče slugama svojim: Iznesite najbolje ruho i obucite mu ga, i stavite mu prsten na ruku i obujte ga, i donesite voće najlepše, i hleba i ulja i vina, i dajte nam da jedemo i da se veselimo. Jer ovaj sin moj beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i evo je nađen. I stadoše se svi veseliti.

12. A stariji sin beše u polju, i vraćajući se, dok se približavao kući ču muziku i igru. I dozvavši jednog od slugu upita ga šta je to. I ovaj mu reče: Brat tvoj koji beše izgubljen, vratio se kući i otac tvoj i majka izneše mu hleba i ulja i vina, i voće najlepše, jer ga zdravog i čitavog dočekaše.

13. A on se rasrdi i ne htede da uđe u kuću. I otac njegov iziđe i moljaše ga usrdno. I on reče ocu svojemu: Eto, služim te tolike godine i nikada ne prestupih zapovesti tvoje, ali meni nikada ne pripremi tako raskošno veselje da se proveselim sa prijateljima svojim.

14. Ali čim ti se vrati sin tvoj koji nasledstvo svoje sa bludnicama spiska, priređuješ mu veselje od najboljega što imaš.

15. A otac mu reče: Sine moj, ti si svagda sa mnom, i sve što imam tvoje je. Ali sada treba da se veselimo jer brat tvoj mrtav beše, i ožive, i izgubljen beše, i evo je nađen." (Pogl. 58, 3-15)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Ove parabole istovremeno su i zapovesti. Onaj ko ih se pridržava tako što oprašta i svog bližnjega prima u srce, sledi zapovesti koje mu pokazuju put u večni život.

Ko se drži zapovesti, ne gleda samo na ono grešno, nego gleda i u srce koje pokazuje istinsko pokajanje - onako kao što nebeski Otac ne gleda na nedostatke i grehove Svoje dece, nego samo na ono što je Sam stvorio: na čisto, plemenito i dobro. Kad se Njegovo dete, kroz Njegovu večno strujeću ljubav, oslobodi svih nedostataka i kada otplati sve grehove, onda će ga Bog primiti u Svoju slavu. I Bog, Večni, neće ga pitati šta je bilo, jer to je svršeno. U Večnome je samo ono Sada, Večnost, a Njegovo dete je dete večnosti. Tako ga je On, Veliki Duh, stvorio i takvoga ga večno i vidi. Zašto bi Bog pitao za prošlost kada On Svoje dete uvek, u svakom trenutku, vidi kao čisto, plemenito i dobro.

Budući da Bog, večni Otac, čuva svako od Svoje dece u Svom srcu, ona će se ponovo vratiti kao deca Božja, kao sinovi i kćeri Večnoga, a Ja, Pastir svih duša i ljudi, dovešću ih Njemu.

 

| Homepage | Sadržaj knjige | Katalog knjiga | Naruči knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo | Susreti | Akcija | Linkovi | Radio emisije | Download | Ostali jezici | Kontakt | Katalog knjiga | Besplatne informacije

©Verlag DAS WORT, 97828 Marktheidenfeld/Altfeld, Germany
Alle Rechte der Verbreitung und des auszugsweisen Nachdruckes sind vorbehalten.