Samoljubiv, sebičan čovek gospodari nad životinjama
i muči ih - Ko živi u Bogu, jedno je sa svim stvorenjima
(2-4). Čovek skrnavi i razara život na Zemlji - Izumiranje mnogih životinjskih
vrsta - Značaj mnogih životinja za ekološku ravnotežu - Zakon setve i žetve
važi i u ophođenju prema Stvaranju (5). Nesebična ljubav, ključ razumevanja
i pomoći bližnjem, kao i uvida u kauzalni zakon i njegovo savladavanje - Glad
i žeđ duše za unutarnjim izvorom (6-7). Za Boga je strahota i ubijanje životinja
radi žrtve -
Svaki čovek bi trebalo dobrovoljno da žrtvuje svoje "ja" - Lažna
slika Boga - "Oko za oko, zub za zub" (8) i "Tako ću vas odbaciti"
ispravno shvaćeno - Predaja i tumačenje biblijskih reči (10). Zemaljska bogatstva
i unutarnje bogatstvo (11). Spoljašnje bogatstvo samo je posuđeno da se upotrebi
za mnoge (12-13). Božji Zakon je apsolutan i on će se ispuniti - Krštenje
vodom kao simbol - "Svršeno je" - Hrist sada uči celoj Istini (14).
Planiranje i pripremanje Spasiteljskog naloga i Dela Spasenja - Mnoga duhovna
bića stoje u Nalogu dok se ne vrate sva bića Pada (16)
1. Dogodi se pak da Gospod iziđe iz grada i sa učenicima Svojim pođe preko gorja. I stigavši na jedno brdo s veoma strmim stazama, sretoše čoveka sa tovarnom životinjom.
2. No konj se bejaše srušio, jer beše pretovaren. I čovek
ga udaraše sve dok mu krv ne poteče. A Isus mu priđe i reče: "Ti, sine
okrutnosti, zašto tučeš životinju svoju? Ne vidiš li da je preslab za tovar
svoj i zar ne znaš da pati?"
3. A čovek odgovori: "Šta je Tebi do toga? Svoju životinju
mogu udarati koliko mi je volja; jer je moja, za nju dadoh lepe pare. Upitaj
ove koji su sa Tobom, moji su susedi pa znaju."
4. I neki od učenika potvrdiše govoreći: "Da, Gospode,
tako je kako kaže. Bili smo prisutni kad je kupovao konja." A Gospod
uzvrati: "Zar ne vidite kako krvari, i ne čujete li kako stenje i jadikuje?"
Ali oni rekoše: "Ne, Gospode, mi ne čujemo da stenje i jadikuje!"
(Pogl. 21, 1-4)
Čak i da je čovek stekao životinju, ona nije njegovo
vlasništvo. Onako kao što duhovno telo, duša u čoveku, pripada večnom Postojanju,
jer je Večni stvorio duhovno telo i duhovno biće kroz Večnog živi u večnom
Postojanju, tako je večni Stvaralački Duh stvorio i životinju koja pripada
životu koji Jeste i koji večno traje - Bogu.
Čitava beskonačnost je služeća Ljubav, služeći život:
Ja, Hrist, pozvao Sam i čoveka da služi svom bližnjem na nesebičan način.
A tu spada i sabližnji, životinja. Jer i životinja je obdarena darom nesebičnog
služenja i rado i spremno služi čoveku koji je ljubi.
Ako čovek ne ljubi nesebično svoje bližnje, dakle
ljude oko sebe, neće im ni nesebično služiti. Svoju sebičnost on onda prenosi
i na svet životinja, biljaka i minerala.
Životinja ne ume da govori. Ona tiho pati i trpi i
jedva da može da saopšti svoju patnju i bol. Samo onaj ko nesebično ljubi
ljude, životinje, biljke i kamenje, čuje kakav bol i patnju trpi životinja.
Onaj samoljubivi, čovek-gospodar, očekuje da mu ljudi
oko njega služe. On i od životinje zahteva da mu služi, čak iznad njenih mogućnosti
i snaga. On naređuje - ali ne služi. Tako on ljudima i životinjama pričinjava
neizrecive patnje. Ako čovek svoje bližnje čini zavisnima od sebe, poput robova,
podjarmljivaće onda i životinje. Ko ne sluša više svoju savest, postaje nemilosrdan
prema čoveku i životinji. On gleda samo svoje interese i svoju korist. On
sebe smatra veoma važnim, zaboravljajući pritom da njegovi bližnji i sabližnji,
životinje, pate pod njegovom samoljubljivom dominacijom. On i nema više osećaja
za potrebe svojih bližnjih i životinja. Kad čovekova čula ogrube, njegova
su osećanja sasvim siromašna. Takav čovek, međutim, osetljivije reaguje kad
se oslovi njegovo vlastito "ja" i kada se dovede u pitanje njegovo
ponašanje.
Shvatite: Ko je samo sa ovim svetom, on gleda samo
na svoj mali ograničeni "ja-svet". Tako postaje neosetljiv za Zakon
života i postaje duhovno mrtav. Duhovno mrtvi su nemi i gluvi za istinski
život. Oni će se ponovo rađati u materiji sve dok to bude moguće po Zakonu
otelovljavanja, da bi u toj promeni svojih sudbina iskusili i doživeli da
njihov bližnji, koji je pored njih, a tako i životinja, osećaju i pate - utoliko
više što je svačiji život iz Boga.
Blago onima koji spoznaju da njihovo dalje postojanje
može biti ili muka ili sloboda, jer čovek žanje ono što seje.
Približava se vreme kada teško opterećene duše više
neće moći da potraže ono zemaljsko, prolazno, jer će tada na Zemlji obitavati
Svetlost. Senke ljudskog "ja" tada neće više moći da vladaju svetom,
jer će se Božja Volja živeti i biće vidljiva.
Ko je svoj život posvetio Bogu, ostao je nesebičan.
Njegov je život onda nesebično služenje bližnjem. Čovek u Duhu Gospodnjem
ne govori više o "mome" i "tvome". On živi u Božjem obilju
u svu večnost - u onome što mu je Bog dao u nasleđe: čitavo Postojanje, Večnost.
5. A Gospod se rastuži i reče: "Jao
vama, jer otupeše srca vaša te ne čujete gde jadikuje i vapije svom Stvoritelju
nebeskom za samilost, i triput jao onome zbog koga vapije i stenje u muci
svojoj!" (Pogl. 21, 5)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Jao onima koji se ogreše o čoveka, životinju, biljku,
kamen i o sve što im je Bog dao za život u Njemu! Duše mnogih ljudi su otupele.
Njihovo ljudsko "ja" misli samo na sopstvenu korist. Pritom, sebičan
čovek zapostavlja svoje bližnje, a iskorišćava i carstva prirode. Čovek ovog
vremena (1989) stavio je i stavlja ruku na velikog zemljo-čoveka, na Zemlju.
On zagađuje Zemlju, skrnavi život na njoj i svojom manipulacijom sa atomskom
energijom kao i sa hemikalijama i ostalim, zadire i u atmosferu. On, dakle,
unakazuje Zemlju i sve što na njoj živi i razara njen atmosferski omotač,
koji njoj i svem zemaljskom životu pruža zaštitu.
Upravo u ovoj vremenskoj prekretnici, u prekretnici
od starog grešnog doba ka dobu Svetlosti, životinjske i biljne vrste svojim
čulnim snagama, govorom svoje svesti, dozivaju svog Stvoritelja za pomoć i
izbavljenje. Nezamislivo pate životinje i biljke zbog izraslina ljudskog "ja",
ljudske sebičnosti. Porobljeni život vapi za samilošću i izbavljenjem.
Bog, Moj Otac i Stvoritelj svih oblika života, uslišio
je porobljeno stvorenje. Mnoge životinjske vrste izumiru zbog protivzakonitog
postupanja ljudi. Njihove duhovne snage vraćaju se natrag ili u dušu Zemlje
ili u čista područja večnog Postojanja. Za mnoge od njih to je izbavljenje.
Međutim, mnoge od njih će se i vratiti ponovo na Zemlju kad Svetlost bude
obitavala na njoj, jer će ljudi tada živeti u jedinstvu sa Bogom.
Znajte: Svako neokajano nedelo i svako zlostavljanje
- bilo ljudi, životinja, biljaka, čak kamenja, na čitavoj Zemlji pa dakle
i u atmosferi - pada natrag na počinitelja. Shvatite: mnoge životinje date
su ljudima da im služe. Mnoge su date i da očuvaju ekološku ravnotežu. Međutim,
pravog tj. uzajamnog služenja može biti samo ako čovek razvije detinju ljubav
iz Otac-Majka Boga i Tvorčevu ljubav koja deluje u životinji, u biljkama i
u kamenju. Tada on može da komunicira se svime što postoji.
Gde je čista komunikacija, tamo teče i večna kosmička
energija. Međutim, gde su snage Ljubavi svezane, tamo vlada okrutnost, sebičnost
i robovanje. Tamo nema ni razumevanja ni tolerancije; tamo je samo uzimanje,
no nema toka iz davanja i primanja.
Ovo je zakon: Što čovek učini najmanjem od Moje braće,
svom bližnjem, učinio je Meni, Hristu - a, na kraju krajeva, i sebi samome;
jer što čovek seje to će i žeti. žetva uvek odgovara setvi. Kad se čovek ogrešuje
o večni Zakon nesebične ljubavi, on se odvraća od večnih energija koje su
mu potrebne za zdrav život, za dobrobit njegove duše a i za njegovo telo.
Ko se, dakle, okreće svetu i njegovoj senci, okreće se od Mene, Svetlosti.
A ko se okrene od Mene, dospeva u senke ljudskog "ja". Ko stoji
u senci, taj pati i vene i postaje rob svoga "ja", a robovima čini
i svoje bližnje.
6. I zakoračivši priđe Isus konju i dotače ga, i životinja
odmah ustade, a njene rane behu zaceljene. A onom pak čoveku reče: "Idi
sad i odsad je više ne tuci nadaš li se samilosti."
7. Videvši gde im se približava narod,
reče Isus učenicima Svojim: "Bolesnoga radi, Ja bolujem; gladnoga radi,
Ja gladujem; žednoga radi, Ja trpim žeđ." (Pogl. 21, 6-7)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
"Bolesnoga radi, Ja bolujem", znači: Ko
nesebično ljubi, otvoren je za bližnjeg i može u svom srcu da oseti i razume
bol, patnju i bolest bližnjeg. Ljudi koji se nesebično zauzimaju za bližnje,
dobijaju od Mene snagu da bolesnima pružaju utehu i pomoć. Ljudi u Mome Duhu
nesebično služe bližnjima ako to ovi žele.
Shvatite: svaki čovek ima slobodnu volju, i niko ne
treba da se nameće svom bližnjem. Stoga čovek treba da pruži pomoć samo ako
je ova zatražena.
Kroz ljude koji nesebično služe struji Duh Ljubavi
ka mnogima od Njegove ljudske dece i dopušta da im pomoć dođe. Bog pomaže
Svojoj ljudskoj deci u svakoj prilici i preko ljudi čija srca kucaju nesebično
za Boga i za njihove bližnje. Ko nesebično ljubi, nesebično i služi. Tako
na ovaj svet dolazi dobro: Bog.
Ko spozna vlastite uzroke, poznaje i lance uzroka
koji se ističu u ovom svetu, čija su delovanja vodila i vode raznim bolestima,
patnjama i muci. Ko ima uvid u zakon setve i žetve taj zna i izlaz iz meteža
i zapletenosti ljudskog "ja". A ko izlazi iz patnje, muke, bolesti
i pošasti, stvaraće sve manje uzroka. Time se smanjuje loša setva u njivi
života. U njoj će onda iznicati dobro seme, život u Meni, Hristu.
"...Gladnoga radi, Ja gladujem; žednoga radi,
ja trpim žeđ", znači: Ja Sam kao Isus iz Nazareta osećao, a kao Hrist
znam zašto mnogima od Moje ljudske dece nedostaje hrane i zašto su žedni.
Kao Isus gledao Sam oskudice, a kao Hrist ih znam. Oskudice su oskudna svetlost
duše. Probuđena duša gladna je i žedna Mene, Hrista. Duša probuđena u Meni
neće se smiriti dok čovek ne spozna zašto je gladna i žedna. Čim čovek spozna
nevolju duše i Mojom snagom očistiti to spoznato koje je dovelo do oskudice
svetlosti duše, duša će odahnuti, a čovek ozdraviti.
Shvatite: Duša živi samo od Svetlosti Božje. Ako je
ima premalo, oboleće telo - ili će čovek morati da gladuje i trpi žeđ; već
prema tome kakvo je seme položio u njivu, svoju dušu.
Svako ko je žedan žudi za izvorom, za vodom. Ako u
čoveku izvor Unutarnjeg života teče oskudno jer se okrenuo od izvora, onda
pate i duša i čovek. Ko pak živi u Bogu, oseća i patnju svojih bližnjih i
neće se smiriti dok sve duše i ljudi ne stignu do izvora života i dok se duše
ne sjedine s praporeklom izvora, da bi onda i same postale Izvorom.
8. I još reče: "Došao sam da
ukinem žrtvovanja i svetkovine krvi. Ne prestanete li da žrtvujete i jedete
meso i krv životinja, gnev Božji padaće na vas neprestano kao što je padao
na pretke vaše u pustinji koji se behu odali uživanju mesa, i napuniše se
truleži i izjedahu ih pošasti. (Pogl. 21, 8)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
"Došao sam da ukinem žrtvovanja i svetkovine
krvi", znači: Došao Sam da vas učim jevanđelju, Zakonu Ljubavi i Svojim
ga primerom živim, kako biste shvatili da je u unutarnjem duhovnom snagom
bogat samo onaj čovek koji se pridržava Božjih Zakona. Ljudi koji poseduju
unutarnje vrednosti neće oskudevati ni u čemu. Jer, ko je bogat u svom srcu,
on je sa svojim bližnjim, a ne protiv njega - a time je i za Boga, za život
koji je obilje. Ljudi s unutarnjim vrednostima su i sa životinjskim i biljnim
svetom, a ne protiv Božjih stvorenja. Ko je protiv svog bližnjeg, boriće se
protiv njega i ubiće ga. A ko je protiv svog bližnjeg, on nije ni za ostali
život - ni za život životinja, ni biljaka, ni kamenja.
Ko je protiv života u Meni, Hristu, taj je gladan
i žedan uspeha, bogatstva, moći i ugleda. Radi svojih svečanosti i požude
za jelom on ubija životinje i jede njihovo meso. Tako on pokazuje da je daleko
od Boga.
Za Boga, Večnoga, i žrtvovanje životinje je strahota.
On neće da Mu se žrtvuju i posvećuju životinje. Bog je dao život svim oblicima
Postojanja, dakle i životinjama. Zbog čega bi onda one trebalo da Mu se žrtvuju
ako On, život, Sam boravi u njima.
Međutim, kad bi čovek žrtvovao svoje ljudsko "ja",
svoje strasti i požude, Meni, Hristu, i kad bi težio životu i vodio život
Bogu po volji, dakle život posvećen Bogu, to bi onda doprinelo jedinstvu svih
životnih oblika. Bog je Duh ljubavi i slobode! Stoga bi svaki čovek trebalo
da dobrovoljno žrtvuje svoje "ja". Tek onda će on postati blage
ćudi i od srca smeran i doći će do velikog Jedinstva: Boga. Ovakav razvoj
čoveka prema Njemu Bog ljubi kod Svoje dece.
Ko se preda večnom Otac-Majka Bogu tako što svoje
ljudsko pretvara u božansko, taj neće ni klati životinje i jesti njihovo meso,
niti će namerno ubiti životinju. Takvi ljudi će i biljnom svetu pristupati
s nesebičnom ljubavlju, jer je i on dar stvaranja Božjeg Svojoj ljudskoj deci.
Biljke i plodovi polja i šuma rado se daruju čoveku i hoće da mu služe kao
hrana i kao lek za njegovo bolesno telo.
"Gnev Božji" potiče iz paganskog sveta predstava
koji je u Starom Zavetu bio još veoma živ; verovalo se, naime, da se "bogovi"
svete ljudima. Bilo bi, međutim dobro, kada bi grešni čovek shvatio da je
on sam stvorio takozvani "gnev Božji". Srditi Bog, to je ljudsko
"ja" koje se sveti za ono što je samo prouzrokovalo; jer što čovek
seje, to će i žeti.
I reči "oko za oko, zub za zub" bivale su
i bivaju pogrešno tumačene. Čovek ne treba da se sveti svom bližnjem i isto
vraća istim. Njemu je zapoveđeno da oprašta svom bližnjem, da ga moli za oproštenje
i isto ili slično više ne čini. Ko ne sledi ovu zapovest, sam se prepušta
zakonu ispaštanja. A ovaj glasi: "oko za oko, zub za zub". Onda
će on žeti - "oko za oko, zub za zub" - ono što je posejao.
Shvatite: Pre ili kasnije srušiće se ono gnevno, vladajuće
"ja", čovekov "ja-bog" - najkasnije onda kad iz duše isteku
uzroci: ono što je čovek posejao.
Shvatite dalje: Patnja životinja i meso namerno ubijenih
životinja koje se pojede, izjedaju, obratno, meso čovekovo. Posledica su bolesti
i pošasti. To su posledice ovih i sličnih uzroka.
9. A Ja vam kažem, čak i ako ste okupljeni u krilu Mome,
a ne držite se zapovesti Mojih, odbaciću vas. Jer ako skriveno znanje ne ispunjavate
u malome, kako ću vam veće dati.
10. Ko je veran u najmanjem, biće
veran i u velikom; a ko je nepravedan u najmanjem, biće nepravedan i u velikom.
(Pogl. 21, 9-10)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
"A Ja vam kažem, čak i ako ste okupljeni u krilu
Mome, a ne držite se zapovesti Mojih, odbaciću vas", treba da znači:
Ako čovek i zove "Gospode, Gospode" i puno govori o Meni i o jevanđelju
ljubavi, ali u svom životu ne ostvaruje i ne sledi ono o čemu govori, on će
svojim ljudskim "ja" - odbaciti samoga sebe. Jer on tako istupa
iz Zakona ljubavi i stvara uzroke čije će se posledice sručiti na njega ako
ih blagovremeno ne spozna, ne okaje i takvo nešto više ne čini. Ja Jesam,
Bog, ne odbacuje dušu i čoveka. Čovek se sam odvraća od Zakona ljubavi i života;
tako on stvara svoj vlastiti zakon, pod kojim onda i pati. Jer čovek prima
ono što je posejao. Zato se potrudite da ostanete u Mome krilu, živeći život
u Meni, Hristu, nesebičnom ljubavlju i nesebičnim delima.
Iskaz: "odbaciću vas", ne dolazi nikada
iz Duha Božjeg, iz Ja Jesam. Smisao tog iskaza je: svojim vlastitim malim
"ja" gurate svoju dušu u dolinu uzroka, od kojih ćete onda patiti.
Jer samo čovekovo "ja" izgrađuje u duši i u fizičkom telu zakon
setve i žetve.
U mnoge stare tekstove koji su dati u ranijem vremenu
i bili stalno redigovani i prevođeni, ušli su izrazi iz vremena pre i posle
Starog Zaveta. Ukoliko su oni koji su redigovali i prevodili tekstove bili
još zarobljeni u tom svetu predstava, upotrebljavali su ponovo te izraze i
preuzimali ih u novim stilizacijama teksta - verujući da su dotični tekst
ispravno shvatili te ga stoga ispravno i redigovali i preveli.
I u vašim takozvanim biblijama bili su stalno preuzimani
takvi stari pojmovi. A to se događa i danas (1989). Stoga mnogi poznavaoci
Biblije i teolozi ne mogu razumeti Moju Reč objavljenu za današnje vreme i
za Novo Doba, Doba Svetlosti. Krutom primenom ovakvih izraza, ušlo je u biblije
mnogo ljudskoga. Tekstovi nisu uvek bili svesno tako interpretirani - često
je to činjeno i nesvesno, iz ljudskog uverenja. Stari način govora i stari
pojmovi kojima je - ljudskim rečima ispričana božanska Istina, imaju, međutim,
u današnjem vremenu (1989) često drugi smisao i značenje.
Da je čovečanstvo slušalo proroke slate od Boga -
i unutar institucija crkve - i da je ispunjavalo ono što je Bog poučavao preko
svojih instrumenata; da je čovečanstvo slušalo i ono što Sam Ja kao Isus iz
Nazareta učio i Svojim primerom živeo, onda bi ovo razdoblje bilo ispunjeno
Svetlošću, dakle Istinom - i proroci više ne bi bili potrebni.
Shvatite: Ko ne ispunjava i najmanju Zapovest: imati
razumevanja i tolerancije za svoje bližnje i poštovati njihovu slobodnu volju,
on ne može ispunjavati ni najveću Zapovest, zapovest Ljubavi. Ko ne priznaje
Zakon setve i žetve te zato osuđuje bližnjeg kao krivca, kako onda može primiti
veće, Zakon Ljubavi, istinski život?
Znanje nije mudrost. Božanska mudrost ostaje skrivena
onome ko samo skuplja znanje.
Ko je u najmanjim stvarima veran, iskren i pošten
prema sebi samome, takav je i prema svom bližnjem. Takvi će ljudi izvršavati
i ono veliko, ono što je trajno, jer žive u Mojoj volji. Ko je, međutim, u
najmanjem gramziv, zavidljiv, ljubomoran i požudan, taj će i onda kad bude
reč o većim stvarima i poslovima, odgovarajuće misliti, govoriti i postupati.
Znajte: Iz zavisti, ljubomore, gramzivosti i svađe
nastali su ratovi, ubistva, razaranja i cepanje naroda.
Govorim ljudima u svetlom Carstvu Mira: Tako je još
bilo i u razdoblju u kojem Sam Ja objavio ovo delo preko otelovljenog dela
Zraka božanske Mudrosti, na početku moćne vremenske prekretnice.
11. A ako ne beste verni u grešnim
dobrima zemaljskim, ko da vam istinska bogatstva poveri? A ako ne beste verni
u onome što pripada drugom, ko će da vam da vaše? (Pogl. 21, 11)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ako vi vaša zemaljska dobra smatrate svojim vlasništvom
i mislite samo na to kako da ih uvećate za sebe, onda ste vi osiromašeni u
najunutarnjijem, jer posedom ne upravljate zakonito - za dobro mnogih. Bog
vam onda neće poveriti istinska bogatstva: da donosite Zakon života u ovaj
svet. Jer ko ne ostvaruje Zakon Ljubavi i života, duhovno je osiromašen. A
ako ste svoje bližnje varali, dakle niste ostali verni Zakonu života i Ljubavi
- kako ćete onda dostići Carstvo nebesko, nesebičan život?
Ko želi da uđe u Nebo, mora biti bogat u unutarnjem
- bogat unutarnjim vrednostima i božanstvenošću. Ko je na Zemlji stekao bogatstva
i smatra ih svojim vlasništvom, taj je siromašan u Duhu života. Jer ono što
mu je od spoljašnjeg bogatstva dato, povereno mu je samo zato da s njime unapređuje
zajedničko dobro na Zemlji, što znači: Jedan za sve - svi za Jednog.
Ko na zemaljska bogatstva gleda kao na svoje vlasništvo
i na svoju zaslugu, nije ništa bolji od onoga ko bližnjem zavidi na imovini
i nastoji da mu je otme ili hoće njome da se obogati.
No, ko pre svega stremi Carstvu nebeskom, taj je spoznao
večni život u sebi i svesno ga je primio i prihvatio.
Ko razvije unutarnje bogatstvo, neće ni kao čovek
oskudevati ni u čemu. Jer Bog, Otac-Majka Bog, stara se da Njegova zemaljska
deca ne oskudevaju. Ako pak ljudi oskudevaju i gladuju, onda to znači da su
oni u prethodnim životima svojoj ljudskoj braći i sestrama uskraćivali hleb
i odbijali da im pomažu, ili ih kao znalci često nisu zakonito vodili prema
zapovesti "moli se i radi".
12. Niko ne može dva gospodara služiti. Jer ili će jednoga
mrzeti a drugoga ljubiti, ili će se jednoga držati a drugoga odbacivati. Ne
možete istovremeno služiti Bogu i Mamonu." A fariseji koji bejahu gramzivi,
čuvši sve ovo rugahu Mu se.
13. A On im reče: "Vi se pravdate
pred ljudima, ali Bog poznaje vaša srca; jer što je međ ljudima uzdignuto,
grozota je u očima Božjim. (Pogl. 21, 12-13)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Niko ne može služiti dva gospodara. Ko se, međutim,
poveri jednom Gospodaru, Otac-Majka Bogu, tako što ispunjava Volju Božju,
taj će i služiti Bogu i svom bližnjem i neće sebe više ceniti nego bližnjeg.
Ko, međutim, spoljašnje bogatstvo smatra svojim sopstvenim, on će na svoje
bližnje gledati s visine i manje će ih ceniti. Takvi su ljudi često sebični,
plašljivi i uskogrudi, a prema svom bližnjem nepoverljivi i sumnjičavi, jer
oni smatraju da bi ih bližnji mogao prevariti i oteti im bogatstvo - koje,
prema Zakonu života, uopšte ne poseduju, već im je samo posuđeno da ga na
pravi način upotrebe za mnoge. Takvi ljudi ljube samo sebe i svoje tobožnje
bogatstvo i suprotstavljaju se svima za koje misle da će ih opljačkati.
U svim vremenima bilo je fariseja, i još ih ima, onih
koji drže lepe govore i imaju mnogo argumenata i izgovora kako bi zadržali
ono što su prisvojili kao tobožnje vlasništvo.
Shvatite: svako ko se brani i pravda, sam sebe optužuje
i svedoči o tome ko je. Bog poznaje svu Svoju decu! On ne gleda na nečije
reči, već u njegovo srce. Večnome ništa nije skriveno. Kad dođe vreme, On
dopušta da se sve otkrije kako bi svaki grešnik samoga sebe spoznao, pokajao
se, molio za oproštenje, oprostio, popravio i slično više ne činio, tako da
se ponovo nađe u Bogu.
Zato Ja, Hrist, u ovom razdoblju (1989) ponovo učim
Unutarnjem putu, kako bi se svi koji su dobre volje spoznali, ponovo pronašli
Boga i postigli jedinstvo sa Njim i sa svojim bližnjima preko Sina, koji Ja
Jesam.
14. Zakon i proroci važili su do Jovana.
A otada se propoveda - Carstvo Božje, i svako bi da uđe u njega. Ali lakše
je nebu i Zemlji da prođu no da se ne ispuni tačkica jedna od Zakona."
(Pogl. 21, 14)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
"Zakon i proroci važili su do Jovana" znači:
Zakon kome su učili proroci bio je objavljen do Jovanovog dolaska. Ono što
su povrh toga proroci iz Zakona Božjeg još učili, to sam Ja kao Isus produbio
i živeo za primer ljudima. Na tome sam kao Isus gradio i počeo Sam najavljivati
Carstvo Božje i Njegove Zakone koje su bili najavili još proroci pre Jovana.
U Carstvo Božje ući će svaka duša koja ostvaruje Zakone života i pridržava
ih se.
Božji Zakon je apsolutan. Od njega se ni slovo ne
može oduzeti. Zakon Večnoga ispuniće se na Zemlji i u njoj, kao i u područjima
čišćenja, u svim fasetama života. Kao Isus iz Nazareta Ja Sam došao da ispunjavam
Zakon Božji, i ko ide Mojim stopama pridržavaće se onoga što Sam učio, Svojim
primerom živeo i tako svima ponudio.
U ovoj vremenskoj epohi (1989) Ja, Hrist, preko Svoje
proročice i Svog glasnika, ponovo učim večnom Zakonu i vodim Svoje u Carstvo
unutarnjeg. Ja ih ponovo učim i večnim Zakonima za Carstvo Božje na Zemlji.
Ko ide Mojim stopama, stopama Nazarećanina, saosnivač je i graditelj Carstva
Mira Isusa Hrista na Zemlji.
Ja, Hrist, došao Sam na ovaj svet kao Isus da najavim
Carstvo Božje na Zemlji i učim Zakonima Carstva Božjeg.
Rečima "Poučavajte, a onda krštavajte" mislio
Sam na krštavanje Duhom Svetim. Jer ko je primio i ostvarivao učenje iz Duha,
duhovno je kršten; njemu nije više potrebno krštenje vodom. Krštenje vodom
može važiti još samo kao simbol. Jer svaki čovek koji ostvaruje zakone Božje
kršten je Duhom života i može ući u Nebo jer ostvaruje Zakon života, Boga
u Meni, Hristu.
Ja, Hrist, primio Sam od Jovana krštenje vodom kao
simbol, i otada Sam počeo da propovedam i poučavam i tumačim ljudima Carstvo
Božje. Istovremeno, u centralnom Prasuncu sve se više i više aktivirala i
Delimična snaga iz Prasnage, potencijal svetlosti za sve pale i opterećene
duše. I kao što Sam Ja kao Isus iz Nazareta propovedao Carstvo Božje i put
do njega, učio ljude Zakonu ljubavi i živeo ga njima za primer, tako su činili
i svi proroci koje Sam slao nakon Moga "Svršeno je" - a tako ću
i dalje činiti, dok mnogi ljudi ne budu živeli u ostvarivanju večnih Zakona.
Shvatite: kroz "Svršeno je" svakoj je duši
predodređen evolutivni put u večna Nebesa. Nijedna duša neće biti ostavljena,
jer u svima, pa čak i u demonu, postoji Spasiteljevo svetlo - svetiljka duše
- koja je čuva od rastvaranja.
Samo onaj ko je ponovo postao apsolutnim Zakonom Ljubavi,
duhovnim bićem, vratiće se u stanove koje Večni Otac za njega drži spremne.
Jer svaka očišćena duša mora u potpunosti ostvariti Zakon Božji; ni tačkica
Zakona ne sme ostati neostvarena.
Ja, Hrist, objavljujem se ponovo u ovoj vremenskoj
prekretnici (1989) koja vodi u novo doba, Carstvu Mira Isusa Hrista. Preko
božanske Mudrosti, na ovu Zemlju ponovo dolazi sveobuhvatni Zakon Božji u
svim pojedinostima. Svi koji su dobre volje neće samo naći izlaz iz Zakona
setve i žetve; oni dobijaju i pouke i uputstva kako mogu na ovoj Zemlji sveobuhvatno
da primenjuju večni Zakon života.
Ja, Hrist, u ovom razdoblju učim, dakle, čitavoj Istini.
Ko je iz Istine, razume smisao onoga što Sam objavio usmeno i pismeno. Jer
ljudi koji se približe Večnome, ne drže se više reči, a ni slova. Reči i slova
su samo znakovi.
Oni koji svesno, korak po korak, idu Unutarnjim putem
Ljubavi, neće više pitati šta stoji iza takozvanih Božjih tajni. Njima postaje
sve očigledno, jer čovek koji se približi Unutarnjem životu otvara svoju duhovnu
svest, uranja, dakle, u Večni Zakon, Boga, koji je zatvoren samo za one koji
ga ne ostvaruju i ne drže ga se.
Već i sada, bogati su u Duhu života ljudi koji idu
putem ljubavi i neguju zajedništvo sa svojim bližnjima. Oni mogu biti sigurni
da već stoje Meni zdesna.
15. Pristupi Mu više žena noseći svoja čeda na prsima da
ih blagoslovi. A neki rekoše: "Zašto dosađujete Učitelju?"
16. No Isus ih opomenu govoreći:
"Od ovih ovde doći će koji će Me najaviti ljudima." I On ih uze
na ruke Svoje i blagoslovi ih. (Pogl. 21, 15-16)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Rečima "Od ovih ovde doći će koji će Me najaviti
ljudima", nagovestio sam dolazak onih koji će sa Mnom delovati u Nalogu
Otac-Majka Boga, da se sve pale i opterećene duše i ljudi odvedu natrag k
srcu Ljubavi.
U večnom Postojanju, u večnom gradu Jerusalimu, u
prisustvu Večnog Oca, isplaniran je i pripremljen Spasiteljski nalog do u
detalje. Svako biće koje se odlučilo za ovaj Nalog, unelo je jedan ili više
kamenčića velikog mozaika Spasiteljskog plana, kao svoj potencijal ljubavi
i pomoći za pale i opterećene duše, u centralno Prasunce i u prizmatična Sunca,
tj. Sunca suština i Sunca osobina. Polazeći od centralnog Prasunca i Sunaca
suština i osobina, koji su osnovne snage Beskonačnosti, u sve svetove Pada
i u atmosferu Zemlje počeo je da zrači nalog Spasenja.
Za vreme ovog moćnog događaja, sinovi i kćeri Božje
prihvatili su svoj udeo u Delu Spasenja i u svom duhovnom telu.
Mnogi sinovi i kćeri Božje odlučili su da sprovode
Delo Spasenja sa Mnom, Hristom, sve dok i poslednja duša ne bude ponovo u
večnom Postojanju. Međutim, neće sva duhovna bića koja su u Spasiteljskom
nalogu, sa Mnom, Hristom delovati do kraja, to jest dok sva bića ponovo ne
postignu čistotu. Ova kolosalna akcija pomoći - dok se i poslednja duša ne
vrati kući –obavezuje ona bića koja su se nje prihvatila i koja pretežno dolaze
iz centra čitavog Postojanja, iz Svetišta, odakle je Pad i započeo. To su
oni koji su preko roda Davidova došli na ovaj svet i dolaziće na Zemlju neprestano,
sve dok Carstvo Mira Isusa Hrista ne dostigne svoj vrhunac. Oni će sa Mnom
do kraja delovati u Spasiteljskom nalogu i oni su sa Mnom, Hristom, najodgovorniji
u Mome Delu Spasenja.
Svako duhovno biće koje je preuzelo na sebe odgovornost
za Spasiteljsko Delo, donelo je iz svog duhovnog mentaliteta odgovarajući
duhovni potencijal. Ovi uneseni duhovni potencijali sinova i kćeri Božjih
pripremili su Meni, Hristu, i njima samima, puteve preko područja Pada, koja
su nakon "Svršeno je" postala ravnima čišćenja. Njihovi uneseni
duhovni potencijali jesu njihovi različiti duhovni mentaliteti kojima oni
u ljudskoj odeći razvijaju odgovarajuće sposobnosti za Carstvo Mira Isusa
Hrista.
Tako su, dakle, mnogi sinovi i kćeri Božje, koji stoje
u Nalogu Spasenja, uložili deo svog duhovnog potencijala u vraćanje kući sve
Božje dece, i sada deluju u Delu Spasenja. Probuđene duše koje su se u zemaljskoj
odeći odlučile za Mene, uključuju se, odgovarajuće svom nalogu, u veliku celinu
i služe u Delu Spasenja, koje je i njihovo delo. U sebi one nose zračeći nalog
da sve duše i bića dovedu kući, velikoj, večnoj Prasvetlosti, Bogu.
Rod Davidov i sinovi i kćeri Božje iz drugih rodova,
čine jedan veliki i moćan narod, narod Božji na ovoj Zemlji. Neki od njih
su se kroz inkarnacije opteretili i Ja, Hrist Božji još ne mogu da ih oslovim,
jer je njihovo srce još daleko od Mene. Drugi od sinova i kćeri Božjih koji
deluju u ovom Nalogu, nalaze se još na putu da bi ispunili deo Naloga za koji
su zaduženi. Neki od njih vratili su se natrag u "svet", jer su
za svet još bili isuviše vezani. No njihove su duše čule Moj poziv i u dato
će se vreme opet vratiti svom nalogu, u Delo Spasenja. Njihov povratak ne
mora biti u ovoj inkarnaciji, u ovom životu na Zemlji (1989). To se može dogoditi
i u kasnijim utelovljenjima, jer Moje Carstvo Mira na ovoj Zemlji tek je u
izgradnji.
Drugi, pak, sinovi i kćeri Božji urastaju postepeno
u svoj zadatak, svesno prihvatajući svoj nalog.
Ostali već u potpunosti deluju u Nalogu i ostvaruju
ono što su kao duhovni potencijal uneli u centralno Prasunce, u sedam osnovnih
snaga Stvaranja, u svetove Pada i u atmosferu.
Mnogi sinovi i kćeri Božje koji stoje u Nalogu, i
druga deca Ljubavi koja su probuđena u Duhu života, objavljivaće Sina Božjeg
kao Spasitelja svih duša i ljudi dok sve duše svesno ne prihvate Spasenje
i dok ne krenu putem prema savršenstvu.
Sinovi i kćeri Božje koji su dolazili i dolaze na
svet preko Davidova roda, ostaće u Nalogu Spasenja dok sve ne bude izvršeno.
To Sam najavio još kao Isus iz Nazareta kad su Mi neke žene donele svoju decu
da ih blagoslovim. Po zračenju dece prepoznao Sam koja duša pripada nalogu
Spasenja. Svako biće koje stoji u Spasiteljskom nalogu nosi u svome duhovnom
telu pečat zračenja. Ovaj zrači i kroz zemaljsko telo, kroz Hristov centar
koji deluje u blizini srca.
| Homepage | Sadržaj
knjige | Katalog knjiga | Naruči
knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo
| Susreti | Akcija
| Linkovi | Radio
emisije | Download | Ostali
jezici | Kontakt | Katalog
knjiga | Besplatne informacije
Za izdavača :
Univerzalni Život , pfah 270 11000
Beograd , Srbija i Crna Gora
Tel. 025 / 421-462 , direktno
preko sajta
e-mail : kontakt@univerzalni-zivot.org.yu
Internet : http://www.univerzalni-zivot.org.yu
,
Račun za priloge : Prahrišćanska zajednica Univerzalni život,
žiro račun br : 355-1049562-62 , Vojvođanska banka
