Ko ne ispunjava Božje zakone, opterećuje svoju dušu;
on ne može ni da uči Zakonu Neba niti da ga tumači - žito će biti odvojeno
od kukolja (1-2). Lestve Jakovljeve - Sa profinjenjem misli i čula otpada
ono nezakonito (3).
O primeni sile i prolivanju krvi (4). Sapatnja sa životinjama - Ubijanje životinja
radi njihovog oslobađanja od patnji (5). Ko se spoznaje i čisti, taj se uči
da ljubi život (6).
Buđenje mrtvih (8-10)
1. I dođe Mu nekoliko učenika Njegovih i kazivahu Mu o
Egipćaninu jednome, sinu Belijalovom, koji učaše da nije protiv zakona mučiti
životinje kad patnja njihova ljudima donosi korist.
2. A Isus im reče: "Zaista vam kažem, ko iz nepravde
koja se nanosi nekom stvorenju Božjem izvlači korist, ne može biti ispravan.
A isto se tako malo svetim stvarima mogu baviti ili tajnama Neba učiti oni
čije su ruke krvlju ukaljane ili čija su usta mesom okaljana. (Pog. 38, 1-2)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Shvatite: sve što živi, oseća. Slično kao čovek, svi
oblici života osećaju radost i patnju - bilo da su to životinje, biljke ili
kamenje. život je svest. Svest zrači bezbroj evolutivnih faseta Ja Jesam.
Svest je i osvešćivanje. Ljudi, životinje, biljke i kamenje osećaju prema
svojoj svesti.
Shvatite: ko proganja životinje, i sam će jednom biti
proganjan. Ko muči životinje, i sam će jednom biti mučen. Ko iskorišćava život
na Zemlji, postaće plenom onih koji ga na to navode.
Svaka setva ima svoju žetvu. Ono što čovek poseje,
ulazi u njivu njegove duše; odatle ono klija i raste. U svakom semenu je već
i plod.
Ko je, dakle, protiv svog bližnjeg i protiv carstava
prirode, taj je i protiv Boga - jer Bog, život, u svemu je što postoji.
Shvatite: ko ne ispunjava Božje zakone, opterećuje
svoju dušu. Ko muči ili ubija životinje, ruke su mu ukaljane krvlju. Ko jede
meso životinja i zagađuje i unakazuje prirodu, taj je nečist. Takvi ljudi
niti se mogu baviti svetim stvarima, niti mogu saznavati takozvane "tajne"
Neba, a tako onda ne mogu ni da poučavaju i tumače Zakon Neba.
Ko uči druge onom najsvetijem, zakonima Neba, upućujući
svoje bližnje da ih se pridržavaju, a sam ih se pak ne pridržava, taj će žeti
odobravanje samo od onih koji žive i misle slično kao on.
Ništa što je bezbožno ne traje dugo. Ono će uzmicati
kao što noć uzmiče pred danom. Dolazi vreme u kojem će svetlost sve izneti
na videlo, i ljudi će prepoznati nebožanski život onih koji su ih, doduše,
učili i zapovedali im da se drže zakona života, ali sami ih se nisu držali,
onih čije su ruke ukaljane krvlju a tela zagađena jedenjem mesa.
Božji mlinovi melju polako. Jednoga dana žito će
biti odvojeno od kukolja; oni ispunjeni Bogom stajaće s Moje desne strane,
a kukolj, oni bezbožni, prema zakonu setve i žetve, pašće u čišćenje.
3. Bog daje zrnevlje i plodove Zemlje za hranu; i za
ispravnog čoveka nema nijedne druge zakonite hrane za telo. (Pogl. 38, 3)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
"Bog daje zrnevlje i plodove zemlje za hranu;
i za ispravnog čoveka nema nijedne druge zakonite hrane za telo" znači:
Bog daje ljudima iz krila majke Zemlje sve što je zemaljskom telu potrebno
za život. Ko u svom osećanju, mišljenju, govorenju i delanju ispunjava zakone
ljubavi i života taj i živi od onoga što mu majka Zemlja daruje.
Na lestvama Jakovljevim koje vode u čisti hram života,
stoje čak mnogi. Mnogi ljudi su, kako u unutarnjem, tako i u spoljašnjem još
veliki grešnici i ostaće takvi decenijama ili čak tokom više otelovljenja
ili boravljenja duše, sve dok ih kao posledica ne pogodi ono što su izgradili
kao uzroke.
Iz hrama ljubavi Bog ipak pruža ruku svakome, pa i
najvećem grešniku. Večno postojanje, Otac svemira, preko Mene, Hrista, stalno
poučava jevanđelju Ljubavi. Duše i ljudi neprestano se poučavaju da žive jedni
sa drugima, da razvijaju svest o zajedništvu Unutarnjeg života, a i da prestanu
sa ubijanjem životinja i jedenjem njihovog mesa. Kako duše, tako i ljudi,
stalno se bodre da oplemenjuju svoja osećanja i misli, da bi se profinila
i njihova čula. Jer dokle god je u duši i najmanji trun nečistoga, ona ne
može ući u Nebo.
Zakonitost je da čovek koji svoje misli i reči održava
čistim, a svoje delanje uzdiže ka Bogu, sve više odustaje od mrtve hrane,
od jedenja mesa i ribe, dok ne bude očišćen toliko da zahvalno prima darove
iz krila majke Zemlje.
Čistoga neće zagaditi ono nečisto ako je, na primer,
pozvan na gozbu i uzme od mesne hrane koju su domaćini pripremili sa puno
radosti i truda i pružaju mu je. To je onda gest poštovanja prema domaćinu.
Ovde, shodno smislu, važi iskaz: ne zagađuje telo ono što ulazi u usta - npr.
nekoliko zalogaja mesa - nego ono što silazi sa usana: osećaji, misli i reči
bez ljubavi, ispunjeni mržnjom i zavišću; oni zagađuju dušu i telo.
Zadovoljavanje požude za mesom, ribom ili alkoholom,
pak, opterećuje dušu i zagađuje telo.
U jednom uopštenom razgovoru sa domaćinima bi onda
moglo da se ukaže na to, da ti, gost, sve više odustaješ od ishrane mesom
i ribom, jer si shvatio da mrtva hrana ne služi ni duši ni telu, jer Zakon
Božji je život. Takva ili slična uopštena uputstva doprineće tome da i domaćin,
koji i sam stoji na lestvama Jakovljevim, može da počne da razmišlja da bi
i sam mogao da se čisti i uspinje prečagu po prečagu.
Svaka nesebična reč i svako nesebično delo služe bližnjem
za spas. U dobrim, nesebičnim razgovorima može, tako, poneko i da shvati šta
Sam Ja, Hrist, zapovedio ljudima kao Isus: za nesebičnog, ispravnog čoveka
nema druge hrane za telo osim zakonite hrane koju proizvodi priroda: zrnevlje
i plodovi.
Osim toga, zapovedio Sam Svojima da se ničega ne
lišavaju, već da oplemenjuju svoje misli i čula. Onda će se smanjiti i uzimanje
mrtve hrane, ribe i mesa. Profinjavanjem duše i čoveka otpada ono što je nezakonito.
Onda ono nije potisnuto, već otklonjeno životom
u Meni, Hristu.
4. Razbojnik koji provali u kuću koju su ljudi sagradili,
kriv je; ali i najmanji od onih koji provale u kuću koju je Bog sagradio,
veći su grešnici. Zato kažem svima koji hoće da budu Moji učenici, dalje ruke
od prolivanja krvi i ne dajte da meso pređe preko usana vaših; jer Bog je
pravedan i blag i zapovedio je da ljudi treba da žive jedino od plodova i
seme- nja zemlje. (Pogl. 38,4)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Tako glasi zakon života: ko provali u kuću koju su
sagradili ljudi, kriv je pred Božjim Zakonom i pred pravom, zakonom ljudi.
Čovek ne treba ni da krade ni da pljačka. On treba da poštuje imovinu svog
bližnjeg. Ko zapadne u nevolju, treba da moli za pomoć - a ne da krade i pljačka.
Ko pokrade svog bližnjeg - ma ovaj posedovao još toliko bogatstvo - kriv je
i po duhovnom i po telesnom zakonu.
Ko pak provali u kuću Božju, u hram Svetoga Duha,
taj je mnogo veći grešnik. Kuća Božja, hram Duha Svetoga, jesu ljudsko telo
i duša - koja je iz Boga i koja boravi u ljudskom telu. Duboko u duši je Božja
ljubav, mudrost i pravednost. Bog, dakle, boravi u duši. Zato su duša i telo
čoveka hram Božji. Ko, dakle, provali u kuću od mesa i kostiju - čineći nasilje
nad ljudima, podjarmljujući ih, postupajući sa njima kao sa robovima ili ih
čak ubijajući, taj se ogrešuje o Svetoga Duha. To je najteži greh.
Održavajte, dakle, svoje ruke i svoju dušu čistima
- ne samo od krađe i pljačke. Već pre svega ne primenjujte silu - bilo na
ljudima ili na životinjama - i čuvajte se toga da prolivate njihovu krv.
Ko svog bližnjeg nesebično ljubi, taj niti će nad
njim vršiti nasilje, niti će ga ubijati. I ko svog bližnjeg nesebično ljubi,
taj ni životinje neće ubijati iz obesti. Ko poštuje čoveka i životinju, taj
nema ni ratoborne namere, jer poštuje Božje Zakone, u koje spadaju i zakoni
prirode. Ko se trudi da ostvaruje Božje zakone, taj će sve više i više odustajati
od ishrane mesom i zahvalno će primati darove Zemlje - dakle onu hranu koja
dolazi od Boga za Njegovu ljudsku decu.
5. Ali ako životinja neka mnogo pati, toliko da je njen
život za nju mučenje, ili ako postane opasna za vas, onda je oslobodite brzo
od njenog života i sa što je moguće manje bola. Pošaljite je na drugu stranu
s ljubavlju i milosrđem i ne mučite je; i Bog, vaš Otac, pokazaće vam milosrđe,
jednako kao što i vi pokazaste milosrđe prema onima koji su vam predati u
ruke. (Pogl. 38, 5)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ja, Hrist, dajem ovu Svoju Reč Otkrivenja u ovom moćnom
vremenu preokreta (1989), da bih, između ostalog, ponovo upozorio da je, isto
kao i život ljudi, i život životinja, biljaka, kamenja i minerala u Božjoj
ruci.
Mnogi ljudi su napustili Otac-Majka Boga i posvetili
se materijalizmu. Zbog ovog okretanja spoljašnjem i čovekova čula postaju
sve grublja. Čovek tako gubi ono fino osećanje za svoje bližnje, a i za prirodu.
On ima samo još sluha i osećaja za sebe samoga, za svoje "ja". Posledica
je, da pazi jedino još na sebe samoga i čini sve da zadovolji sopstvene želje
- ne misleći na to kako je njegovom bližnjem, a i njegovom sabližnjem, životinji.
Životinje pate pod čovekom-gospodarom. Zato se u ovome
vremenu (1989) ne može tek tako reći: "Ali ako životinja neka mnogo trpi,
toliko da je njen život za nju mučenje, ili ako postane opasna za vas, onda
je oslobodite brzo od njenog života i sa što je moguće manje bola." Jer
danas mnoge životinje neprestano trpe muke i bolove zbog brutalnosti ljudskog
"ja". Ovde ne važi: spasite ove životinje tako što ćete ih brzo
osloboditi njihovih muka i patnji. Ja, Hrist, kažem vam: pokušajte da u svetu
svojih osećanja doživite njihove patnje i muke! Uživite se u njihove muke
i patnje i spoznajte kako one pate zbog vašeg ljudskog postupanja! Zapoveđeno
vam je da se menjate, predajući se Bogu, tako da možete svog bližnjeg i svog
sabližnjeg, životinju, da osetite i razumete u svom unutarnjem.
Shvatite: i ono što učinite životinjama, činite Meni,
Hristu - i isto tako sebi samima. Muke i patnje životinja biće jednom vaše
muke i patnje. Bog, Večni, dao je čoveku u ruke i životinje - ali ne da ih
muči, već da sa njima živi. Čovek treba da bude za
životinju, onda je i životinja za
čoveka. Onda će mu ona i radosno služiti.
Ako životinja zbog neke nesreće ili zbog svojih
godina veoma pati, onda čovek treba brzo i nanoseći joj što manje bola, da
oslobodi njen duhovni život, delimičnu dušu odnosno delimični zrak iz zemaljskog
tela i da je s ljubavlju i milosrđem preda u ruke večnog Stvoritelja. On,
veliki Sve-Jedan, poznaje svaku životinju. On ju je stvorio i živi u njoj
kao snaga u delimičnoj duši odnosno delimičnom zraku. Delimična duša ili delimični
zrak životinje razvijene su snage svesti Sveduha, koje su postale duhovni
oblik.
6. I ono što učinite najmanjem od Moje dece, činite
Meni. Jer Ja Sam u njima i ona su u Meni. Da, Ja Sam u svim stvorenjima, i
sva stvorenja su u Meni. Svim njihovim radostima radujem se i Ja, i od svih
bolova njihovih i Ja trpim. Zato, kažem vam: Budite ljubazni jedni sa drugima
i sa svim stvorenjima Božjim." (Pogl. 38, 6)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ono što čovek poseje to će i žeti, znači još: ono
što čovek učini najmanjem od svojih bližnjih - i životinjama, biljkama i kamenju
- to čini Meni i sebi samome.
Svaki dan je dat ljudima za samospoznaju, jer svakoga
dana svaki čovek može da sazna šta danas treba na sebi da spozna i očisti.
Ko to čini, postaje senzitivan za život. On saznaje na samome sebi šta znači
ljubiti život.
Ko ljubi Boga, svesno je u Bogu i Bog je u njemu.
Njegovi dani postaju za njega kao čoveka svetliji, jer njegova duša postaje
slobodnija. Onda on shvata i iskaz: "Ja Sam u svim stvorenjima i sva
stvorenja su u Meni."
Blag čovek je onaj milosrdni čovek koji živi u
harmoniji sa svojim bližnjima, sa životinjama i sa svim snagama života i oblicima
života.
7. I desi se idućeg dana, da ode u grad Nain. I mnogi od
učenika Njegovih otidoše sa Njim i narod mnogi.
8. A kad dođe blizu kapije gradske, gle, tu iznošahu mrtvaca
jednoga, jedinca u majke; a i udovica beše ona. I mnogi iz grada iđahu sa
njom.
9. I videvši je Gospod, sažali se na nju i reče joj: "Ne
plači! Sin tvoj spava!" I pristupi On i dodirnu kovčeg, i koji ga nošahu
zastadoše. A On reče: "Mladiću, Ja ti govorim, ustani!"
10. I onaj koga smatrahu mrtvim, uspravi se i stade
govoriti. I Isus ga predade majci njegovoj. A strah neki obuze sve i hvaljahu
Boga govoreći: "Veliki prorok ustade između nas i Bog dođe narodu Svom."
(Pogl. 38, 7-10)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
produbljujem reč:
Na ovaj način i slično delovao Sam Ja, Sin Božji,
Savladar Neba, u zemaljskom ruhu sa Mojim nasleđem, delimičnom snagom prasnage.
Mnogi takozvani mrtvi, koje Sam Ja probudio iz dubokog
sna, još nisu bili u carstvu duša, nego je duša još bila povezana sa telom
preko srebrnaste vrpce, koja se još zove i duhovna informaciona vrpca.
Taj duboki san liči na nesvesticu. On nastupa pre
no što se vrpca odvoji od tela. Ljudi ga opisuju kao nastupanje smrti.
Tek kada je ova informaciona vrpca odvojena od tela,
onda je i duša potpuno odvojena od tela. Onda se kuća duše, telo, postepeno
razgrađuje na svoje sastavne delove: na vodu i zemlju.
| Homepage | Sadržaj
knjige | Katalog knjiga | Naruči
knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo
| Susreti | Akcija
| Linkovi | Radio
emisije | Download | Ostali
jezici | Kontakt | Katalog
knjiga | Besplatne informacije
Za izdavača :
Univerzalni Život , pfah 270 11000
Beograd , Srbija i Crna Gora
Tel. 025 / 421-462 , direktno
preko sajta
e-mail : kontakt@univerzalni-zivot.org.yu
Internet : http://www.univerzalni-zivot.org.yu
,
Račun za priloge : Prahrišćanska zajednica Univerzalni život,
žiro račun br : 355-1049562-62 , Vojvođanska banka
