• Homepage
• Mi o sebi
• Proroštvo
  • Zašto govori Bog?
  • Proročica
  • Brošure Prorok
  • Poruka Stvoritelja
  • Ovo je Moja Reč
  • Onda i sada
• Susreti
• AkcijaAkcija
• Linkovi
• Download
• Ostali jezici
• Kontakt
• Katalog knjiga
• Besplatne informacije

Izdavač DAS WORT GmbH
Univerzalni Duh
Život u Duhu Božjem

 

Ovo je
Moja Reč
A i Ω

Jevanđelje Isusovo
Hristovo otkrivenje
koje svet ne poznaje

33. POGLAVLJE

O krvnoj žrtvi i praštanju grehova -
Isceljenje na jezercetu Vitezda

Mojsijevi ustupci uslovljeni vremenom postali su
zakonima (1-3). žrtvovanje životinja i ishrana mesom - Ljudski propisi vezuju; Bog je neograničena ljubav i sloboda (4-14)

1. Isus učaše učenike Svoje u predvorju hrama, i jedan od njih Mu reče: "Učitelju, sveštenici kažu da bez prolivanja krvi nema opraštanja greha. Pa zar te krvne žrtve po zakonu, mogu da oduzimaju grehove?

2. A Isus odgovori: "Nikakva krvna žrtva životinje ili ptice ili čoveka ne može grehove oduzeti. Jer, kako neki dug može prolivanjem nedužne krvi da se otplati? Ne, to će dug taj još i povećati.

3. Sveštenici od vernika veoma rado primaju takve žrtve radi pomirenja kad ovi prekrše zakon Mojsijev, ali za grehe protiv Zakona Božjeg nema oproštenja osim kroz kajanje i popravljanje. (Pogl. 33, 1-3)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Mojsije je doneo od Boga Deset zapovesti. Kad je shvatio da Izraelci ne mogu za kratko vreme da ostvare tih Deset zapovesti, jer je većina decenijama mislila i postupala protivno tim zapovestima, on im je učinio nekoliko ustupaka, da bi ih preko samospoznaje doveo do unutarnjeg iskustva. Ipak, mnogi od Izraelaca nisu se obazirali na te ustupke i služili su i dalje svojim idolima. Tvrdoglavi Izraelci su nakon više generacija ove ustupke uzdigli i do zakona.

Žrtvovanje životinja je protiv Zakona Božjeg, a i protiv Deset zapovesti.

4. Zar ne stoji zapisano kod proroka: uzmite vaše krvne žrtve i žrtve-paljenice, i napolje s njima! Prestanite sa jedenjem mesa; jer Ja nisam o tome govorio očevima vašim niti Sam im to zapovedio kad ih iz Egipta izvedoh. Ali ovo Sam zapovedio:

5. Poslušajte glas Moj i idite putevima koje vam Ja zapovedih i bićete Moj narod i biće vam dobro. No, oni ne behu spremni i ne poslušaše.

6. I šta vam drugo zapoveda Večni nego da se u pravednosti vežbate i u milosrđu i da smerno putujete sa Bogom svojim? Zar ne stoji zapisano da Bog na početku, za sve što je od mesa, odredi plodove drveća i semenke i zelje kao hranu?

7. Ali oni od bogomolje načiniše kuću lopovsku, i umesto čiste žrtve sa tajmanom, Moje oltare krvlju okaljaše i jedoše meso tih zaklanih životinja.

8. Ali Ja vam kažem: ne prolivajte nevinu krv i ne jedite meso. Budite iskreni, ljubite milosrđe i činite dobro i vaši će dani dugo potrajati na Zemlji.

9. Zrno koje raste iz zemlje sa drugim žitom, zar ga Duh ne pretvara u Moje meso? Zrna u vinogradu i ostali plodovi, zar ih Duh ne pretvara u Moju krv? Neka ono sa telima vašim i dušama bude vaš spomenik Večnome.

10. U tome je prisustvo Božje vidljivo kao supstanca i kao život sveta. Od toga treba svi da jedete i pijete za oproštenje grehova i za večni život svih koji slušaju Moje Reči."

11. A ima pored Jerusalima, kod Ovčje pijace, jezerce jedno po imenu Vitezda. I u pet tremova ležaše mnoštvo onemoćalih, slepih, oduzetih, suhih, i čekahu da se voda ustalasa.

12. Jer u neko doba spušta se anđeo jedan u jezerce i vodu uzburkava. I ko prvi u njega uđe, pošto se voda ustalasa, izleči se od svake bolesti koja ga je spopala. A onde beše i jedan čovek od rođenja oduzet.

13. I Isus mu reče: "Neće li ti ove vode doneti isceljenje?" A ovaj Mu reče: "Hoće, Gospode, ali nemam nikog da me u jezerce unese kad se voda ustalasa. I kad pokušam da uđem, uđe neko drugi ispred mene." A Isus mu reče: "Ustani, uzmi svoj ležaj i idi." I ustade ovaj smesta i prohoda. A taj dan beše sabat.

14. I Jevreji mu rekoše: "Danas je sabat, i protiv zakona je da nosiš svoj ležaj." A izlečeni nije znao da ono beše Isus. A Isus se već bio udaljio, jer onde beše mnogo ljudi. (Pogl. 33, 4-14)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

U Zakonu Božjem nema krvne žrtve ni spaljivanja niti svesnog ubijanja životinja, a ni jedenja mesa životinja.

U Bogu se kreće i narodu Božjem pripada samo onaj ko sluša Njegov glas, ispunjavajući zakone Božje. Zakon je: čovek treba da se vežba u pravednosti i milosrđu i da smerno putuje ka Božjem Carstvu unutarnjeg, gde je prava i večna domovina duše. Ko se pridržava Zakona Božjih, taj se i hrani onim što Zakon Božji stvori u prirodi. On će i svoj život, ono što oseća, misli, govori i čini usaglašavati sa večnim Zakonom.

Bog još u početku dade ljudima za ishranu plodove, semenje i zeleniš. Ovaj zakon važiće dotle dok sve duše ne budu živele u finotvarnim područjima i dok još bude ljudi kojima je za njihovo telo potrebna energija koja je dobila oblik, život iz prirode.

Bogomolja treba da bude kuća molitve, u kojoj čovek u molitvi i u obožavanju Boga neguje jedinstvo sa bližnjima. On će iz toga dobijati snagu za svakodnevni život, da vodi jedan posvećen, čist život i da živi u jedinstvu sa svojim bližnjima.

U Moje vreme kao Isusa iz Nazareta, ljudi su kamene oltare u svojim bogomoljama kaljali krvlju životinja, onda još i jedući meso tih životinja koje su ubijali. Svoje hramove od mesa i kostiju, pak, kaljali su protivzakonitim osećanjima, mislima, rečima i postupcima. A to još neprestano čine i ljudi u ovome vremenu (1989). I oni se još kaljaju krvlju životinja, koje uprkos boljem znanju ubijaju i jedu njihovo meso.

Shvatite: Zakon Božji jeste i biće večan. Ono što je važilo u prošlim vremenima, važi i danas, jer Bog je uvek isti Zakon - danas, sutra i doveka.

Ko proliva nedužnu krv, i ko jede meso, taj je nemilosrdan i moraće na sebi samome da iskusi svoju nemilosrdnost.

Spomenik za Večnoga jesu čista duša i zdravo telo koje ta čista duša održava zdravim.

Prirodna hrana sadrži supstancu Božju. Ona je život zemaljskog tela.

Ko svoje grehe okajava i ne čini ih više, taj će i svoja osećanja, misli, reči i postupke predavati Bogu i ješće samo ono što mu je Bog darovao.

Ja ispravljam: nije anđeo pokrenuo jezerce, nego su elementi pokrenuli i pokreću vodu. Ne isceljuje voda, već jedino vera u Onoga koji je i u vodi kao supstanca.

Kao i Jevreji, tako i ljudi svih generacija držali su i drže do sabata samo u spoljašnjem, jer su tako navikli. U svom svakodnevnom vladanju, pak, oni su se ogrešivali i ogrešuju se o ono čemu su učili i uče druge samo rečima. Njihove misli bile su i jesu nečiste, a tako i njihova dela, koja čine iza zidova da ih ne bi videli. Oni su govorili i govore o zapovestima sabata, a sami se nisu pridržavali i ne pridržavaju se sabata - ni u svojim osećanjima, ni u mislima, ni u rečima, ni u svojim postupcima.

Škropljenje zemaljskom vodom samo je simbol. Ko veruje u Božju duhovnu struju i svoj život posvećuje Bogu, taj će postići ublaženje i isceljenje kroz život iz Boga - bilo da uroni u vodu koja je samo simbol ili da od srca doziva Boga, ma gde se nalazio.

Bog je sveprisutna snaga. Bog pomaže, ublažava i leči. On ne pita je li običan radni dan ili sabat. Ko od srca moli, taj će primiti svejedno u koji dan i u koji čas. Samo ograničen čovek ima mnogo propisa. Time bi on hteo da ograniči sveobuhvatni Duh.

Shvatite: Bog je neograničena ljubav i sloboda. Zakon neograničene ljubavi i slobode ne poznaje ograničenost ljudskog "ja". Ljudsko "ja" jeste ja-zakon, koji je čovek sam sebi stvorio. To je setva koja u sebi već nosi plod. Čovek ju je sam uneo u njivu života, u svoju dušu.

 

| Homepage | Sadržaj knjige | Katalog knjiga | Naruči knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo | Susreti | Akcija | Linkovi | Radio emisije | Download | Ostali jezici | Kontakt | Katalog knjiga | Besplatne informacije

©Verlag DAS WORT, 97828 Marktheidenfeld/Altfeld, Germany
Alle Rechte der Verbreitung und des auszugsweisen Nachdruckes sind vorbehalten.