Povezanost bračnih partnera i pri spoljašnjoj rastavi -
Polaritet i dualitet - Unutarnje vrednosti (1-5). Bezbračno stanje (6-8).
Trajno ozdravljenje samo ostvarivanjem večnih zakona (13)
1. Nakon ove besede otide Isus iz Galileje, i dođe u Judeju,
na obalu Jordana. I za Njim iđaše narod mnogi i On tamo isceli mnoge.
2. I pristupiše Mu fariseji da Ga iskušaju, i rekoše Mu:
"Je li pravo po zakonu da muž ženu svoju iz bilo kojeg razloga otpusti?"
3. A On odgovori i reče im: "Kod naroda nekih muškarac
ima mnogo žena i otpušta koju hoće, iz nekog opravdanog razloga. A u drugih
opet naroda žena ima više muževa i otpušta koga hoće, iz kakvog opravdanog
razloga. U drugim narodima pak muškarac je samo sa jednom ženom povezan u
uzajamnoj ljubavi, i ovo je onaj bolji i najviši put.
4. Zar niste pročitali da Bog na početku stvori čoveka
tako, da jedno bude muško a jedno žensko, i rekao je: Zato muškarac ili žena
da ostavi oca i majku svoju i da se uz ženu svoju ili muža priljubi i to dvoje
jedno telo da budu.
5. Tako nisu više dvoje, nego jedno telo. Jer ono što
Bog sastavi, čovek da ne rastavlja." (Pogl. 42, 1-5)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Uistinu, kažem vam: i kada razlog da se bližnji odbaci
izgleda opravdan, čovek ipak nema prava da svog bližnjeg isključi iz svog
života. Jer ko je bez mane, neka prvi baci kamen.
Ko bližnjeg isključi iz svog života, zatvara svoje
srce za Božju ljubav.
Zato čovek ne bi trebalo da odbacuje svog bližnjeg
- ni onda kad izgleda da za to ima razloga. On treba svom bližnjem da oprosti
i da ga moli za oproštaj. Jer ni pri jednom razdoru krivica nije samo do jednoga.
U tome uvek učestvuje najmanje dvoje njih.
Kada se ljudi razdvajaju, svejedno iz kojih razloga,
onda bi to trebalo da bude samo spoljašnje razdvajanje, a ne i konačno odricanje
jednog od drugoga.
Ko se sjedini sa svojim bližnjim u unutarnjem, čišćenjem
svega onog što je do razdora dovelo, taj ostaje povezan sa njim i onda kad
su njih dvoje međusobno razdvojeni u spoljašnjem.
Brak sa više žena ili muškaraca, u kojem muškarac
ima više žena ili žena više muževa, protivan je Zakonu božanske ljubavi.
Bog je u čistom postojanju stvorio polaritet i dualitet:
u Nebu se sjedinjuju dva božanska bića u Bogu i ljube jedno drugo u Bogu.
Ovo povezivanje u Bogu jedan je akt stvaranja Božjeg. A proizlazi iz principa
polariteta i dualiteta. Ta dva božanska bića večno su povezana u Bogu, kao
deca Božja, pa tako i kao brat i sestra.
Kako u Nebu, tako treba da bude i na Zemlji.
Kada dvoje ljudi pri sklapanju braka pred Bogom obećaju jedno drugom vernost, ili ako se više ljudi udruži u neku zajednicu
braće i sestara - to su ljudi koji među sobom neguju apsolutnu čistotu, radi
ispunjavanja zajedničkih zadataka ili radi ispunjavanja Zakona - onda bi oni
trebalo da budu i verni jedni drugima. Jer ko pred Bogom obeća vernost, taj
i sa Bogom zaključuje savez vernosti. Ko se pridržava tog saveza vernosti,
taj će i svog bližnjeg gledati kao hram Božji i poštovaće ga.
U uzajamnom poštovanju prepoznajemo unutarnje vrednosti
čoveka. Ko nauči da ljubi one unutarnje vrednosti u bližnjem, taj održava
i unutarnju povezanost sa bližnjim. I ko održava ovu unutarnju povezanost,
povezan je i sa Bogom.
Takav jedan brak ili zajednica braće i sestara ima
trajnost u ovom zemaljskom bivstvovanju i ući će u večnost, jer Bog je zakon
jedinstva i zajedništva.
Ljudi koji su spremni da žive u Duhu Gospodnjem, zajednički
će oblikovati svoj zemaljski život, nosiće se uzajamno i biće odani jedni
drugima u nesebičnoj ljubavi punoj poverenja. Takav jedan brak ili zajednica
braće i sestara ne vodi vezanosti, već egzistira u povezanosti jednih sa drugima
i povezanosti sa Bogom.
Muškarac i žena u braku jednog su duha i jednog tela
- a ipak su dve duše. Nakon smrti tela oni žive kao brat i sestra, i u evolucionom
procesu čišćenja ponovo se vraćaju svom duhovnom dualu.
Nebeski duali su dva bića iz Boga i večno sjedinjena
u Bogu. Muški dual je davajući princip, a ženski primajući princip. Oni su
povezani u Bogu kao nebeski par u svu večnost.
Svako biće i svaki čovek ima slobodnu volju za slobodnu
odluku za ili protiv zakona Božjih. Prema Zakonu života partneri u brakovima
ovoga sveta se ne rastavljaju. Ali pošto svako biće i svaka duša - dakle i
svaki čovek - ima slobodnu volju, njima samima je, prema zakonu slobodne volje
prepušteno da odluče da li će se rastaviti. Oni pritom najčešće gledaju na
spoljašnje vrednosti, orijentišu se prema spoljašnjem ili mere ljudskim merilima.
Takvo razdvajanje vodi ljude u zakon setve i žetve. Posledice ovakve ljudske
odluke moraju snositi oboje, no veći udeo pada na onoga koji se iz ljudskih
motiva odvojio od svog bližnjeg.
Ko se odvoji od svog bračnog druga da bi sa nekim
drugim ponovo živeo u ljudskoj zajednici, taj je raskinuo brak. A i takozvana
partnerstva podležu istom zakonu. Zato pazite šta mislite i činite - i preispitajte
sebe pre no što uđete u brak ili partnerstvo, koji razlozi i motivi vas na
to pokreću. Da li to traži telo? Da li su materijalna dobra ta koja vas udružuju?
Ili je to nesebična ljubav koja je kao klica unutarnjeg života aktivna u unutarnjim
vrednostima dvoje ljudi koji teže višim idealima i ciljevima?
Shvatite: na višim stupnjevima evolucije ka božanskom
životu važe viši zakoni. Oni obuhvataju i brakove i porodice koji teže višim
idealima i vrednostima, i koji se upravljaju prema unutarnjim vrednostima
i prema evolucionim koracima pojedinca na putu ka Meni.
6. A oni Mu uzvratiše: "A što onda Mojsije zapovedi
da se dade knjiga otpusna?" A On im reče: "Zbog okorelosti vaših
srca, Mojsije je patio što se rastavljate od žena svojih; i kao što vam i
u mnogim slučajevima dopusti meso da se jede; ali u početku ne beše tako.
7. A Ja vam kažem: ko otpusti ženu svoju, osim ako je to
iz kakvog opravdanog razloga, i uzme drugu umesto nje, brakolomac je."
Onda Mu rekoše učenici Njegovi: "Ako je tako čoveku sa ženom, onda se
nije dobro ženiti."
8. Ali On im reče: "Ove reči ne odnose se na sve,
već samo na one kojima su date. Jer ima bezbračnih koji su takvi rođeni iz
utrobe majčine, i takvih koji zbog ljudi ostaju bezbračni, i takvih koji su
svojevoljno bezbračni Carstva radi nebeskoga. Ko ovo može da shvati, neka
shvati!" (Pogl. 42, 6-8)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Kad neko nije u braku, iz bilo kojeg razloga, onda
je to ili zbog puta evolucije koji je on sam odabrao ili pak zbog zakona setve
i žetve. Bezbračno stanje npr. može da bude rezultat nečega što je neko u
svojim prethodnim životima prouzrokovao i što sada, u ovom zemaljskom životu
poči- nje da deluje kao posledica, a što on sada mora da nosi kako bi sazrevala
njegova duša.
Ako čovek raskine svoj brak ili pak ne ulazi u brak
kako bi tako dostigao Carstvo Nebesko, onda se on vara. On je zaveden pogrešnim
predstavama, mišljenjima i pravilima. Takođe, ko radi sopstvene koristi ne
uđe u brak, ogrešuje se o zakon jedinstva.
Uistinu, kažem vam: povezanost dva bića postavljena
je od Boga. U Nebu se ta povezanost dva duhovna bića naziva dualiitet. Na
Zemlji se ta povezanost dvoje ljudi zove brak ili partnerstvo. Povezanost
dva duhovna bića ili dvoje ljudi ujedno je savez sa Bogom i znači: zajedničko
ispunjavanje zakona Božjih, božanske ljubavi i čistote. Ko ovaj zakon ne poštuje,
tako što se npr. nevernošću ili željom za posedovanjem ogrešuje o jedinstvo
u Bogu, taj se suprotstavlja zakonu nesebične ljubavi.
Ko misli da će neulaženjem u brak doći u Nebo, taj
sam sebi zatvara Nebo. On brak vidi kao obeščašćenje, jer on u njemu gleda
samo ono ljudsko, grešno. Ko u braku ne priznaje božanski Zakon o braku, taj
gleda na svoje sopstvene slabosti i grehove i time obeščašćuje ono što je
Bog postavio: povezanost dvoje ljudi koja istovremeno treba da bude savez
u Bogu i sa Bogom.
Shvatite: niko ne može dostići Carstvo Nebesko
ako ne radi na sebi samome, kako bi ono ljudsko sa Mnom, Hristom, preobrazio
u duhovno-božansko. To važi i za one koji su u braku i za one koji nisu u
braku.
9. Onda Mu priđoše mala deca, da položi ruke na njih i
da ih blagoslovi. Ali ih učenici odvraćahu.
10. Ali Isus reče: "Pustite dečicu da dođu k Meni
i ne branite im, jer njihovo je Carstvo Nebesko." I On položi ruke Svoje
na njih i blagoslovi ih.
11. A kad ulažaše u jedan grad, srete Ga desetoro gubavih,
koji stajahu kraj puta. I oni podigoše glasove svoje i povikaše: "Isuse,
Učitelju, smiluj se na nas!"
12. I videvši ih, reče im On: "Idite i pokažite se
sveštenicima." I dogodi se, dok odlažahu, da se očiste. A jedan od njih,
videvši da je isceljen, vrati se slaveći Boga iz sveg glasa i pade ničice
pred Isusa i zahvaljivaše Mu. A ovaj beše Samarićanin.
13. I Isus reče: "Zar se nije svih desetoro očistilo?
Gde je ostalih devetoro? Ovi se ne vratiše i ne dadoše slavu Bogu kao ovaj
stranac." I On mu reče: "Ustani i idi putem svojim. Vera tvoja te
ozdravi." (Pogl. 42, 9-13)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Šta se dogodilo sa onima koji su bili isceljeni a
nisu Bogu zahvalili za to?
Iz ljubavi i milosti Boga, Svemogućega, koji je delovao
kroz Mene, Isusa, oni su primili isceljenje, a sa isceljenjem i mogućnost
da spoznaju svoje pravo biće, da bi Bogu, Večnome, zahvaljivali ostvarivanjem
večnih zakona.
Samo je onaj jedan pronašao Boga u sebi i ostao
zdrav. Ostali su se opet okrenuli svetu, privukli su ponovo svoje nekadašnje
bolesti i ponovo oboleli.
| Homepage | Sadržaj
knjige | Katalog knjiga | Naruči
knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo
| Susreti | Akcija
| Linkovi | Radio
emisije | Download | Ostali
jezici | Kontakt | Katalog
knjiga | Besplatne informacije
Za izdavača :
Univerzalni Život , pfah
270 11000 Beograd , Srbija i Crna Gora
Tel. 025 / 421-462 , direktno
preko sajta
e-mail : kontakt@univerzalni-zivot.org.yu
Internet : http://www.univerzalni-zivot.org.yu
,
Račun za priloge : Prahrišćanska zajednica Univerzalni život,
žiro račun br : 355-1049562-62 , Vojvođanska banka
