Sve povrede Zakona života padaju natrag na čoveka; priroda
i zemaljska stvorenja pokloni su Božji za dobrobit ljudi (1). Objašnjenje
"osušene ruke" (3). Spasavanje i isceljenje tela, ako je to dobro
za dušu (7). Fariseji juče i danas - Borba protiv rastuće Svetlosti na Zemlji
i u područjima čišćenja još i u vremenu Carstva Mira - U ovoj vremenskoj prekretnici
polaže se temelj Carstva Mira koje dobija oblik - Opomena ljudima u Carstvu
Mira: ne zaboravite Pionire i otelovljenog serafima božanske Mudrosti, Moju
proročicu i Mog glasnika - Borba iza
zida od magle traje i dalje (8). Objašnjenje "čuda
sa hranjenjem" (12-13)
1. A kad prolažaše kroz jedno selo,
vide Isus družinu danguba kako muče i bestidno zlostavljaju mačku koju bejahu
negde našli. Isus im zapovedi da se okanu toga i stade ih koriti: no oni se
ne osvrtahu na reči Njegove i upućivahu Mu reči pogrdne. (Pogl. 24, 1)
Ko ljude i životinje muči i zlostavlja, jednom će i sam na sopstvenom telu iskusiti
muke i zlostavljanja. Isto važi i za ogrešenja o carstva biljaka i minerala.
Jer ono što se u materiji očituje kao oblik života, to kao duhovna supstanca
postoji i u duši. Ko se dakle ogreši o život, taj sudi sebi samome , jer opterećuje
jedan deo svog duhovnog nasleđa. Jer sve što je iz Boga, to je kao esencija
i u duši čovekovoj.
Shvatite: Zemlja proizvodi hranu za ljude. Ljudima
su potrebni i krov nad glavom i odeća. Oni svoju hranu, svoj krov nad glavom
i svoju odeću ne mogu da stvaraju kao anđeli u Nebu. Zemlja je nositeljica
života za sve. Ona se, dakle, ne sme skrnaviti ni pljačkati. Zemlja, i sve
što na njoj živi - životinje, biljke i kamenje - hoće da služi ljudima. Preduslov
je da čovek svoju Zemlju primi i prihvati, da se o njoj stara, jer Zemlja
je jedan veliki živi organizam.
Bog, Večni, dao je ljudima životinje i biljke i darovao
im je iz Zemlje voće, povrće i žito. Dao je to ljudima
govoreći im: "Prilagodite Zemlju sebi", što zapravo znači: poštujte
i negujte život svih životnih oblika i oni će vam služiti.
Shvatite: čiste životne oblike životinja stvorio je
Bog, i svaka biljka pripada tom velikom stvaralačkom potencijalu - Bogu, potencijalu
koji nastavlja da se razvija u ciklusu evolucije. Tako je svaki životni oblik
deo velike celine.
Bog je čoveku zapovedio da poštuje i ljubi život i
da se pridržava zapovesti "Moli se i radi". Zato je život takozvanih
danguba rasipanje dnevne energije. To su ljudi koji
kradu Božju energiju. Ko dan ne koristi, već ga upotrebljava samo da bi iskorišćavao
svoje bližnje, ili da bi skrnavio životinje i biljke, taj postupa protiv Zakona
života.
Ljudi koji misle samo na svoju dobrobit, mučiće životinje,
pljačkaće Zemlju i trovaće život na njoj, jer su njihove misli zatrovane pohlepom
i zavišću. A ljude i životinje muče i protiv su prirode, u stvari, oni koji
same sebe ne poznaju. Oni čine samo ono na šta ih goni njihovo sebično mišljenje.
U stvari, oni sami su ti koji su gonjeni i zato hoće da rasteraju sve što
je oko njih, jer im smeta sve što ne odgovara njihovim predstavama. Takve
ljude njihovo ljudsko "ja" čini gotovo neuračunljivim.
Oni ne poznaju zapovest moljenja za oproštaj, praštanja
i ispravljanja. Oni se obračunavaju sa svojim bližnjima: oko za oko, zub za
zub. Pritom pak opterećuju sopstvenu dušu onim što svom bližnjem čine! Jer
ono što čovek učini svom bližnjem - ali i životinji i biljci, i čitavom organizmu
Zemlje - to čini sebi samome. Tako je bilo i tako je i u današnjem grešnom
vremenu (1989). No, jedan novi naraštaj odrasta i stupa u novu eru, u život
u zajedništvu i sa Bogom.
2. Onda načini Isus bič od konopa
sa čvorovima i otera ih govoreći: "Od ove Zemlje, koju je Moj Otac stvorio
za sreću i radost, vi ste svojim delima nasilja i okrutnosti načinili najdublji
pakao." I pobegoše ispred lica Njegovoga. (Pogl. 24, 2).
Bič simbolizuje Zakon uzroka i posledice. Ko ne poštuje
i muči svoje bližnje, a i svoje sabližnje, životinje, ko vrši nasilje nad
ljudima i životinjama, nad biljkama i mineralima, i nad ostalim životom u
Zemlji i na Zemlji, i okrutan je, iskusiće posledice sopstvenih uzroka - osim
ako se na vreme ne pokaje.
Zakon uzroka i posledice udariće kao kakvim bičem
sve one koji su surovo postupali i postupaju sa životom - u bilo kojem obliku
ili stanju svesti da se on pokazuje. Zemlja je data ljudima da ponovo postanu
svesni da su deca Božja i da je njihov život - kao i sav život - iz Boga,
da bi naučili da cene i ljube život. U kojoj god formi i u kojem god stanju
svesti da život susreće čoveka i objavljuje se - u svemu je Bog, život.
Sve čisto želi da nesebično služi, pa tako i Zemlja
sa svojim carstvima prirode. Ko spozna da je njegov život iz Boga, i u skladu
sa tim živi, taj je u miru sa svim stvorenjima, sa svime što je iz krila Božjeg
dato ljudima za radost i za njihovu dobrobit. Bog želi decu ispunjenu mirom
i srećnu. Ko pak ne želi da spozna Boga niti da prihvati Njegovo upravljanje,
taj je protiv Njega i protiv svega što je iz Njegovih ruku dato ljudima. I
otud njegova zlovolja, nesreća, briga i bolest.
3. No jedan koji beše još gori od
drugih, vrati se i zapreti Mu. I Isus ispruži ruku Svoju i ruka onoga mladića
osuši se. I veliki strah obuze sve. A jedan reče: "On je čarobnjak."
(Pogl. 24, 3).
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
"I Isus ispruži ruku Svoju i ruka onoga mladića
osuši se." Ovaj događaj pogrešno je shvaćen i zato je i ispričan na ovaj
način. Čovek koji živi u Zakonu Božjem neće se nikada umešati u Zakon uzroka
i posledice da bi ubrzao ili izazvao ono što onaj koji čini zlo prouzrokuje
i određuje sam sebi.
Ko vrši nasilje, taj će žeti isto ili slično. Da Sam
Ja, kao što stoji zapisano, učinio da se ruka onoga mladića osuši, umešao
bih se u Zakon setve i žetve. Taj događaj se, u stvari, odvijao prema Zakonu
setve i žetve: zlostavljajući životinju, zločinac je udario rukom o hrapav,
tvrd predmet. Krv se zgrušala, ruka je poplavila i mlitavo je visila. Svoju
Sam ruku ispružio ukazujući na posledicu, da bih mu objasnio uzrok. Kako su
ljudi tadašnjeg vremena Zakon uzroka i posledice poznavali samo kroz reči
"oko za oko, zub za zub", i uz to ga još i pogrešno tumačili, verovali
su da Sam to Ja prouzrokovao i da Sam nekakav čarobnjak.
Na ovakav Sam način stalno
ukazivao ljudima da će žeti ono što poseju: ko seje lošu setvu u njivu
života, imaće i lošu žetvu, jer plod je već u semenu.
Ali, ko na vreme spozna svoje greške, pokaje se i
isto više ne čini, taj će prihvatiti Zakon Božji i postepeno će naučiti da
ljubi sve oblike života. Onda će i primati iz milostivih ruku Večnoga i njegova
duša i njegovo telo domoći će se svetlosti, spasenja i izlečenja.
Shvatite: setva ne donosi uvek brzu žetvu. Ono što čovek
poseje u ovom životu na Zemlji, dakle ono što prouzrokuje - takođe i u carstvima
životinja i biljaka - požeće to; ako
ne u ovom, onda u nekom narednom životu na Zemlji ili pak kao duša u područjima
čišćenja.
Stoga živite svesno svakoga dana! Jer svaki dan pokazuje
svakom čoveku šta je kod njega dobro i manje dobro i šta on danas, ovoga dana,
može da popravi.
4. Sutradan pak dođe mati onoga mladića Isusa, moleći Ga
da isceli opet ruku njegovu. A Isus im kazivaše o Zakonu ljubavi i jedinstva
sveg života u porodici Božjoj. I reče im: "Kako vi u ovom životu postupate
sa sabićima svojim, tako će i vama biti u budućem životu."
5. I poverova mladić i priznade grehe svoje. A Isus ispruži
ruku Svoju i osušena ruka onoga mladića ozdravi i bi kao i druga. A narod
hvaljaše Boga što dade takvu moć jednome čoveku.
6. A kad Isus odlažaše odande, gle, iđahu za Njim dva slepca,
vičući i govoreći: "Gospode, sine Davidov, smiluj se na nas." A
kad dođe u kuću, pristupiše Mu oni slepci i reče im Isus: "Verujete li
da mogu to učiniti?"
7. A oni Mu rekoše: "Da, Gospode."
I Isus dotače oči njihove govoreći: "Po veri vašoj neka vam bude."
I otvoriše se uskoro oči njihove. A Isus im strogo zapovedi govoreći: "Pazite
da o ovome nikom ne pričate." Ali oni, samo što iziđoše, stadoše širiti slavu Njegovu po svoj Zemlji onoj. (Pogl. 24,
4-7)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Daće se onome ko veruje!
Isceljenja iz Duha života nisu nikakva čuda, već zakonitosti.
Božja ljubav i milost pomažu Njegovoj ljudskoj deci.
Prava vera dolazi iz srca. Ljudi sa dubokom verom ostaju postojani bilo šta
da ih snađe, i primaju blagoslov za svoju dušu - jer milost i pomoć
Božja izlivaju se najpre u dušu. Odatle dolaze blagoslov i isceljenje za telo,
ako je to dobro za tu dušu i ako taj čovek ubuduće ne čini više iste grehe
koji su prouzrokovali patnju ili bolesti
tela.
"Uskoro" znači: isceljenje se nije dogodilo
odmah, već prema zapovesti verovanja; jer Ja mislim najpre na dušu. U njoj
je Zakon života, Zakon, Bog. Ako ga se čovek pridržava onoliko koliko ga je
svestan, onda će biti izbavljen i isceljen, i u telu i na telu.
8. Kad ovi pak otidoše, gle, dovedoše
Mu čoveka nema i posednuta od demona. I pošto demon beše izgnan, progovori
nemi. I divljaše se narod govoreći: "Takvo nešto još se nikad ne vide
u Izrailju." A fariseji govorahu: "On izgoni đavola pomoću najvećeg
od đavola." (Pogl. 24, 8)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Kao Isus iz Nazareta delovao Sam tamo gde Me je postavljao
Moj Otac. Mnogim ljudima mogao Sam doneti olakšanje i isceljenje preko Očeve
snage, i preko žive reči mogao Sam ih dovesti do spoznaje.
Ali nisam mogao da pomognem i da služim svakom čoveku
koji bi došao k Meni. Na mnoge Sam polagao ruku a nisu ozdravljali. I nije
svaka mračna sila koju Sam oslovio u čoveku iz njega i pobegla. Jer Zakon
života kaže: Daće ti se onoliko koliko veruješ! I: Ne greši više! Dalje Zakon
života kaže: Veruj i onda kad na svom telu još ne osećaš ono što se već izvršilo
u tvojoj duši. U telu i na telu postaće delotvorno samo ono što čovek spozna
kao grešku ili greh, ako se za to pokaje, moli za oproštaj, oprosti i više
ga ne čini.
Shvatite: svaki čovek koji govori drugačije nego što
misli, farisej je.
Još i danas (1989) fariseji koriste iste klevetničke
reči kao i onda kada Sam hodio Zemljom kao Isus iz Nazareta, i izlivaju isti
prezir i ruganje, da bi nahuškali narod. No ko je u stanju da gleda u čovekovo
srce, taj shvata da je svaki farisej, u stvari, uplašen čovek koji je stalno
na oprezu da se njegova građevina laži ne uzdrma. Upravo su fariseji, a i
pismoznanci, već mnogo toga neistinitoga uneli u ovaj svet i raširili među
ljudima.
Zaslepljeni fariseji, vođe naroda i mnogi ljudi crkve,
nesvesno, a delom i svesno, govore mnogo neistinitog. Oni svesno govore ono
pogrešno iz straha da bi mogli da izgube na ugledu. Nesvesno govore ono pogrešno
jer ne kontrolišu svoja osećanja i svoje misli i rasipaju zemaljske dane bez
samospoznavanja. Oni ne čiste svoje pogrešno ponašanje i ne obuzdavaju svoje
agresije koje zapravo podgrevaju njihovi strahovi.
Fariseji, mnogi pismoznanci i ljudi crkve okrivljuju
svoje bližnje za neistinu, i osuđuju one koji govore iz večne Istine. Ko lažno
svedoči protiv bližnjeg, taj se plaši večne Istine koja je Bog.
Mnogi fariseji koji su se zaogrnuli duhovnim, ubeđeni
su da su merodavni u verskim pitanjima.
Oni nabeđuju svog bližnjeg da je satanski ili od "đavola", jer oni
sami svojim životom i mišljenjem služe đavolu u manjoj ili većoj meri. Stoga
se čuvajte onih koji odbacuju svoje bližnje i
ogovaraju ih, jer su oni sami u savezu sa zlom.
Za ljude koji će živeti u Carstvu Mira Isusa Hrista
važno je da znaju da je borba tame protiv Svetlosti, koja se odvijala u vreme
Mog života na Zemlji kao Isusa iz Nazareta, potrajala i u vremenima koja su
usledila nakon toga, i da se danas (1989) još jednom pojačava.
Sve što Sam Ja doživeo kao Isus iz Nazareta, doživeli
su, u vekovima koji su usledili nakon toga i mnogi muškarci i žene koji su
Me sledili. I njih su ismevali, rugali im se i klevetali ih zbog Istine. A
ipak su, nakon smrti njihovih tela, njihove duše uvek iznova dolazile u zemaljsko
ruho, kako bi pripremile Carstvo Božje na Zemlji - a sada (1989) i utemeljile
ga i dalje izgrađivale.
Prvi koraci u Doba Svetlosti - svetovnim ljudima u
početku nevidljivi - učinjeni su delima ljubavi prema bližnjem. Tokom vremena
su onda dela Božja na Zemlji postajala sve vidljivija. Ljudi čija je svest
bila viša, vodili su svoje bližnje, svoju braću i sestre putem ka unutarnjem,
ka Meni, Hristu Božjem. Oni su stekli zemljište i osnovali hrišćanske ustanove
u kojima su ljudi počeli da ostvaruju Besedu na Gori, Zakon Božiji za ovu
Zemlju. No protivne snage su ove ustanove uvek iznova uništavale.
Ono što se događalo u tim vremenima borbi, tokom kojih
su se na Zemlji sukobljavali Svetlost i tama, odvija se sada - dok vi živite
u Dobu Svetlosti na Zemlji - na za vas zasada nevidljivim stupnjevima u područjima
čišćenja. Tamo još deluju mnogi bivši pismoznanci, fariseiji i ljudi crkve,
koji su tada (1989) bili u zemaljskom ruhu. Oni još utiču na duše ljudi koji
su im nekad bili podložni, da bi i u područjima
čišćenja sejali nemir.
Vi koji živite u Dobu Svetlosti, u Carstvu Božjem
na Zemlji, treba da znate šta se nekada zbivalo na Zemlji i šta se još dešava
u donjim carstvima duša, u područjima Reda. Ovo treba da znate kad nakon smrti
svog tela napustite ovostrano i krenete kroz "zid od magle", kroz
koji fizičko oko nije u stanju da vidi. Jer
onaj ko, kao duša, prođe kroz zid od magle znajući za uzroke koji tu još deluju,
taj onda neće biti uplašen i neće očajavati, nego će odmah početi da poučava
i da upućuje duše koje mu dovedu, kako bi i ove saznale za Svetlost Istine
koja već boravi na Zemlji: za Hrista Božjeg, koji Ja Jesam.
Svi koji su tokom gotovo
dve hiljade godina nakon Mog života kao Isusa iz Nazareta delovali
i borili se za Carstvo Božje i zbog toga bili proganjani - za vas, koji živite
u Carstvu Mira Isusa Hrista, Pioniri su Novog Doba. Veliku stvar su oni izvršili.
U raznim epohama nakon Mog života na Zemlji oni su se uvek iznova otelovljavali
i sve više stvarali i uvećavali duhovni potencijal za Carstvo Božje na Zemlji.
Najpre je to bio nevidljivi duhovni potencijal, koji se onda sasvim postepeno
manifestovao na Zemlji, pre svega u atmosferi. Tu i tamo bi ponešto od toga
bilo i preobraženo, postalo bi dakle vidljivo: tamo gde bi ljudi počinjali
da žive i rade prema Besedi na Gori.
A onda je počela ta vremenska prekretnica, ona vremenska
epoha (1989) koja je u svim pojedinostima otkrila Carstvo Mira Isusa Hrista.
Ponovo su došli Pioniri na ovu Zemlju. Oni su duhovna bića u zemaljskom
ruhu, koja stoje u Nalogu Spasenja, a iz roda su Davidova i iz drugih
rodova. Tako su sada (1989) omogućili da postane vidljivo ono što su pripremali
u ranijim generacijama.
Tu i tamo ta velika porodica Božja na Zemlji postala
bi vidljiva. Mnogi su živeli u hrišćanskim prazajednicama. Centralno prasvetlo
među njima bila je Zavetna zajednica "Novi Jerusalim", koja je već
tada nosila odgovornost za sve nastajuće prazajednice, kao i za nastajuće
Carstvo Božje na Zemlji. U svetlotvarnom Carstvu Mira ona sada kao grad Jerusalim
predstavlja centar iz kojeg su vođene sve prazajednice.
Te prazajednice u Univerzalnom životu, koje su se
oblikovale još usred tog grešnog sveta, sastojale su se, pre svega, od duhovnih
ljudi koji su sve više živeli u Meni, Hristu, a time i u Zakonu Božjem. Oni
su stvarali ustanove zajednice koje su im kao ljudima bile potrebne za život.
Sticali su i gradili kuće, u kojima su živeli u stambenim zajednicama. Osnivali
su zanatska preduzeća u kojima su ostvarivali zakon "Moli se i radi";
zajednički su osnivali i gradili klinike, domove za stare, dečije vrtiće,
škole, Otac-Majka kuće, restorane i sve ono što je ljudima još neophodno za
život na Zemlji.
Među njima nije bilo ni pretpostavljenih ni podređenih.
Svi oni su se svesno osećali decom Božjom; potvrđivali su sinovstvo i kćerinstvo
u našem večnom Ocu. Već prema svojim sposobnostima, delovali su za veliku
celinu, za opšte dobro.
Među tim Pionirima Novog Doba u Meni, Hristu, živela
je, kako je već objavljeno, jedna žena, otelovljeni Serafim božanske Mudrosti.
Ona je delovala za Mene kao proročica i glasnik i išla je ispred svih kao
svetao primer u ispunjavanju večnih zakona. Preko nje, inkarniranog dela Zraka
božanske Mudrosti, i preko njenog duhovnog duala, pozitiv-pola božanske Mudrosti,
Ja Sam oglasio i uveo Novo Doba. Jer u Spasiteljskom delu deluju Ljubav i
Mudrost, a sa njima i sva bića, svi sinovi i kćeri Božje koji su na sebe preuzeli
zadatak da donesu ono što im je Bog dao: snagu, ljubav i mudrost, red, volju,
ozbiljnost, strpljivost i milosrđe - za Novo Doba.
Sva otelovljena bića svetlosti delovala su prema svom
duhovnom poreklu, svojim duhovnim mentalitetima, koji su oblikovali njihove
zemaljske sposobnosti za Carstvo Božje na Zemlji. I ovi Pioniri Doba Svetlosti
trpeli su sramoćenje, prezir i porugu. I njih su ogovarali. No oni su se trudili
da žive u Meni i Ja Sam bio sa njima.
Govorim vam i ponavljam, vama koji sada živite u Novom
Dobu, kako biste to sačuvali u svom srcu: fariseji, mnogi pismoznanci i ljudi
crkve tadašnjeg vremena (1989) stalno su se borili protiv Pionira. Ogovaranjima
su nahuškavali narod protiv njih. Ipak, kao što je to bilo u vreme kad Sam
boravio na Zemlji, tako je bilo i u ovoj vremenskoj epohi (1989): Istina je
pobedila. Uprkos svemu što su im klevetnici neopravdano pripisivali, oni su
delovali i dalje, kako bi Meni, Hristu, pripremili puteve u Doba Svetlosti.
Oni su učinili da bude sve vidljivije ono što služi Novom Dobu.
Radujte se, vi koji sada živite u Miru, i ostvarujte
sa zahvalnošću zakone ljubavi! Setite se svojih braće i sestara
koji su Mi kao Pioniri pripremali puteve u Novo Doba i koji su za vas sticali,
osnivali i izgrađivali ono što se u zračenju stalno preobražavalo za Doba
Svetlosti - a što vi sada posedujete u Moje ime.
Ali ne zaboravite: iza zida od magle još nije život
u Meni! Tamo se još vodi borba između Svetlosti i tame. No Zemljina atmosfera
ipak vas štiti od tih snaga, tako da na Zemlji možete živeti u miru.
9. I obilažaše Isus sve gradove i
sela učeći po sinagogama njihovim i propovedajući Jevanđelje o Carstvu Božjem
i isceljujući svaku pošast i svaku bolest u narodu. (Pogl. 24, 9)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ja Sam lečio mnoge pošasti i bolesti - ali ipak nisam
mogao da otklonim "svaku pošast i svaku bolest". Jer mnogi su mislili
samo na svoje telo. Oni nisu bili spremni da misle najpre na svoju dušu. Mnogi
koji su patili, mislili su samo na to kako da spasu svoje zemaljsko telo.
Ko je mislio tako, taj nije mogao da prima. On nije dobio ni pomoć ni isceljenje
- ni za svoju dušu ni za svoje telo. Mnogi su zato otišli razočarani, jer
se na njima i u njima ništa nije dogodilo. Oni su onda govorili protiv Mene,
istovremeno se ulagujući farisejima i pismoznancima. Ovakvim govorenjem razočaranih,
fariseji i mnogi pismoznanci bili su ohrabreni da delaju protiv Mene, Hrista
u Isusu.
10. Ali kad vide mnoštvo naroda, obuze
Ga samilost; jer bejahu tromi i raštrkani kao ovce bez pastira. (Pogl. 24,
10)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
"Samilost" znači
sa-žaliti, sa-patiti. Ja Sam gledao njihovu patnju i njihovu nevolju i patio
Sam sa njima. Gledati patnju iz milosrđa znači imati samilosti
i pomagati tamo gde je pomoć neophodna.
11. Tada On reče učenicima Svojim: "Žetve je zaista mnogo,
a žeteoca malo. Molite se, dakle, Gospodaru žetve, da pošalje žeteoce u žetvu
Svoju."
12. I donesoše Mu učenici Njegovi dve kotarice pune hleba
i plodova i krčag napunjen vodom. I stavi Isus hleb i plodove pred njih, a
i vodu. I jedoše svi i pijahu i nasitiše se.
13. I čuđahu se; jer svaki je imao
dovoljno i još mu preteče ponešto, iako ih beše oko četiri hiljade. I otidoše
odatle slaveći Boga za sve što čuše i videše. (Pogl. 24, 11-13)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Bilo je mnogo ljudi, gotovo četiri hiljade. Svi su
oni čuli reči Svemogućeg kroz Mene, Isusa. A reč Božja je supstanca i snaga.
Mnogi od njih uzimali su reč Božju kao nebesku. Oni su odlučili da svakoga
dana jedu sve više od tog hleba i od tih plodova - to znači, posvetili su
svoj život Bogu, Zakonu života. Tako su bile oslobođene pozitivne energije.
Jedan deo tih pozitivnih energija - koje su dakle
nastale željom i voljom mnogih prisutnih da svakodnevno sve više ostvaruju
u sebi duhovni hleb i duhovne plodove - Ja Sam preuzeo, i zgusnuo Sam te duhovne
energije, koje su onda za to gladno mnoštvo bile hleb, plodovi, voda, a i
riba, glavna hrana ljudi onog vremena. Zgušnjavanje duhovne energije bila
je jedna svetlosna manifestacija iz Duha Božjeg. Ona je sadržavala samo duhovni
život, kako u hlebu, tako i u plodu, u vodi i u ribama. Ono što se manifestuje
iz Duha, nije čisto materijalna supstanca. Ono ne nosi u sebi zemljaski život,
pa tako ni zemaljski rast. Manifestovana duhovna supstanca ne može biti ni
ubijena.
Prisutni ljudi bili su u stanju povišene vibracije.
I pred sobom su videli pune korpe, pune posude sa vodom, videli su hleb, plodove,
vodu, i uzimali su darove života iz tih korpi i posuda - a ipak se sve to
dešavalo u njima i iz njih. Oni su te darove crpeli iz sebe, jer su za ovo
bili razvili one više energije - i to svojom dobrom voljom - da posvete svoj
život Bogu, Zakonu, i da u sebi povećaju snage Božje. I tako su se nasitili
i utažili svoju žeđ.
Ja, Hrist u Isusu, mogao Sam da preduzmem tu svetlosnu manifestaciju zato što je, dakle, ovo mnoštvo ljudi bilo u stanju povišene svesti.
| Homepage | Sadržaj
knjige | Katalog knjiga | Naruči
knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo
| Susreti | Akcija
| Linkovi | Radio
emisije | Download | Ostali
jezici | Kontakt | Katalog
knjiga | Besplatne informacije
Za izdavača :
Univerzalni Život , pfah
270 11000 Beograd , Srbija i Crna Gora
Tel. 025 / 421-462 , direktno
preko sajta
e-mail : kontakt@univerzalni-zivot.org.yu
Internet : http://www.univerzalni-zivot.org.yu
,
Račun za priloge : Prahrišćanska zajednica Univerzalni život,
žiro račun br : 355-1049562-62 , Vojvođanska banka
