Pad: zgušnjavanje energije sve do materije -
Duhovno telo u ljudskom telu - Ljudi
postaju sve
suroviji - Zloupotreba stvorenja i stvaranja - Čovek-gospodar - Praznoverje, bogovi koji kažnjavaju,
krvna žrtva - Opominjaoci Božji pokazuju put - Bog se zgražava nad eksperimentima
sa životinjama (1-3).
Čisti prepoznaje čisto - Hrana, dar Božji (4). Borba tame protiv Božjeg plana
i Njegovih pravednih proroka -
Oruđa tame - Lažne proroke tama ne napada (16)
1. Jednoga dana, pošto Isus završi Svoju priču, dogodi
se na jednom mestu kod Tiberija, gde je sedam izvora, da neki mladić donese
Isusu žive kuniće i golubove, da ih On pojede sa učenicima Svojim.
2. I pogledavši Isus mladića ljubazno, govoraše mu: "Dobro
srce imaš i Bog će te prosvetliti; ali zar ne znaš da Bog na početku čoveku
dade plodove Zemlje za hranu, ne učinivši ga time manjim od majmuna ili vola
ili od konja ili ovce, da on svoje sabližnje ubija i meso njihovo da jede
i krv njihovu da pije?
3. Vi verujete da je Mojsije s pravom zapovedio da se takva
stvorenja žrtvuju i jedu, i tako i činite u hramu; ali znaj, jedan je ovde
veći no Mojsije i dolazi da krvne žrtve tog zakona i gozbu ukine, a čisto
davanje i žrtvovanje bez krvi ponovo da uspostavi, kako u početku beše - naime
zrnevlje i plodovi zemlje. (Pogl. 28, 1-3)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ja Sam došao kao Isus iz Nazareta u ovaj svet da svedočim
o Bogu, Mom Ocu, i o svemu što je Bog stvorio.
Iz prve otpale misli - hteti biti kao Bog - nastao
je Pad. Bića pada, i sa njima sva deca Božja koja su dopustila da ih ova zavedu
primamljivim obećanjima, primila su ipak iz dobrih ruku Večnoga - koji ljubi
svu Svoju decu i koji ih večno u Sebi vidi kao čista bića - delove iz duhovnih
sunaca i duhovnih planeta. Ovi delovi duhovnih sunaca i planeta padali su
onda zajedno sa bićima pada i postepeno su se, u beskonačnim razdobljima srozavanja
od finotvarnog ka sve grubotvarnijem - zgušnjavali sve do materije. Oni su
sadržavali i duhovna mineralna, biljna i životinjska carstva, koja su se isto
tako degradirala ka materiji. To znači: svetlost u tim duhovnim formama sve
više se smanjivala. A kako je ona slabila tako su se smanjivala i duhovna
tela dece Božje: ona su se sve više zatvarala u sebe. Istovremeno se, postepeno,
oblikovao čovek - spoljašnji omotač, koji je onda obuhvatio to umanjeno duhovno
telo siromašno svetlošću.
Znajte: duhovno telo sastoji se od duhovnih čestica.
U njima se nalaze duhovni atomi, u kojima su pohranjene snage duhovnih suština
i osobina Božjih. Kako je svetlost slabila, tako su mnoge čestice počele da
se umeću jedna u drugu, tako što bi jedna čestica primala u sebe drugu.
Protivzakonita osećanja, misli i postupci pale dece
i onih koji su od njih bili zavedeni, prouzrokovali su, dakle, pretvaranje
kosmičkih energija od finotvarnog ka grubotvarnom. Kako su se pala bića i
oni koji su od njih bili zavedeni okretali od Boga svojim protivzakonitim
mislima, željama i postupcima, tako je i zgušnjavanje bivalo sve veće, pa
se finotvarno telo još više smanjilo, a grubotvarno telo postalo je još gušće.
Pad je, dakle, prouzrokovao neku vrstu mutacije: jedan
deo čistih duhovnih snaga finotvarnog tela pretvorio se u niskooscilujuće
energije, iz kojih je onda postepeno nastajalo ljudsko telo. Tokom tih razdoblja
duhovno telo u ljudskom telu postajalo je duhovni nosilac energije za čovečji
organizam. Uvučeno - to znači i umetnuto -
duhovno telo ostalo je u omotaču zvanom čovek i ono je transformator
životne snage za čoveka. Bez ovog duhovnog tela, duše, čovek, dakle, ne može
da živi.
Mineralna i biljna carstva Zemlje primaju svoju životnu
snagu od Prasnage, od kosmičkog Duha, preko duhovnog dela planete koji je
u njoj, opkoljen materijom, zemljom. Zemaljske životinje nastale takođe tokom
zgušnjavanja, doprinosile su i doprinose izjednačavanju snaga u prirodi. Neke
životinjske vrste, koje nemaju još ni delimičnu dušu, primaju svoju životnu
snagu takođe iz duhovnog dela planete. životinjske vrste koje pak već imaju
delimične duše, dakle uvećane duhovne čestice, neposredno se napajaju životom
iz prasnage, bez posredovanja duhovnog dela planeta.
Bog, Večni, Svojoj ljudskoj deci dao je sve - Zemlju
sa njenim biljkama, plodovima, semenjem i izvorima vode - da mogu da ishrane
i svoja fizička tela. Prvi ljudi prehranjivali su se biljkama, plodovima,
semenjem i pili su vodu sa izvora. životinje su bile njihovi prijatelji i
pomagači. U ovom razvojnom procesu nastao je i zametak za zemaljska tela.
Tokom vremena, ljudski rod postajao je sve suroviji.
Rasla je pohlepa, želja za posedovanjem, želja da se bude neko i nešto, a
time su istovremeno rasla i čulna uživanja i požude. Ljudi su prerađivali
darove Božje sa sve više troškova za njihovo pripremanje, pojačavajući tako
svoje požude i njihovo zadovoljavanje. Muškarac je počeo da žudi za ženom
i uzimao je više žena. Ta "žudnja za mesom", za telom žene, postajala
je sve veća. Začeću deteta sve je više prethodila žudnja čula i njeno zadovoljenje.
Sa porastom čulnih uživanja, čovekove požude usmeravale
su se i ka životinji. Lovili su je, ubijali, pa pripremali i jeli njeno meso.
Čovek se sada ponašao slično kanibalu. životinje su onda postajale sve neprijateljskije
prema čoveku, jer ih je on lovio i tako plašio.
Tako su ljudi, iz naraštaja u naraštaj, sve više otpadali
od Boga. Oni su, dakle, darove Božje - ne samo biljke i životinje, nego i
zemlju i svoje bližnje - smatrali svojim vlasništvom. Među sobom nisu više
bili braća i sestre, već su podjarmljivali sebi jednake, nazivajući ih svojim
robovima. Učinili su da ovi poput životinja rade pod jarmom i u ropstvu i
sa njima čak postupali kao sa kakvom robom. Na taj način nastao je čovek-gospodar.
Zemlju su ljudi-gospodari delili na parcele, koje
su smatrali svojim vlasništvom, omeđavajući se u "moje" i "tvoje".
Ko od velikog kolača Zemlje ne bi prigrabio nijedno parče, ili je pak posedovao
samo komadić zemljišta, taj je bio sluga, sluškinja ili rob nekog od gospodara.
Ovaj je dopuštao da njegovi bližnji rade za njega i izrabljivao je ljude i
životinje, dakle svoje robove. Mnogi od robova su i umirali od iscrpljenosti.
Njihov život za tog čoveka-gospodara nije imao nikakvu vrednost - osim ako
je to bila kakva robinja, koju bi iskorišćavao za zadovoljenje svojih čulnih
požuda, držeći je zatvorenu kao pticu u kavezu.
Čovek-gospodar je potkradao svoju braću i sestre tako
što im je uskraćivao deo Zemlje koji im pripada. Kasnije je Zemlja podeljena
na države i tako su nastale državne granice.
Pošto je čovečanstvo postajalo sve surovije, Zemlja
je počinjala da se brani: prirodna zbivanja prerastala su u katastrofe - kao
posledice čovekovih ogrešenja o Zakon. Ljudi su sada, onako bespomoćni, bili
izručivani tim prirodnim katastrofama i one su stalno uzimale ljudske žrtve.
Kako ljudi nisu shvatali šta se ustvari događa, zamišljali
su snage prirode kao bogove koji im iz samovolje smišljaju dobro ili loše
i šalju im katastrofe. Tako su se ljudi sve više okretali od jednog Boga Ljubavi
i Istine, od Stvoritelja Neba i Zemlje, zaboravljajući Ga i obožavajući svoje
bogove.
To je bio početak sujeverja. Čovek-gospodar, koji
nije poštovao život i koji je malo značaja pridavao životinjama i ljudima
koje je nazivao svojim robovima, prinosio je ovim bogovima ljude i životinje
kao žrtve, ne bi li ih tako pridobio za sebe. Shvatite: sve ovo zločin je
i greh protiv čoveka i protiv carstava prirode - i protiv Boga, Zakona života.
Sa prorocima Božjim i mnogim prosvetljenim muškarcima
i ženama koji su ponovo donosili ljudima istinu, otpočinjalo je sasvim postepeno
okretanje jednom Bogu.
Mojsije je upravo od ovog jednog, večnog Boga Ljubavi
i Istine doneo Deset zapovesti. Iz njih je on i naložio Izraelcima da ne ubijaju
stvorenja Božja i da ih ne jedu. Ali Izraelci nisu uvek slušali Mojsija. Oni
su, naročito onda kad bi njihovi sopstveni uzroci stizali do njih kao posledice,
uvek iznova mislili na svoje bogove i ponovo počinjali sa starim ritualom
žrtvovanja.
Uvek iznova pojavljivali su se opominjaoci Božji.
Narodu je stalno približavan jedini Bog. Veliki prorok Isaija, na Nebu nosilac
božanske Mudrosti, najavio je Mesiju, Donosioca života i Svetlosti za sve
duše i ljude.
I ispunilo se: Ja, Hrist, došao Sam u Isusu ljudima
i postao Sam Sin čovečiji. Došao Sam da ljudima pokažem put iz greha i ropstva.
Kao Isus iz Nazareta poučavao Sam prvi Zakone Božje i živeo ih prvi pre ljudi.
Ali, čovečanstvo Me ipak nije prepoznalo.
Učio Sam ljude da jedni druge ljube, da ljube životinje,
da poštuju prirodu, da Zemlju priznaju kao majku u čijem krilu ljudska deca
žive i rade. Učio Sam ljude jednakosti, slobodi, jedinstvu, bratstvu i pravednosti;
učio Sam ih da ne parčaju Zemlju, već da sve dele bratski jedni s drugima.
Tako je otpočela evolucija - to znači da su se ljudi
opet postepeno okretali Bogu.
Najpre je ukinuto verovanje u bogove, onda žrtvovanje
ljudi, a kasnije, tokom vremena, i žrtvovanje životinja. Danas, u vremenskoj
prekretnici od starog ka Novome Dobu, Ja ću okončati grozne eksperimente sa
životinjama, klanje životinja i jedenje njihovog mesa. O, shvatite: ovo je
doba evolucije - preobražaj starog kako bi mogla da nastupi duhovnost.
O, shvatite: Ja Sam došao kao Isus iz Nazareta. Protumačio
Sam ljudima Zakone, a i živeo Sam život u Zakonu Božjem pre ljudi, njima za
primer. Na Golgoti Sam postao Spasitelj svih duša i ljudi.
Vaš Spasitelj je sada i Onaj koji vas vodi u Novo
Doba, u doba Hrista, koji je Ja Jesam. Sve više ljudi napušta ubijanje životinja
i životinjsku ishranu. Sve više ljudi vidi Zemlju kao celinu, kao svoju hraniteljicu,
kao deo svog života. Oni se hrane onim što im Zemlja daruje i to zakonito
pripremaju. Tokom generacija sasvim postepeno će nastajati ljudski rod koji
poznaje Zakone Božje, pridržava ih se i odgovarajuće se i hrani.
Ja Sam kao Isus iz Nazareta došao da učim ljude tim
zakonima i živim ih njima za primer, pa tako i da ukinem krvnu žrtvu, jedenje
životinja i gozbe. Ja Sam došao da stvorim jedan novi ljudski rod koji ispunjava
volju Večnog Oca, koji je jedan Bog iz večnosti u večnost.
4. Ono što Bogu na žrtvu prinosite
u čistoti, to treba da jedete, ali ono što ne žrtvujete u čistoti to ne treba
da jedete, jer doći će čas kad će vaše krvne žrtve i svetkovine prestati i
kad ćete Boga obožavati sa svetim poštovanjem i čistim žrtvovanjem. (Pogl.
28, 4)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ko je u srcu čist živi od onoga što mu Zemlja daruje.
On se zahvaljuje Bogu i poštuje Ga u svemu. I svoja jela on prinosi Bogu iz
čistog srca. On prihvata samo onu hranu koju mu pruža Bog preko majke Zemlje.
Onaj čisti prepoznaje čisto i živi u njemu i sa njim.
Onaj nečisti, pak, poznaje samo nečisto i tako opet
stvara nečisto i u njemu živi.
Moj Dolazak je objavljen. Pripremite Meni, Hristu
Božjem puteve u sebi, jer Carstvo Božje, iz kojeg Ja dolazim, u vama je!
Pripremite se za Moj Dolazak i preispitujte svoj život
svakodnevno, da li je po volji Božjoj. Ako spoznate da vaša osećanja, misli,
reči i postupci nisu po Božjoj volji, onda to odmah izmenite. O tome treba
da vodite računa i kada jedete i pijete.
Božje darove treba da primate sa zahvalnošću i da
jedete hranu koja odgovara božanskom zakonu. Posvetite svoje čisto srce Bogu,
da budete posvećenici života koji se pridržavaju Božjih Zakona.
Kucnuo je čas kad će svako morati da položi račun
za ono što je učinio ljudima, prirodi i životinjama. Sviće Novo Doba, u kojem
će prestati krvne žrtve, eksperimenti sa životinjama i klanje i jedenje životinja,
jer one su čovekovi sabližnji. Zemlja se čisti od svega što je nisko. Na mesto
onog protivzakonitog nastupiće viši život, u kojem se sve više i više ispunjava
volja Božja.
5. Stoga oslobodite ta stvorenja, da se raduju u Bogu,
i da ne budu više povod ljudima da zlo čine." I mladić ih oslobodi, a
Isus pokida kaveze i okove njihove.
6. Ali gle, uplašiše se da ih opet ne uhvate i ne htedoše
od Njega. No On im zapovedi da odu i one poslušaše reči Njegove i odoše žurno,
radujući se.
7. Dok oni još seđahu na srednjem od sedam izvora, podiže
se Isus i uzviknu: "Pustite one koji su žedni da dođu k Meni i napiju
se; jer Ja ću im od vode života dati.
8. Iz srca onih što u Mene veruju poteći će bujice vode,
a o onome što im je dato s punomoći treba da govore i učenje njihovo biće
kao voda živa.
9. (Ovo reče On o Duhu, koga je trebalo da dostignu oni
što u Njega verovahu; jer obilje Duha ne beše još izliveno, budući Isus još
ne beše uzdignut.)
10. Ko bude pio od vode koju ću Ja dati, neće nikada ožedneti;
jer voda koja dolazi od Boga biće u njemu kao izvor koji izbija u život večni."
11. A u dane one posla Jovan dvojicu učenika, da Ga upitaju:
"Jesi li Ti Onaj koji treba da dođe ili drugoga da čekamo?" I u
taj čas isceli On mnoge bolesti i pošasti i istera mnoge đavole i učini da
progledaju mnogi koji bejahu slepi.
12. I Isus odgovarajući reče im: "Idite i javite Jovanu
što čuste i videste: da slepi progledaju, hromi hode, gubavi se čiste, gluvi
čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se jevanđelje propoveda. I blažen je onaj
koji se ne sablazni o Mene."
13. A kad glasnici Jovanovi otiđoše, stade Isus govoriti
narodu o Jovanu: "Šta ste izišli da vidite u pustinji? Trsku koju vetar
tamo-amo povija, ili čoveka u tanane haljine obučena? Eno, koji su se bogato
okitili i u lagodnostima žive, po dvorovima su kraljevskim.
14. Ili šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, Ja vam kažem,
i to najvećeg od proroka.
15. Jer ovo je onaj o kome napisano stoji: eto, poslaću
glasnika Svoga ispred Tebe, koji put Tvoj pred Tobom treba da pripravi. I
kažem vam: između sviju koji su rođeni od žena, nijednoga nema koji je veći
prorok od Jovana Krstitelja."
16. I narod sav koji Ga slušaše i carinici, hvaljahu Boga
i dopuštaše da budu kršteni krštenjem Jovanovim. No faraseji i pravoznalci
odbiše ono što Bog nameravaše s njima i ne dopustiše da budu kršteni. (Pogl.
28, 5 - 16)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
U sva su vremena fariseji, pismoznanci i pravobranioci
bili suprotivnici pravih proroka. Njihova unapred spremljena mišljenja i njihova
težnja za ugledom, silna želja da se zna bolje od bližnjih, stalno su ih terali
da se bore protiv Božjih glasnika. Oni su se uvek plašili i još se plaše za
svoj položaj i ugled.
Onaj mračni zna šta Bog želi i oseća snagu koja dolazi
od pravih proroka i prosvetljenih. U očima i u svesti onih koji su prisvojili
ponešto od moćnog potencijala Zemlje, ti veliki proroci i prosvetljeni njihovi
su neprijatelji koji hoće da im oduzmu nešto što njima, ustvari, i ne pripada.
Zato se oni i u današnje vreme (1989) bore protiv pravih proroka i prosvetljenih,
preziru ih i progone, ismevaju ih i izvrgavaju ruglu.
Onaj mračni poznaje poslanje i poreklo svih velikih
proroka i prosvetljenih i zna čija krv teče u njihovim žilama. U svim velikim
prorocima i prosvetljenima - od Avrama, preko Mojsija, Danila, Isaije, pa
sve do velike proročice-učiteljice Božje danas (1989) - deluje ista snaga:
Božje prabiće, svetlost iz Svetišta Božjeg. Mnogi muškarci i žene, tako i
ja kao Isus iz Nazareta, dolazili su i dolaze - po krvnom srodstvu - iz roda
Davidova. Ovaj Hristov-Davidov rod ima svoje korene u svetištu Božjem, a u
Meni, Hristu Božjem, svoj duhovni zadatak, naime: da sa Mnom oslobode sve
što je vezano.
Znak da je prorok onaj pravi i veliki, jeste i to
što biva proganjan, klevetan, preziran i izvrgavan ruglu i poruzi uz pomoć
sredstava i metoda koji određenoj vremenskoj epohi stoje na raspolaganju.
To se dešavalo u proteklim vremenima, u doba Starog
saveza, to se dešavalo i Meni dok Sam hodao Zemljom u Isusu iz Nazareta -
i to se dešava ponovo danas (1989) sa proročicom Božjom. Prošlost uvek iznova
postaje aktuelna, jer se stalno otelovljuju one duše koje su i u ranijim inkarnacijama
kao ljudi progonile i ubijale proroke. Nalog da to čine, dolazi odozdo!
Shvatite: dok u vremenu poslednjem bude prolazio ovaj
grešni svet i bude nastajalo novo čovečanstvo, nastupiće mnogi takozvani proroci.
Ko samo govori i izdaje se za proroka, a ne otkriva dubinu reči, taj nije
prorok. Njega neće napadati ni fariseji, ni pismoznanci, ni pravobranioci,
niti će u njega sumnjati i progoniti ga, jer on će im govoriti onako kako
je njima milo.
Takve takozvane proroke podržavaće i tama, jer oni
zavode ljude svojim "duhovnim" govorima, koji nisu prožeti vatrom
Svetog Duha. Reči onoga koji govori samo sebe radi, nisu nadahnute Duhom Istine.
Niti će do onih koji slušaju dopreti iskra nadahnuća, niti će ih to pokrenuti
ka duhovnom.
Zato, proveravajte!
| Homepage | Sadržaj
knjige | Katalog knjiga | Naruči
knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo
| Susreti | Akcija
| Linkovi | Radio
emisije | Download | Ostali
jezici | Kontakt | Katalog
knjiga | Besplatne informacije
Za izdavača :
Univerzalni Život , pfah
270 11000 Beograd , Srbija i Crna Gora
Tel. 025 / 421-462 , direktno
preko sajta
e-mail : kontakt@univerzalni-zivot.org.yu
Internet : http://www.univerzalni-zivot.org.yu
,
Račun za priloge : Prahrišćanska zajednica Univerzalni život,
žiro račun br : 355-1049562-62 , Vojvođanska banka
