O razaranju hrama (1-3). Svaki čovek je hram Božji, hram Svetoga
Duha (4). Značenje spoljašnjih formi (5-7). Prolivanje krvi i krvna žrtva
(8-10). Hrista prepoznaje i razume govor zakona samo onaj ko se svakodnevno
trudi da živi u Bogu (11-12)
1. Već beše blizu praznik Pashe. A nekoliko učenika koji
behu zidari, popravljahu prostorije hrama. I kako Isus tuda prolažaše, oni
Mu rekoše: "Učitelju, gle kakve goleme građevine, i kakvo sve kamenje,
i kako je čudesno delo predaka naših?"
2. A Isus reče: "Da, prekrasno je sve to, i kamenje
je brižljivo poslagano, ali doći će vreme kad ni kamen na kamenu neće ostati;
jer će neprijatelj savladati grad i hram.
3. Ali istinski hram je telo čovekovo u kom boravi Bog
kroz Duha. I kad taj hram razoren bude, Bog će onda za tri dana još lepši
hram da izgradi, koji oko običnog čoveka ne može da prepozna. (Pogl. 49, 1-3)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ja Sam Hrist Božji, Sin večnoga Oca, koga je večni
pravedni Bog najavio preko Isaije i drugih pravednih muškaraca i žena. Došao
Sam kao Isus iz Nazareta u ovaj svet ne da rušim, već da podižem, i ne da
izbrišem što nije otplaćeno, već da sve izvedem iz greha i da ih dovedem Onome
koji je Mene poslao: večnome Ocu. Jer sva duhovna bića, duše i ljudi Njegova
su deca. Moje ime je zapisano u svim dušama i svi će Mene, Hrista, primiti
i prihvatiti, jer Ja Sam njihov Spasitelj i Spasenje njihovo. I bezbožni će
Me primiti i prihvatiti; jer niko neće doći Ocu osim kroz Mene, Hirsta, Njegovog
Sina.
Sve zemaljsko će proći, pa tako i delo predaka. Jer
ono što materija - dakle grubotvarno - jeste, nije trajno, već je samo dok
se prasupstanca Zemlje ne vrati u večno postojanje, koje je čisto i finotvarno.
Neprijatelj dobroga polaže, iz generacije u generaciju,
ruku na ljudske građevine i uništava ono što oni cene kao dobro i vredno.
To će se događati sve dok neprijatelj ne postane prijatelj dobroga. Onda će
doći, po zakonima Božjim, do preobražaja ka finijem i višem životu.
Istinski hram jeste hram od mesa i kostiju, telo čovekovo,
u čijoj duši i u čijim ćelijama boravi Duh Božji.
"I kad taj hram razoren bude, Bog će onda
za tri dana još lepši hram da izgradi, koji oko običnog čoveka ne može da
prepozna" znači: Kada se duša odvoji od tela, kada, dakle, smrt zadesi
zemaljsko telo, onda će svetla duša u roku od tri dana savladati još postojeće
zemaljske veze - privlačnost Zemlje - i proći će zatim kroz velove koji razdvajaju
ravni svesti jednu od druge, jer je ona te velove, kao svoje omotače,
već u zemaljskom ruhu odložila. Već prema svom nivou svesti, nastaniće
se tamo kuda bude vođena i odakle bude privučena. U ta tri dana, u kojima
ta svetla duša razvezuje svoje još postojeće veze sa Zemljom, odgovarajuće
se menjaju boja i oblik njenog duhovnog ruha.
4. Zar ne znate da ste vi hramovi Duha Svetoga? I da
će i sam biti uništen onaj koji uništi jedan od ovih hramova?" (Pogl.
49, 4)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Svaki čovek je hram Božji, jer Duh Božji boravi u
svakoj duši i u svakoj ćeliji zemaljskog tela.
Ko, dakle, svog bližnjeg, hram Božji, ne poštuje,
taj ne poštuje ni svoj sopstveni hram - a time ni Boga. Jer, kako se čovek
ponaša prema svom bližnjem, tako se ponaša i prema Bogu. Svako nepoštovanje
bližnjeg, jednog hrama Božjeg dakle, greh je protiv Duha Svetoga.
Ko ubije svog bližnjeg, razara tako jedan hram Božji.
Duša ubijenoga nema onda više mogućnosti da u svom zemaljskom telu otplati
dug - ili i da izvrši ono što joj je u ovom zemaljskom postojanju zadato.
Onaj ko svog bližnjeg, hram Božji, ubije, ili naredi
da se ovaj ubije, doživeće isto ili slično. Strahovi, patnja, užas i smrt
snaći će i njega. U času smrti neće imati mira, jer će duša čije je zemaljsko
telo ubio, a koja mu još nije oprostila, stajati pred njim. Onda će on na
svom duhovnom telu doživeti ono što je doživeo njegov bližnji kog je on ubio
ili naredio da bude ubijen.
Ponavljam: svaki čovek je hram Svetoga Duha. Time
je svakom čoveku i zapoveđeno da svoj sopstveni hram održava čistim, a hram
svog bližnjeg da poštuje. Ko se pridržava ove zapovesti, taj niti će patiti
niti će njegov hram biti razoren bolešću, bedom ili nasiljem.
5. A nekoliko pismoznanaca koji Ga slušahu, pokušaše da
mu postave zamku iz Njegovih reči, i rekoše: "Ako žrtvovanje ovaca i
goveda i ptica odbacuješ, u koju svrhu je onda ovaj hram Solomonov za Boga
izgrađen, i obnavlja se, evo, već četrdeset i šest godina?"
6. A Isus odgovarajući reče: "Stoji napisano kod proroka:
Moj dom treba da je dom molitve svim narodima za žrtvu slavljenja i zahvaljivanja.
A vi ste od svega toga klanicu napravili, ispunivši je užasom.
7. I stoji napisano: Odakle sunce izlazi pa do zalaska
njegova, ime Moje da se veliča među neznabošcima i da Mi se tamjan prinosi
kao čista žrtva. A vi ste vašim krvnim žrtvama načinili od toga mesto očajanja
i slatki tamjan vam je samo da prikrijete zadah krvi. Ja Sam došao da zakon
ispunim, a ne da ga ukinem. (Pogl. 49, 5-7)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Sve dok čovek sam ne postane hram unutarnjeg života,
u koji on svraća da bi velikom Sve-Jednom posvećivao svoje misli i delovanje
i iskazivao Mu zahvalnost za svoj zemaljski život, sve do tada će imati potrebu
za spoljašnjim formama. U kolosalnim građevinama koje on naziva hramovima
ili crkvama, on prinosi žrtve prema spoljašnjim običajima. U prošlim vremenima
to su bile žrtve-klanice; u današnje vreme (1989) to su rituali i ceremonije,
pevanje lišeno smisla, i procesije. I u današnjoj generaciji (1989) ti spošljašnji,
delom još neznabožački običaji, nisu još ukinuti i još se upražnjavaju "u
ime Gospoda". Sve je to večnom Ocu i Meni, Hristu, užasno.
Večni Bog, Bog Isaka i Jakova, ne želi ni raskošne
crkve ni hramove. On želi da Njegova deca budu hramovi Svetoga Duha, da se
čiste i da se održavaju čistim, i da svoje grešne misli i dela Njemu žrtvuju.
Oni treba da se okupljaju u domu molitve koji je svim ljudima otvoren za molitvu,
a ne samo nekolicini onih koji se solidarišu sa čuvarima jednog učenja koje
više nije Moje učenje.
Ko uči istini i prema njoj živi, taj ne mora ništa
da skriva. Kapije svojih crkava i hramova zaključava samo onaj ko širi sopstveno
učenje a ne večnu istinu, pristupačnu svima - jer je u svakoj duši Zakon,
sama Istina, i duša treba ponovo da dođe do Istine da bi kao duhovno biće
ponovo bila večni Zakon.
Ko ima uši da sluša, neka čuje!
Ko ima oči da gleda, neka vidi!
Ko se vežba u pravednosti, taj prepoznaje onog mračnog,
koji se kiti Mojim imenom - Hrist, da bi varao i zavodio ljude. Ko je naučio
da gleda, taj prepoznaje kuda teče istina. On će se izjašnjavati za istinu
i biće sa onima koji se trude da žive po istini.
Moje ime će ostati veliko u narodima jer će iz generacije
u generaciju biti sve više pravednih ljudi koji će lažljivoj zmiji, koja sebe
naziva hrišćanskom, zgaziti glavu. Sve što je dato iz Duha jeste i ostalo
je Istina; sve nezanbožačko će propasti.
I kad onda jedno drugo Sunce zasija, Ja, Hrist Božji
biću svesno uzdignut - tj. Ja, Ja Jesam, postaću svest ljudi i biću vladar
Carstva Božjeg na Zemlji. Onda neće biti ni neznabožaca ni rituala. Svi ljudi
će onda biti sjedinjeni u nesebičnoj ljubavi, a njihov život biće posvećen,
jer će ispunjavati zakone Večnoga.
Rečju "tamjan" misli se na posvećeni život
ljudi koji se usmeravaju na Boga, na Večnoga. Svoj zemaljski život, svoja
ljudska osećanja, misli, reči i dela čovek treba da posvećuje Bogu. Onda će
on čistoga srca živeti u Bogu.
8. Zar ne znate šta stoji napisano? Poslušnost je bolja
od žrtve, i poslušanje je bolje nego ovnujska mast. Meni, Gospodu dodijale
su vaše žrtve-paljenice i vaše ništavno žrtvovanje, jer vaše su ruke ogrezle
u krvi.
9. I zar ne stoji napisano: Šta je prava žrtva? Perite
se i čistite se, i sklanjajte zlo ispred očiju Mojih; prestanite da činite
zlo, a učite se da činite dobro. Budite pravedni spram onih što nemaju očeva,
i spram udovica, i prema onima što su potlačeni. I tako ćete Zakon ispunjavati.
10. Doći će dan kad će nestati sve što je u spoljašnjem
dvorištu i što pripada krvnim žrtvama, i kad će čisti obožavaoci obožavati
Večnoga, u čistoti i istini." (Pogl. 49, 8-10)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Sve dok su duše ljudi nečiste, i njihove će ruke biti
krvlju okaljane. Sve ono što je čovek od zlog i grešnog posejao u svoju dušu,
njegovi su uzroci; takva su onda i njegova dela koja ga obeležavaju. Onako
kako je posejao, tako će se i ponašati u zemaljskom životu - a isto tako i
posle smrti tela, kao duša u mestima čišćenja: krvoločni ostaje krvoločan
i sanja o osveti, i hteo bi da i dalje proliva krv svojih bližnjih. Svi oni
koji hoće da se svete, svađalice su koje se ni pred čim ne zaustavljaju, pa
ni pred životom svog bližnjeg. U svom nerazumlju oni smatraju prolivanje tuđe
krvi čak časnim i ne prezaju ni od toga da životinje prinose Večnome kao žrtve-paljenice.
Svaka krvna žrtva satanska je i skrnavljenje je života iz Boga. Preko takvih
mračnih ljudi žudnih osvete, tama hoće da ismeje Boga.
Bog, Večni, želi da čovek žrtvuje ono svoje nagonsko,
nisko "ja" i da Njega, Večnoga obožava u svom srcu mislima, rečima
i delima nesebične ljubavi.
Rečima "u spoljašnjem dvorištu" misli se,
između ostalog, i na okretanje ljudi spoljašnjem i na sve što su oni tako
stvorili - uključujući i ono što pripada krvnim žrtvama. Jer, sva predvorja
koja simbolizuju svet, nestaće, jer biće samo
jedan narod: narod Hrista Božjeg.
Blizu je dan kad će sve ono nagonsko i strasno
nestati, jer ono što je obećano postepeno poprima lik i oblik: Zemlja će se
očistiti i život na Zemlji će se obnoviti i Carstvo Božje doći će na Zemlju
deci Božjoj koja su čistoga srca.
11. I oni odgovoriše: "Ko si ti što hoćeš žrtvovanje
da ukineš i što setvu Avramovu prezireš? Jesi li se huljenju na Boga od Grka
naučio ili od Egipćana?"
12. A Isus im reče: "Pre nego što Avram beše, Ja
Jesam." I neki ne htedoše da slušaju, a neki rekoše: "Demon je u
njemu." A drugi pak zborahu: "On je lud." I odoše svaki svojim
putem, i ispričaše sve sveštenicima i starešinama. I ovi se rasrdiše, govoreći:
"On huli na Boga." (Pogl. 49, 11-12)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ko gleda samo na spoljašnjost i govori jezikom ovoga
sveta u svetu i živi, ne poznaje večni Zakon a ni jezik Zakona. Ko Mene ne
prepoznaje, ne prepoznaje ni Oca koji je Mene ljudima poslao. Ko ne prepoznaje
Mene, taj ne razume ni Moj jezik, Zakon Ja Jesam. Tako je to bilo u svim vremenima,
tako je to i u današnje vreme (1989): jezik večnog Zakona razume samo onaj
ko se svakodnevno trudi da se vrati pravednom životu, Bogu.
Samo onaj ko i sam u sebi ima još demonskog, naziva
svog bližnjeg demonskim. Tako ni Mene, Hrista u Isusu, nisu mogli da razumeju
oni koji su vodili spoljašnji život i koji su zato smatrali da je Moj govor
demonski. Ali Ja Sam ono Ja Jesam u Bogu, Mom Ocu, od Njega prvougledani i
prvorođeni. Ja Sam u Njemu ugledan pre Avrama. Ja Sam u Bogu i u četiri snage
suštine Božje sveprisutan. Tako sam Ja i jedan deo nasleđa sve dece Božje,
koja su u vekove vekova.
| Homepage | Sadržaj
knjige | Katalog knjiga | Naruči
knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo
| Susreti | Akcija
| Linkovi | Radio
emisije | Download | Ostali
jezici | Kontakt | Katalog
knjiga | Besplatne informacije
Za izdavača :
Univerzalni Život , pfah
270 11000 Beograd , Srbija i Crna Gora
Tel. 025 / 421-462 , direktno
preko sajta
e-mail : kontakt@univerzalni-zivot.org.yu
Internet : http://www.univerzalni-zivot.org.yu
,
Račun za priloge : Prahrišćanska zajednica Univerzalni život,
žiro račun br : 355-1049562-62 , Vojvođanska banka
