• Homepage
• Mi o sebi
• Proroštvo
  • Zašto govori Bog?
  • Proročica
  • Brošure Prorok
  • Poruka Stvoritelja
  • Ovo je Moja Reč
  • Onda i sada
• Susreti
• AkcijaAkcija
• Linkovi
• Download
• Ostali jezici
• Kontakt
• Katalog knjiga
• Besplatne informacije

Izdavač DAS WORT GmbH
Univerzalni Duh
Život u Duhu Božjem

 

Ovo je
Moja Reč
A i Ω

Jevanđelje Isusovo
Hristovo otkrivenje
koje svet ne poznaje

50. POGLAVLJE

Hrist, svetlost sveta

Ljudsko suđenje i presuđivanje; Pravednost Božja (1-4).
Istinsko sopstvo u svakome jeste Bog - Ko ne voli svog bližnjeg, ne voli ni Boga (5-8). Onaj ko veruje a ne ostvaruje, neće ugledati večnog Oca (9-15)

1. Onda im Isus ponovo govoraše i reče: "Ja Sam svetlost svetu: ko Mene sledi neće lutati u tami, nego će imati svetlost života."

2. Ali fariseji Mu rekoše: "Ti sam za Sebe svedočiš; Tvoje svedočanstvo ne važi."

3. Isus odgovori i reče im: "Ako Ja i svedočim za Sebe samoga Moje svedočanstvo je ipak važeće. Jer Ja znam otkuda dođoh i kuda idem; ali vi ne znate otkuda Ja dolazim i kuda idem.

4. Vi sudite po telu, Ja ne sudim nikome.  Ali ako Ja i sudim, sud je Moj važeći: jer Ja nisam sam, već Sam od Oca Mojega koji Me poslao. (Pogl. 50, 1-4)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Rečima "...otkuda Ja dolazim i kuda idem" misli se na biće iz Boga. Jer ko je čistog srca, njemu je jasno da on dolazi iz Boga i da se ponovo vraća Bogu.

Čovek čija je duša obavijena grehom ne zna odakle je njegovo pravo biće došlo i kuda ono ide. On gleda samo na svoje raspadljivo telo, o kojem može da kaže da je došlo iz krila njegove majke i da će se vratiti u krilo zemlje. Dalje njegova spoznaja ne doseže. Ali oni koji žive u Meni, Hristu, znaju odakle dolaze i kuda idu.

Onaj koji "sudi po telu", sudija je. Onaj pak koji dopusti da vlada pravednost, taj je pravednik i iz Boga je.

Sude samo oni koji u sebi još nose sopstveni sud, svoje uzroke i koji po njima žive i prema njima osuđuju svoje bližnje. Rečima "ali ako Ja i sudim, sud je Moj važeći" misli se na Božju pravednost. Bog je savršen. Bog je pravedan.

Svaka duša i svaki čovek primaju ono prema čemu se usmeravaju. Ako se duša i čovek usmeravaju prema Bogu, onda će i primati iz Božje ljubavi i mudrosti.

Ako se čovek usmerava prema spoljašnjem, prema svetu, onda će i primati od sveta - a time i sve što je u svetu: patnju, bolest i nesreću. Po zakonu setve i žetve, svaki čovek uzima svoj život u svoje ruke i uobličava ga odgovarajuće svom osećanju, mišljenju, govorenju i činjenju. I onako kako ga on prema svojoj volji uobiličava, tako mu se to i vraća.

5. A i u zakonu vašem stoji napisano da je svedočanstvo dvojice ljudi važeće. Ja Sam onaj koji o Sebi samome svedočim. Jovan je o Meni svedočio, a on je prorok. I Duh Istine koji Me posla, svedoči o Meni.

6. Na to Mu rekoše: "Gde je Otac Tvoj?" Isus odgovori: "Vi ne znate ni Mene ni Oca Mojega: kad biste znali Mene, znali biste i Oca Mojega."

7. I jedan reče: "Pokaži nam Svoga Oca i verovaćemo ti." A On odgovori i reče: "Ako si brata svoga poznao i ljubav njegovu osetio, video si Oca, i sestru svoju ako si prepoznao i njenu ljubav osetio.

8. Izbliza i izdaleka poznaje Najsvetiji Svoje; da, u svakome od vas može se poznati očinstvo; jer je Otac onaj jedini Bog." (Pogl. 50, 5-8)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Ko živi u Ocu, svedoči o Ocu. U reči i delu on daje svedočanstvo o Bogu.

Ko živi u Bogu, njegova se duša vratila u svetište Božje, u ono najunutarnjije hrama, i ona preko svog čoveka, svog omotača daje svedočanstvo o sebi, jer je ona sopstvo, slika i prilika Božja. Onda ne govori čovek, njegovo nisko "ja", već kroz čoveka govori Bog, Ja Jesam, večni Zakon. Onda čovek može da kaže, kao što Sam Ja, Hrist, shodno smislu, govorio:

"Ja Sam onaj koji o Sebi samome svedočim." Ovo "o Sebi samome" jeste sopstvo, Bog, jer je duša ponovo postala božanska. Večnog Oca mogu ugledati samo oni koji su čistoga srca i koji primaju i prihvataju svoje bližnje. Jer Duh večnoga Oca boravi u svakoj duši, pa tako i u svakom čoveku.

Ko svog bližnjeg ne primi i ne prihvati, jer ima predrasude prema njemu, odbacuje ga, umanjuje njegovu vrednost ili ga čak mrzi, taj ne vidi ni večnog Oca, niti poznaje Mene, Sina Očevog, Hrista - pa ni svoje bližnje, a ni samoga sebe. Jer i u njemu boravi Duh večnoga Oca, koga on pak u svom bližnjem niti prima niti prihvata.

Shvatite: ko svog bližnjeg ne voli nesebično - svejedno kakav je ovaj, šta govori ili čini - taj ne voli ni Boga.

Ko prezire svog bližnjeg, prezire Boga.

Ko svog bližnjeg odbacuje, dakle ne prima ga i ne prihvata u svom srcu, taj ne prima i ne prihvata ni Boga, svog Oca. Jer ono što učinite najmanjem od Moje braće, meni ste učinili - a time i Bogu, Mom Ocu, u kome Ja, Hrist, živim.

9. Ove reči kaza Isus kod riznice kad učaše u hramu. I niko ne položi ruku na Njega, jer još ne beše došao čas Njegov. Onda im Isus ponovo reče: "Ja odlazim, i tražićete Me, i pomrećete u gresima svojim. Kuda Ja idem vi ne možete doći."

10. Onda rekoše Jevreji: "Da se neće sam ubiti kad govori: kuda Ja idem vi ne možete doći?" A On im reče: "Vi ste odozdo, Ja Sam odozgo; vi ste od ovoga sveta, Ja nisam od ovoga sveta.

11. Zato vam i rekoh da ćete pomreti u gresima svojim; jer ako ne poverujete da Sam Ja od Boga, pomrećete u gresima svojim."

12. Na to Mu rekoše: "Ko si Ti onda?" A Isus im reče: "Niko drugi do Onaj što vam od početka govoraše."

13. Mnogo toga vam imam reći što će vam suditi: Sveti Jedan, koji Me posla, istinit je; i Ja govorim svetu što čuh odozgo."

14. Onda im Isus reče: "Kad Sina čovečjeg uzdignete, onda ćete shvatiti da Sam Ja od Boga poslat i da ništa sam od Sebe ne činim; već kako Me nauči Sve-Sveti onako govorim. I onaj koji Me posla, sa Mnom je: ne ostavi Sve-Sveti Mene samoga. Jer Ja svagda činim što se Večnome sviđa."

15. Pošto On tako govoraše, poverovaše mnogi u Njega, i rekoše: "Ovo je prorok koga Bog posla. Pustite nas da Ga čujemo." (Pogl. 50, 9-15)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Reči "Ja odlazim, i tražićete Me, i pomrećete u gresima svojim" imaju sledeće značenje:

Ko ide putem Hrista Božjeg, putem ka Ocu, koji Sam Ja, Hrist, kao Isus iz Nazareta živeo za uzor čovečanstvu, taj neće umreti u grehu, jer on je svoju dušu očistio i prima svetlost Božju, koja dolazi "odozgo".

Ko pak ne ide putem ka srcu Božjem, taj ostaje u svojim gresima i u gresima će umreti; on ih onda kao duša nosi sa sobom u mesta koja je on sam sebi pripremio svojim gresima.

Rečima: "Kuda Ja idem vi ne možete doći" nagovestio Sam ono što se potom i dogodilo: nakon pogubljenja Mog tela otišao Sam k večnom Ocu, jer Moja duša, Moje duhovno telo, živi u Ocu. Čija duša ne živi u Ocu, već u grehu, taj ne može k večnome Ocu, jer ga greh drži daleko od Boga.

"Vi ste odozdo, Ja Sam odozgo; vi ste od ovoga sveta, Ja nisam od ovoga sveta" znači: ko se oslanja na svet, taj živi sa svetom i stalno će se vraćati ovome svetu, uvek iznova otpočinjući put otelovljavanja odozdo, od sveta.

Ko živi u ovome svetu ali nije sa ovim svetom, taj živi u Bogu - i ako se ponovo vrati ovome svetu, onda će doći od Boga, "odozgo", kao što Ja, Hrist, dođoh odozgo i otelovih se u Isusu, u ljudskome telu.

"Mnogo vam toga imam reći što će vam suditi" znači: Ja ću vas uputiti u zakon setve i žetve, da shvatite da ste vi svoje sopstvene sudije; vaše sudije su vaša osećanja, misli, reči i dela koji su usmereni protiv večnog Zakona ljubavi. Onom merom kojom vi merite, biće i vama odmeravano.

Shvatite: vera sama ne vodi blaženstvu.

Mnogi ljudi verovali su u Mene, u Isusa iz Nazareta. Ali kada je došao čas Mog pogubljenja, mnogi su od ovog verovanja otpali, počinjali su da sumnaju u Mene, postajući tako izdajnicima.

Ko samo veruje, ali ne ostvaruje ono što je spoznao, taj ne može postati ono što mu je Bog obećao: onaj koji vidi, koji večnog Oca gleda licem u lice.

Sama vera ne čini blaženim niti prosvetljuje. Vera je samo prvi korak prema Unutarnjem životu. Ko gradi samo na veri i samo tu ostaje, ali ne čini korake ostvarenja ka Bogu, on će stalno sumnjati u istinu, jer još nije iskusio zakone ljubavi; jer oni se moraju živeti da bi se ugledaoBog, naš večni Otac.

Ko veru u Boga nesebičnom ljubavlju ne pretvara u delo, na njega se može i uticati. Samo onaj ko ono spoznato, veru u Boga, ostvaruje, biva snažan u Duhu Gospodnjem i odoleva napadima tame.

Sve-Sveti, Bog, ne ostavlja nijedno dete samo, bilo kako da ono misli i živi, jer Duh Božji boravi u svakoj duši i u svakom čoveku. On je ono dobro koje se rasplamsava kada se čovek trudi da ispunjava volju Božju. Onaj ko uvek ispunjava volju Božju - onako kako Sam Ja kao Isus činio i kako kao Hrist u volji Oca živim - taj će svedočiti o sebi, večnom sopstvu, jer on živi kao to sopstvo u Bogu, Istini.

Sopstvo je Bog, i ko u Bogu živi, božanski je, on je božanski zakon, sopstvo.

 

 

| Homepage | Sadržaj knjige | Katalog knjiga | Naruči knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo | Susreti | Akcija | Linkovi | Radio emisije | Download | Ostali jezici | Kontakt | Katalog knjiga | Besplatne informacije

©Verlag DAS WORT, 97828 Marktheidenfeld/Altfeld, Germany
Alle Rechte der Verbreitung und des auszugsweisen Nachdruckes sind vorbehalten.