U Isusu iz Nazareta Hrist, delimična snaga iz prasnage -
Objašnjenje umnoženja ribe - živa i mrtva hrana - Odricanje i fanatizam -
Preobražavanje negativnih navika
na putu ka višem životu (4-7). Strah je sumnja u Božju snagu i ljubav (12-13).
Nema slučajnosti - Čovekov razvoj
ka Božanskom samo kroz rad na samome sebi (14).
Nije svako primio pomoć i izlečenje (17-18)
1. I dođe svetkovina Pashe i apostoli i pratioci njihovi
sakupiše se oko Isusa i ispričaše Mu o delima svojim i čemu ljude učahu. A
On im reče: "Hajdete sa Mnom, da odemo na neko pusto mesto i odmorite
se malo." Jer mnogo je ljudi dolazilo i odlazilo i ne mogahu u miru ni
jesti.
2. I odvezoše se tajno lađom na jedno samotno mesto. Ali
ih vide narod kako odlaze; i poznavši Ga pohitaše mnogi onamo pešice iz svijeh
gradova. I došavši pre njih sretoše se kod Njega.
3. I izišavši, ugleda Isus mnoštvo naroda; i saosećaše
sa njima, jer bejahu kao ovce bez pastira.
4. Kako dan već beše na izmaku, pristupiše Mu učenici Njegovi
i rekoše: "Ovo je zabito mesto, a vreme je već poodmaklo. Otpusti ih
nek po selima idu i hleba sebi kupe; jer nemaju šta ni pojesti."
5. Ali Isus odgovori i reče im: "Dajte im vi da jedu!"
A oni Mu rekoše: "Treba li mi da idemo tamo i za dvesto groša hleba da
kupimo i damo im da jedu?"
6. No On im reče: "Koliko hleba imate? Idite i pogledajte."
I pošto bejahu utvrdili, rekoše: "Šest hlebova i sedam grozdova."
I zapovedi Isus narodu da poseda po travi, po pedeset zajedno. I posedaše
u skupinama po stotinu i po pedeset.
7. I uzevši onih šest hlebova i sedam zrna grožđa, podiže
Isus pogled u Nebo, blagoslovi ih i razlomi, te dade učenicima da ih daju
dalje, a ovi razdeliše narodu. (Pogl. 29, 1-7)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ja, Hrist, delovao Sam u Isusu iz Očeve punomoći,
jer Ja Sam u Isusu bio Hrist, koji Jesam iz večnosti u večnost, savladar Neba.
U Isusu Sam Ja, kao delimična snaga prasnage, doneo
odlučujući preokret u zbivanje pada: delimična snaga prasnage postala je snagom
spasenja i ona je potpora za sve duše i ljude i deluje kao energija evolucije
za sve duše i ljude.
Moje nasleđe, delimična snaga prasnage, tekla je u
Meni, Isusu, i delovala je kroz Mene. Ja Sam se, dakle, povezao sa Svojim
moćnim nasleđem i mogao Sam tom snagom da činim i velika takozvana čuda i
isceljenja.
Moj nalog je obuhvatao i pomaganje i lečenje, kao
i buđenje mrtvih. To Sam činio iz punomoći Moga Oca u vezi sa Mojim nasleđem,
delimičnom snagom prasnage, pokazujući tako ljudima moć Hrista Božjeg na Zemlji.
Umnožavanjem hleba, plodova i ribe Ja Sam im pokazao da nijedan čovek ne mora
da gladuje i oskudeva ako ispunjava Božje zakone.
U takozvanom čudu umnoženja postalo je očigledno da
bi čovek mogao da živi u obilju kada bi ispunjavao Božju volju; jer univerzalni
zakon je neiscrpan za duhovna bića i za duše i ljude koji vrše volju Mog Oca,
koji je i njihov Otac.
Moji učenici su Mi doneli hleb i grožđe da ih umnožim.
Toga dana su Mi dali i mrtvu ribu da je umnožim. Kada Sam uzeo tu mrtvu supstancu
u Svoje ruke, objasnio Sam ljudima da se iz nje u velikoj meri povukao potencijal
Očeve snage, ta visoka životna snaga, i da Ja ne stvaram žive ribe, da bi
je oni opet ubijali.
Objašnjavao Sam ljudima da je život u svim oblicima
života i da čovek ne treba namerno da ih ubija. Ljudi, a naročito deca, gledali
su Me tužno. Nisu mogli da Me shvate, jer su uglavnom živeli od ribe, hleba
i još ponečeg. Tada Sam im, shodno smislu, govorio: energije Zemlje još održavaju
mrtvu ribu celom. Tako vam Ja neću podariti živu ribu iz Očevog Duha, nego
ću vam iz energije Zemlje stvoriti ribu koja je mrtva, dakle siromašna virbracijama.
Ona nikada neće nositi život i neće moći da bude ubijena. Ja ću vam pokazati
kako prija ono što je živo - hleb i plodovi, i u poređenju sa tim - mrtva
hrana.
I stvorio Sam za njih iz energija Zemlje ribu koja
je nosila malo duhovne supstance. Dao Sam im tu mrtvu ribu, zapovedajući da
istovremeno jedu i hleb i plodove, da bi shvatili razliku između žive i mrtve
hrane, između visokovibrirajuće i niskovibrirajuće hrane.
Na ovaj Sam i na slične načine učio ljude. Dalje Sam
im pokazao - a time pokazujem i vama, koji čitate Moje reči - da je svako
naglo prekidanje starih navika fanatizam. Ko naprečac ostavlja stare navike,
u njemu će doći do prekida, a ne do promene. U prekidu leži klica ponovnog
vraćanja starim, potisnutim navikama, koje se onda, pod određenim okolnostima,
još tvrdoglavije ispoljavaju i teže se mogu otkloniti nego pre vremena odricanja.
Stara navika, dakle, ne treba da bude naglo prekinuta,
nego do promene treba da dovede postepeno napuštanje, okretanjem višim ciljevima
i vrednostima. To je duhovni proboj ka novim obalama.
U svakom odricanju leži fanatizam. Fanatik u svojim
mislima i u osećanjima osuđuje bližnje koji u sebi još imaju nešto isto ili
slično onome što je on potisnuo. Tako on hrani ono potisnuto.
Shvatite: čoveku navika često se mora dopustiti još
ponešto ljudsko, dok sam ne spozna svoje greške i dok kroz samospoznaju i
sopstveno iskustvo - ili kroz patnju - ne napusti staro, kako bi duhovno sazrevao.
To je onda pravo razumevanje i zakonito vođenje.
Tako Sam Ja umnoženjem ribe pokazao i da čovek treba
da se menja, a ne da se odriče. A svaka promena odvija se prema Zakonu; to
je preokret od nižeg ka višem životu. Kao što ni kamen ne može preko noći
da se pretvori u cvet - već samo u procesu evolucije - tako se ni čovek kome
su navike u krvi i u duši, ne može odjednom pretvoriti u apsolutno duhovnog
čoveka. Kao što se stena menja tokom evolucije, i čovek se menja od nižeg
ka višem.
To menjanje je, dakle, preobražaj ljudskog u duhovno.
A to podrazumeva postepeno napuštanje onog ljudskog i istovremeno razvijanje
duhovno-božanskog.
8. I jedoše svi i nasitiše se. I nakupiše komada što preteče
dvanaest kotarica punih. A onih što jedoše od ovih hlebova i plodova beše
pet hiljada muškaraca, žena i dece; i On ih učaše mnogo čemu.
9. A narod videvši to i čuvši, beše radostan veoma i govoraše:
"Zaista, ovo je onaj prorok što treba da dođe." I videvši da na
silu hoće od Njega kralja načiniti, natera učenike Svoje da uđu u lađu i pre
Njega da pređu na drugu obalu, prema Vitsaidi, dok On narod ne otpusti.
10. I otpustivši ga, otide na brdo da se pomoli. A kad
nasta veče, beše On tamo sasvim sam, a lađa stajaše nasred jezera i talasi
je bacahu tamo-amo; jer beše protivan vetar.
11. A oko treće noćne straže otide Isus k njima hodeći
po jezeru. I videvši Ga učenici gde ide po jezeru, uplašiše se govoreći: to
je utvara; i vikahu od straha. No Isus im odmah reče: "Spokojni budite.
To Sam Ja, ne plašite se!"
12. A Petar odgovarajući reče Mu: "Gospode, ako si
to Ti, učini onda da dođem do Tebe po vodi." A On reče: "Hodi!"
I izišavši iz lađe Petar iđaše po vodi ka Isusu. No kako duvaše jak vetar,
uplaši se, i počevši tonuti povika: "Gospode! Spasi me!"
13. I odmah pruži Isus ruku Svoju, uhvati ga i reče
mu: "O, ti maloverni, zašto posumnja? Pa zar te nisam Ja zvao?"
(Pogl. 29, 8-13)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Shvatite: svaki strah je sumnja u Božju snagu i u
Njegovu ljubav.
Bog je život koji sve nosi i održava. Ko u to sumnja,
taj tone. Zato je svaka sumnja u Boga otpadništvo od Boga, tonjenje u bujice
ljudskog.
Mnogi ljudi ne poštuju zakone Božje; tim svojim strahom
oni sumnjaju u Boga, otvarajući se tako za potajna nagovaranja satanskog.
Svako osećanje, svaka misao, svaka reč, a i svaki postupak usmereni protiv
božanskog zakona harmonije svemira koja nosi i održava, odvajanje je od ruke
Božje i tonjenje u bujice sveta.
Stoga budite budni i vežbajte se da prepoznajete i
ispunjavate Božju volju. Ako još ne poznajete sve detalje Zakona Božjeg, onda
uzmite u ruke Deset zapovesti. One su izvodi iz moćnog i sveobuhvatnog Zakona
Božjeg. Trudite se da shvatite njihov smisao i da prema njima živite, pa ćete
postepeno spoznati sav Zakon Božji. Jer danas (1989) dajem ga Ja preko proročice
Božje, koja je istovremeno proročica-učiteljica i glasnik za Novo Doba.
Ko se pridržava Zakona Božjeg, toga On neposredno
vodi.
14. I On otide onima na lađi i vetar se stiša. A
oni se čuđahu i divljahu se veoma. Jer ne postadoše razumniji kroz ono čudo
sa hlebom i plodovima; behu im naime srca otvrdnula. (Pogl. 29, 14)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Kao što je bilo onda, kada Sam boravio među Svojima
u Isusu iz Nazareta, tako je i danas. Svakodnevno se dešavaju tzv. čuda. Čovek
ih uzima kao nešto što se samo po sebi razume, kao takozvane slučajnosti,
ili srećne slučajeve, koji - tako on misli - nastupaju katkad, no za koje
on nema nikakvo objašnjenje.
Shvatite: slučajnosti nema. Sve se zasniva ili na
Zakonu setve i žetve ili je to pak vođenje i sudbina preko Zakona ljubavi.
Snaga Hristova, Ja Jesam, koja je nekada bila otelovljena u Isusu iz Nazareta,
deluje i dalje u prostoru i vremenu. Mnogi ljudi postaju zdravi preko Mog
Duha i mnogi bivaju sačuvani od teških nesreća. A poneki čovek biva vođen
tako, da je u stanju da izbegne teške probleme i telesne patnje. Ko u Mene
veruje i pridržava se zapovesti praštanja i moljenja za oproštaj, i ne čini
više iste ili slične greške, taj se usmerava na Moju snagu koja pomaže i leči
- i on prima.
Sve su to takozvana čuda.
Moji apostoli i učenici svakodnevno su bili oko Mene
i bili su svedoci kako su bolesni ozdravljali i kako su oni koje su smatrali
mrtvima ponovo oživljavani. Uprkos ovim doživljajima, srca mnogih ostajala
su hladna. Oni su se čudili ovim događajima - no na tome je i ostajalo. Oni
nisu mogli da shvate veliko delovanje kosmičkih snaga, jer su njihove misli
i njihova čula još robovali svetu.
Iako Sam ih učio zakonima Božjim i njihovoj primeni,
mnogi od njih ostajali su zarobljeni u Zakonu setve i žetve, i svakodnevno
su se iznova čudili takvoj snazi.
Nisu svi shvatali da i u njima živi Zakon Božji i
da hoće da deluje kroz njih slično kao kroz njihovog Učitelja, kroz Sina Božjeg
u Isusu iz Nazareta. Oni su stalno bili obuzeti istim pitanjima: zašto i kako
to da je ovima pomognuto a onima nije?
Pošto Sam Ja živeo i delovao u Zakonu Moga Oca, mogao
Sam mnogim ljudima da donesem pomoć i izlečenje. Mnogim drugima ipak nisam
mogao pomoći, jer oni u svojim dušama nisu nosili preduslov za ovo. Nije svaki
od Mojih apostola i učenika mogao ovo da shvati. Neki bi uvek iznova počinjali
da sumnjaju u Mene i odmeravali bi "za" i "protiv".
U molitvi Sam stalno govorio Bogu, Svome Ocu: Koliko
ću još morati da boravim među ovim krutim, tvrdoglavim ljudima?
Shvatite: ko u svom životu samo sluša o Zakonu ljubavi,
a ne ostvaruje ga, taj, istina, može - iz dana u dan, iz sata u sat - da bude
blizu nekom prosvetljenome, ali on ipak ostaje grešnik, koji je to bio i ostaje.
Menjanje čoveka od grešnog ka božanskom odvija se kroz ostvarivanje, kroz
rad na samome sebi.
To menjanje ka božanskom pretpostavlja, dakle,
rad na samome sebi. Postupaj tako što ćeš sa Mnom, Hristom, pretvarati svoje
misli, reči i dela u pozitivne snage - tada ćeš doživeti prosvetljenje! Onda
će ti kroz snagu Svetoga Duha mnogo toga biti moguće. Jer ko Mene uistinu
sledi, taj će činiti slično što i Ja.
15. A kad uđoše u lađu, zavlada velika tišina. I pristupiše
Mu onda, iskazujući Mu svoje poštovanje, govoreći: "Uistinu, Ti si Sin
Božji."
16. I prešavši preko, dođoše u zemlju genisaretsku i pristadoše
uz obalu. A kad iziđoše iz lađe, odmah Ga ljudi poznaše. I optrčaše sav onaj
kraj i počeše bolesnike na posteljama donositi gde god bi čuli da je On.
17. I gde god je ulazio u sela ili gradove ili u naselja,
na ulice polagahu bolesnike i moljahu Ga da se barem ruba odore Njegove dotaknu,
i koji god Ga se dotače ozdravljaše.
18. A nakon toga dođe Isus sa učenicima Svojim u Judeju
i ostade tamo i krštavaše mnoge koji Mu dolažahu i učenje Njegovo prihvatahu.
(Pogl. 29, 15-18)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Mnogi su ljudi dolazili k Meni kao Isusu iz Nazareta;
no nije svako primio ono za šta je molio. Mnogi su dolazili želeći samo pomoć
za svoje telo - da bi onda opet u telu živeli kao i pre toga: u grehu. Mnogi
su se dotakli ruba Moje odore, no nisu svi primili pomoć i isceljenje. Oni
koji su se dotakli ruba Moje odore a verovali su u Božju ljubav i u srcu i
dalje čuvali ono dobro, njima je pripala pomoć i isceljenje. Ko se pak dotakao
ruba Moje odore a mislio je samo na svoje telo i u srcu čuvao greh, te i dalje,
u nastupajućim godinama na Zemlji grešio, tome nije pripala ni pomoć ni izlečenje.
Stoji zapisano: "...i ostade tamo i krštavaše
mnoge". Reč "krštenje" znači blagoslov srca, unutarnjeg bića,
kroz Svetog Duha. Gledao Sam u srca Svojih i shvatao da su oni koji su živeli
u ostvarivanju zakona Božjih, svakodnevno uvećavali svetlost i snagu Božju
u sebi. Moj blagoslov učinio je da u njima proklija novo seme unutarnjeg života
i da teže savršenstvu, kako bi u tom svom zemaljskom životu i u narednim otelovljenjima
ljudima dalje predavali ono što su ostvarili u sebi i na sebi.
| Homepage | Sadržaj
knjige | Katalog knjiga | Naruči
knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo
| Susreti | Akcija
| Linkovi | Radio
emisije | Download | Ostali
jezici | Kontakt | Katalog
knjiga | Besplatne informacije
Za izdavača :
Univerzalni Život , pfah
270 11000 Beograd , Srbija i Crna Gora
Tel. 025 / 421-462 , direktno
preko sajta
e-mail : kontakt@univerzalni-zivot.org.yu
Internet : http://www.univerzalni-zivot.org.yu
,
Račun za priloge : Prahrišćanska zajednica Univerzalni život,
žiro račun br : 355-1049562-62 , Vojvođanska banka
