• Homepage
• Mi o sebi
• Proroštvo
  • Zašto govori Bog?
  • Proročica
  • Brošure Prorok
  • Poruka Stvoritelja
  • Ovo je Moja Reč
  • Onda i sada
• Susreti
• AkcijaAkcija
• Linkovi
• Download
• Ostali jezici
• Kontakt
• Katalog knjiga
• Besplatne informacije

Izdavač DAS WORT GmbH
Univerzalni Duh
Život u Duhu Božjem

 

Ovo je
Moja Reč
A i Ω

Jevanđelje Isusovo
Hristovo otkrivenje
koje svet ne poznaje

32. POGLAVLJE

Bog kao jelo i piće - Značenje mesa i krvi

Ishrana i zdravlje po volji Božjoj (1-6). Brutalnosti ljudi,
žestina ljudskog "ja" - Okretanje ljudi jedinstvu sa prirodom (8-12)

1. I dogodi se, dok je sedeo sa učenicima Svojim za večerom, da Mu jedan od njih kaza: "Učitelju, zašto Ti reče da hoćeš da nam daš Tvoje telo da jedemo i Tvoju krv da pijemo? Jer mnogima je teško da to razumeju?"

2. A Isus odgovarajući reče: "Reči koje vam govorih jesu Duh i one su život. Za onoga pak koji ne zna i koji je sklon jedenju mesa, zvuče one kao prolivanje krvi i kao smrt; ali blagosloveni su koji ih razumeju.

3. Gledajte žito, kako raste dok ne sazri i ne pokosi se, i u mlinu se samelje i od njega se na vatri hleb ispeče. Od toga hleba načinjeno je telo Moje, koje gledate. I gledajte grožđe, koje na čokotu raste dok ne sazri, i obere se i u presu za vino dođe i plod vinove loze daruje! Od tog ploda s čokota vinove loze i od vode načinjena je krv Moja.

4. Jer jedino od plodova drveća i od setve biljaka kušam Ja i njih Duh pretvara u Moje meso i Moju krv. Od njih samo i od sličnog treba da jedete i vi što u Mene verujete i učenici ste Moji, jer od njih, u Duhu, dolaze ljudima život i zdravlje i isceljenje.

5. Zaista, prisustvo Moje treba da je sa vama u toj supstanci i životu Božjem i da postane vidljivo u tom telu i u toj krvi; i od njih treba da jedete i pijete svi vi koji u Mene verujete.

6. Jer na svim mestima ću Ja vaskrsnuti za život sveta, kako je zapisano kod proroka. Odakle Sunce izlazi pa do zalaska njegova, svuda treba u Moje ime da se prinosi čista žrtva sa tamjanom. (Pogl. 32, 1-6)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Shvatite: Reč Božja u ljudskoj reči je Duh i život. Ona se ljudima objavljuje i daje da bi shvatili da ne blagosilja reč sama, već smisao reči koja je ljudima data od Boga i koja svakodnevno treba da se ostvaruje.

Ljudi u Duhu Večnoga znaju: u plodovima polja i šume je supstanca života koja održava zdravim telo čovekovo, njegovu supstancu od mesa i krvi - a ne u ubijenim životinjama koje se jedu, jer meso je mrtva hrana. Čovek ne treba ni da ubija ljude, niti da svesno ubija životinje ili da ih kolje i koristi za ishranu, jer one su, kao stvorenja Božja, njegovi "sabližnji".

Kad čovek svoj zemaljski život posveti Bogu, onda će Duh Božji održavati njegovo telo, ono materijalno, meso i krv, u zdravlju; onda će i ono što on oseća, misli, govori i čini biti plemenito i dobro. Samo iz toga proizlazi visoka etika i moral. Etičko-moralne vrednosti jednog takvog čoveka biće onda od značaja i prilikom izbora hrane. On će se onda distancirati od ishrane mesom i ribom, a i od uživanja žestokih pića.

Onda će Božje prisustvo biti vidljivo kako u telu i na telu, tako i u krvi. Čovek će biti zdrav, jer zdravo misli i zdravo se hrani. To znači, njegova osećanja, misli, reči i postupci su zakoniti, isto kao i ono što uzima od hrane i pića. Ko veruje u Mene i izvršava volju Božju, čini božanska dela, a i jede i pije ono što mu priroda daruje.

"... na svim mestima ću Ja vaskrsnuti za život sveta" znači: na svim mestima ovoga sveta objavljivaće se jevanđelje Ljubavi, i svi ljudi koji su dobre volje ostvarivaće Moje učenje koje Sam Ja dao kao Isus i koje dajem ponovo kao Hrist. Oni će svesno biti deca Božja, jer su svoj život posvetili Bogu i rado i radosno žrtvuju ono ljudsko koje još postoji u njima, tako što ga predaju Meni, i zato osvajaju Carstvo Božje.

U reči "tamjan" leži smisao: posvećen život.

7. Kako u telesnom, tako i u duhovnom. Učenje Moje i Moj život treba za vas da su jelo i piće, hleb života i vino spasenja.

8. I kao što se žito i grožđe u meso i u krv pretvaraju, tako i vaše zemaljske misli treba da se u duhovne pretvore. Težite tom pretvaranju telesnog u duhovno! (Pogl. 32, 7-8)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

"Težite pretvaranju telesnog u duhovno!" znači: predajite Meni svoje ljudsko, svoja ljudska osećanja, misli, reči, postupke, osećaje, sklonosti i strasti. Sve ljudsko odnosi se na meso, dakle na telo. Ko teži božanskom u svom unutarnjem, usmeren je na Boga, na Zakon života. On ispunjava zakon nesebične ljubavi u onome što oseća, misli, govori i čini.

9. Zaista vam kažem, na početku sva su stvorenja Božja hranu sebi nalazila u biljkama samo i u plodovima zemlje, dok neznanje i sebičnost mnoge ljude od tog ne odvojiše i ne okrenuše ih onome što se protivilo prvobitnom poretku, od Boga datom. Ali, čak i oni će se opet prirodnoj ishrani vratiti, kako zapisano stoji kod proroka. A u reči njihove ne treba sumnjati.

10. Uistinu, Bog večno daje iz večnog života i večne supstance, da se forme Svemira stalno obnavljaju. Zato ste dakle svi vi deo mesa i krvi i supstance i života Večnoga, a Moje reči su Duh i život.

11. I pridržavate li se zapovesti Mojih i život pravedan vodite, bićete srećni u ovom životu i u životu koji sledi. Ne čudite se ovome što vam rekoh. Ne jedete li meso Božje i ne pijete krv Božju, nećete imati život u sebi".

12. A učenici odgovoriše: "Gospode, daj nam da večno jedemo od tog hleba i pijemo iz te čaše; jer Tvoje su reči uistinu jelo i piće. Kroz Tvoj život i kroz Tvoju supstancu živećemo večno." (Pogl. 32, 9-12)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Zaista, živeti u Bogu znači: ispunjavati Božje večne zakone. A to znači i živeti od onoga što priroda daruje čoveku.

Ljudi i životinje razvijali su se sasvim postepeno na ovoj Zemlji. Oboje, i čovek i životinja, u bašti Božjoj prehranjivali su se biljkama. Kako je čovek sve dublje padao u greh, tako je padao i u tamu neznanja i u egoizam. Kako je ono grubotvarno postajalo sve gušće, tako su i čovekova čula postajala sve grublja, a time su se sasvim postepeno menjali i njegovi organi.

U svojoj sebičnosti čovek je tražio naslade svih vrsta i počeo je da teži za ljutim, kiselim i životinjskim. Tvrda ljuska, ljudsko "ja", gruba čula, proizvela su čulnost, koja je tražila zadovoljenje. Time su ljudi pokušavali da nadoknade onu životnu energiju koje su se nezakonitostima lišili.

Čovek čula, čije su misli bivale sve egocentričnije, onda se sve više okretao hrani koja je odgovarala njegovom mišljenju i postupanju. Pošto se sve više udaljavao od Boga, postajao je žešći i u svom govorenju i delanju. Ogrubela čula odražavala su žestinu ljudskog "ja" i tražila su zato odgovarajuće ljute začine i jela. Kada mu nešto ne bi uspelo, čovek bi reagovao ogorčeno, a njegova čula su stalno tražila zadovoljenje u novim nasladama. Zgrčeni nervi tog čoveka tražili su opuštanje u čulnosti.

Telo je sve više tražilo ono što je čovek zračio iz sebe u svojim osećanjima, mislima, rečima i postupcima: slatko i kiselo, ljuto i žestoko. Zato je počeo da kroz pripremanje sve više i više menja supstance prirode u kiselo, ljuto i slatko.

Posledica svega toga bila je, da je čovek počeo da proganja životinje, da ih ubija i jede dodajući njihovom mesu začine. Tako je čovek postao lovac i krivolovac. U svojoj čulnosti koja je postajala sve jača, on je žudeo i za "telesnim", za muškim odnosno ženskim polom.

Sve se to tako dešavalo, a dešava se još i u ovoj generaciji (1989). I tek kada se čovek vrati Duhu života, uzdižući svoje misli ka Bogu - profiniće i svoja čula.

Ja Sam došao da ljudima donesem Zakon života. Ko to prihvati i primeni na samome sebi, taj će se vratiti natrag, životu u Bogu. život u Bogu i sa čitavim Postojanjem najviša je i najfinija etika i moral.

Sve duše će ponovo naći ovo Postojanje - jer su i proizašle iz Boga, večnog Postojanja, iz života, i večno u sebi imaju život Boga.

Ko se pridržava Zapovesti, izvoda iz večnog Zakona, taj živi u Bogu i iz Boga i pravedan je prema svim oblicima života.

Zaista, Reč Božja je jelo i piće, ona je život. Ko živi u Bogu, taj živi i iz Boga; on živi u Postojanju. I Zemlja je deo večnog Postojanja; zato će je čovek koji živi svesno - zakonito i posedovati i obrađivati, jer on sa Zemljom živi i nije protiv nje niti protiv ičega što na njoj živi.

Duša živi iz čisto duhovne supstance, zemaljsko telo živi iz života koji je od duhovne supstance postao materijalnom. Oboje, ta čisto duhovna, kao i duhovno-materijalna supstanca, darovi su Božji za dušu i čoveka. Bog je ljudima dao plodove i biljke. One su život za telo. Čovek će se opet vratiti prirodi i živeće sa prirodom, jer će shvatiti da su život i zdravlje tela jedino iz Boga, iz života koji se i u prirodi daruje deci Božjoj.

Priroda zdravome telu daruje snagu, a bolesnome isceljenje. No, preduslov je da su čovekove misli, njegove reči i postupci zdravi.

U Carstvu Mira Isusa Hrista žive deca Božja sa carstvima prirode u apsolutnom jedinstvu, a Bog ih hrani plodovima i biljkama, životom prirode.

| Homepage | Sadržaj knjige | Katalog knjiga | Naruči knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo | Susreti | Akcija | Linkovi | Radio emisije | Download | Ostali jezici | Kontakt | Katalog knjiga | Besplatne informacije

©Verlag DAS WORT, 97828 Marktheidenfeld/Altfeld, Germany
Alle Rechte der Verbreitung und des auszugsweisen Nachdruckes sind vorbehalten.