64.
POGLAVLJE
O biću Božjem
Snage Otac-Majka principa su i u muškarcu i u ženi; zato su
oboje podjednako vredni (1-3). Prepoznajte nevidljivo u vidljivome; u svemu
gledajte Boga, život (4-5). O zakonu privlačenja u sveukupnom postojanju -
Odluka o Hristovom Spasiteljskom delu u svečanoj Božjoj prestonoj dvorani
- Nalog Spasenja - Nosioci božanske Mudrosti zajedno sa Hristom nose glavnu
odgovornost za Delo Spasenja - Niz otelovljenja sinova i kćeri Božjih, povezanih
ovim nalogom - Otelovljenje Hristovo - Nalog ostaje do njegovog ispunjenja
(6-11). Duhovni mrtvac (12). Na slobodnu volju ne sme se nikada uticati (13).
1. Isus dođe do jednog studenca blizu Vitanije, oko kojeg
rastijaše dvanaest palmi i gde On često dolažaše sa učenicima Svojim da ih
poučava tajnama Carstva Božjeg. I seđaše tako u senci stabala, a behu sa Njim
i učenici Njegovi.
2. I jedan od njih reče: "Gospode, davno je još zapisano
da Elohim stvori čoveka po Svojoj slici, i da ga stvori muškarcem i ženom.
Kako Ti onda kažeš da je Bog jedno?" A Isus im odgovori: "Zaista
vam kažem, u Bogu nema ni muškarca ni žene, već su oboje jedno, i Bog
je oboje u jednome. On je Ona i Ona je On. Elohim - Bog naš - savršen
je, beskonačan i jedno je.
3. U mušakrcu je dakle otelovljen otac i prikriveno
majka, u ženi pak majka i prikriveno otac. Stoga imena otac i majka treba
jednako poštovati, jer oni su velike snage Božje i jedno nije bez drugoga
u Bogu Jednome. (Pogl. 64, 1-3)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
U Božjem Duhu, Zakonu unutarnjeg života, ne postoje
polovi, već davajuća i primajući snaga. Davajuću snagu Ja nazivam princip
muškoga, a primajuću snagu princip ženskoga.
Shvatite: Kad govorim o muškarcu ili ženi, Ja onda
govorim o dva pola u smislu polariteta, o dva principa života, davajućem i
primajućem polu, dakle o muškom i ženskom principu. U muškarcu, muškom polu
ili principu, manifestuju se snage Oca: davajući pol, koji se naziva i duhovno
stvarajući ili začinjujući element, a u njemu je prikriven i ženski pol, ženski
princip, majka: život koji prima i održava. U ženi pak, u primajućem polu,
ženskom principu, manifestuju se snage majke koja život prima i čuva, a u
njoj je prikriveno i ono muško, davajuće, otac.
Obe snage, davajući i primajući princip, usklađene
su međusobno. Kao bića, oni su dvoje - a ipak jedno: i davajući
princip i primajući - održavajući princip. I kao što muški, davajući
princip nosi u sebi većim delom stvaralačke snage, a manjim delom ženske,
dakle primajuće snage, tako i ženski, primajući princip, primajući pol, nosi
više ženskih, dakle majčinskih aspekata, a manje muških, očinskih, dakle davajućih
snaga.
Shvatite: U svakoj snazi, bila ona davajuća ili primajuća,
sadržan je život. Zato žena treba da se jednako poštuje kao i muškarac. Jer
oboje nose u sebi i jednu i drugu snagu, i muški i ženski element, princip
oca i princip majke. Zbog toga je vaš Otac, koji je i Moj Otac, Otac-Majka
Bog. Obe su snage sjedinjene u Njemu i deluju u sveukupnom postojanju. To
je nelični duh unutarnjeg života, nesebična ljubav, snaga i mudrost.
Ko u svetu ženu smatra manje vrednom i muškarca
uzdiže iznad žene, radi protiv Zakona života, Otac-Majka principa, koji je
sveopšti Zakon.
4. Obožavaj Boga, koji je nad vama, pod vama, zdesna i
sleva, ispred, ispod i iza vas, u vama i oko vas. Zaista, samo je Jedan Bog.
I On je sve u svemu i u Njemu sve postoji, On je izvor svekolikog života i
svekolikog bivstva, i bez početka je i kraja.
5. Stvari vidljive i prolazne, otelovljenja su nevidljivoga
koje je večno, kako biste od vidljivih stvari prirode došli do nevidljivih
stvari Božanstva, i da preko prirodnoga dođete do natprirodnoga. (Pogl. 64,
4-5)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Pročitali ste da su sve vidljive stvari otelovljenja
nevidljivoga, Večnoga. Učite se zato da u svim vidljivim stvarima prepoznajete
život, ono nevidljivo, koje je u svemu skriveno.
Čoveku koji se trudi da ispunjava Božje zakone sve
se otkriva. On vidi i ono što je skriveno čoveku koji je privržen svetu: život,
koji je u svemu snaga i postojanje. To je nasleđe duše, Duh, Bog, koji je
život i supstanca i oblik života - dakle: sve u svemu.
Shvatite, svaka duša mora ponovo preuzeti svoje
nasleđe, ono što je čoveku nevidljivo, ono duhovno-božansko. Jer svako čisto
biće svoje poreklo ima u Duhu, Bogu, i svaka će se duša očistiti i kao čisto
biće vratiti se svom poreklu, Duhu, Bogu, u život, u Otac-Majka princip.
6. Zaista, Elohim stvori čoveka po Božjoj slici i prilici,
kao muško i žensko, i sva je priroda slika Božja, i zato je Bog oboje, i muško
i žensko, i nije podeljen već je oboje u jednom, nedeljiv je i večan, i sve
je u Njemu, i vidljivo i nevidljivo.
7. Iz večnoga sve iziđe i u večno će se opet vratiti. Duh
Duhu, duša duši, razum razumu, osećaj osećaju, život životu, oblik obliku,
prah prahu.
8. Na početku je volja Božja, a potom dođoše Sin Njegov,
božanska Ljubav, i kći ljubljena sveta Mudrost, jednako svi iz Jednog večnog
izvora; a iz Njega i svi rodovi duhovnih bića Božjih, sinovi i kćeri Večnoga.
9. I oni siđoše na Zemlju i bivaju s ljudima, učeći ih
putevima Božjim, da ljube zakone Večnoga i drže ih se, da bi spasenje svoje
u njima našli.
10. Mnogi narodi videše dane njihove. I ovi im se objavljivahu
pod imenima raznim i radovahu se narodi u svetlosti njihovoj. I sada, evo,
opet vam dolaze, no Izrailj ih ne prima.
11. Zaista vam kažem, Dvanaest Mojih koje Ja odabrah
- sve što rekoše pre, istina je - samo je pogrešnim predstavama ljudskim izopačeno.
(Pogl. 64, 6-11)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Sve čisto jeste u Bogu i sve čisto dolazi iz Boga.
Iz Večnoga dolaze na Zemlju bića Svetlosti - i Večnome
se opet vraćaju.
Zakon privlačenja glasi: Ko živi u Duhu Božjem on
se i kreće u Duhu Božjem, jer u Njemu ima svoju domovinu.
Prema ovom zakonu privlačenja: isto privlači isto
- sreće se jedna duša ili čovek sa dušama ili ljudima koji u sebi nose isto
ili slično, kako bi međusobno očistili ono grešno. Tako će se čovek razuma
sastati sa ljudima razuma, koji su u svojoj svesti pohranili isto ili slično
i što ih pokreće. Osećajan čovek, opet, sreće se sa osećajnim ljudima. Imaju
li nešto zajednički da očiste, onda će im preko međusobnog susreta za ovo
biti pružena mogućnost.
A tako i božanski aspekt pronalazi put ka božanskom
aspektu. To znači, duše i ljudi koji imaju iste ili slične osobine unutarnjeg
života, nalaze se da bi se uzajamno pomagali i služili jedni drugima i da
bi sve više otkrivali unutarnji život, život koji sve sjedinjuje. Tako i oblik
dolazi obliku. Jer svaki oblik zrači svoje stanje svesti, a zrači unutarnjim
životom kako bi se njegova supstanca i oblik mogli uzdići do sledećeg višeg
duhovnog oblika.
Prašina se spaja opet sa istom supstancom, prašinom,
i kao snaga i svest živi u Bogu, koji je i u čestici prašine. On je podstiče
na evoluciju i vodi je do narednog višeg duhovnog oblika.
Isto se, dakle, povezuje sa istim. U materijalnom
svetu povezuju se ljudi, u carstvima duše duše - a u večnom postojanju povezuje
se sve što je u duhovnoj evoluciji: duhovni minerali, biljke, životinje i
bića prirode.
Bog, večni Otac, stvarao je i stvara iz večnog Duha,
Otac-Majka principa, muške i ženske principe, sinove i kćeri Božje, duhovna
bića, koja su proizišla i proizlaze iz Njegove ljubavi i mudrosti, iz jednog
izvora, Boga.
Kada je Pad stigao do svog gotovo najnižeg stupnja,
došao sam na Zemlju Ja, Sin, Savladar Neba, kako bih ljudima doneo Spasenje.
Kroz "Svršeno je", koje Sam Ja na krstu izgovorio kroz Svoje zemaljsko
telo - Isusa, urodilo se spasenje u sve duše: Moje nasleđe, Delimična snaga
iz Prasnage, razdelilo se u iskre i ušlo je u svaku dušu. Spasiteljska je
iskra u svakoj duši počela da svetli i od tog trenutka ona je za nju potpora
i spas.
A pre no što Sam Ja, Hrist, napustio Nebo da bih započeo
Svoje delovanje kao Isus iz Nazareta, Moje snažno, moćno Delo Spasenja zaključeno
je u prestonoj dvorani Večnoga.
Mnogi sinovi i kćeri Božje uneli su jedan deo svog
duhovnog potencijala Svetlosti u Nalog spasenja i tako imaju udela u Delu
Spasenja. Spasiteljsko delo vodi sve duše natrag, vraća ih kući u njihovo
unutarnje, tako da se, nakon napuštanja zemaljskog tela, Božje biće može opet
vratiti Bogu, u Zakon života i ljubavi.
Sinovi i kćeri Božje rađali su se u raznim rodovima,
prevashodno u rodu Davidovom. Ovaj rod ima vodeću ulogu u Delu Spasenja. A
sve ih predvodi božanska Mudrost. Ona je treća Božja suština, zastupljena
u heruvimu božanske Mudrosti, trećem anđelu Zakona.
Kao što Sam već objavio, ženski princip nosioca božanske
Mudrosti u zemaljskom je telu (1989), a muški princip u duhovnom telu. Oboje
- ženski duhovni dual u telu na Zemlji i muški duhovni dual u Duhu - nose
sa Mnom, Hristom, glavnu odgovornost za Delo Spasenja i oni predvode sinove
i kćeri Božje koji su u Nalogu Spasenja. Svi oni imaju zadatak da uče ljude
putu ka Bogu, da ih uče da ljube zakone Večnoga i drže ih se i da u svemu
budu poslušni Bogu. Ovako će ljudi pronalaziti spasiteljsku iskru u svojim
dušama i rasplamsavati je da svetli sve više i više. Ona im onda postaje svetiljkom
na putu u večno postojanje. A to je Hrist Božji koji živi u Ocu.
Ovako je bilo, a tako se i nastavlja. Po jednom zakonitom
redosledu u narode ove Zemlje rađali su se sinovi i kćeri Božje koji su sudelovali
i još sudeluju u nalogu spasiteljskog dela, a sve ih je predvodio dualni par
božanske Mudrosti.
U Starom zavetu došle su s Neba i utelovile se na
Zemlji prve grupe - prvi sinovi i kćeri koji su imali nalog spasiteljskog
dela. Oni su Meni, Hristu, pripremali puteve ka ljudima. Najpre je na Zemlju,
kao prorok, došao muški princip - heruvim božanske Mudrosti, i najavio dolazak
Spasitelja.
Dok ljudi u zemaljskom ruhu ovoga nisu bili svesni,
dotle su se neki sinovi i kćeri Božje pridružili proroku, da bi zajedno s
njim u Starome Zavetu ostvarili ono što je od Duha Božjeg za tadašnje vreme
bilo predviđeno. Po završetku njihovog života na Zemlji, neki od tih sinova
i kćeri Božjih iz prve grupe, koji jedva da su se ičim opteretili, vratili
su se ponovo u večni život pred Očev presto, na čelu sa muškim principom božanske
Mudrosti, heruvimom koji je Večnome služio na Zemlji kao prorok.
No nalog spasiteljskog dela bio je i ostaje, kao pečat
za Novo Doba, u oba principa božanske Mudrosti - to znači: neizbrisivo je
u njih utisnut sve dok se ne ispuni - a tako i u svim sinovima i kćerima Božjim
koji su u ovom nalogu.
Neki od njih, nakon odlaganja svog zemaljskog ruha,
okupljali su se ponovo u područjima čistilišta u nove grupe - zajedno sa onima
koji su tu sada došli sa Neba - da bi ponovo odlazili u zemaljska tela. Uvek
iznova odlazile su grupe sinova i kćeri Božjih u otelovljenja, a među njima
i mnogi koji svoj zadatak još u prvim grupama koje su se utelovljavale nisu
ispunili.
Odlazeći tako iz tela u telo, oni su se i opterećivali.
Neki bi ispunili deo svog zadatka, a drugi se opet opterećivali. Vraćali su
se u carstva duša i kao duše boravili u onim područjima koja su odgovarala
njihovom stanju svesti.
Neprekidno su se obrazovale nove grupe sinova i kćeri
Božjih, kako bi Meni, Hristu, na Zemlji pripremali puteve. I najzad, okupila
se odlučujuća grupa za Delo Spasenja. U zemaljsko ruho došao Sam Ja, Hrist,
Sin Božji, Savladar Neba, a sa Mnom i mnogi sinovi i kćeri Božje, da bi Mi
služili i pomagali. Mnogi od njih bili su u Mojoj pratnji, a bili su otelovljeni
u rimskim i jevrejskim porodicama. No mnogi od ovih sinova i kćeri Božjih,
budući opterećeni još iz prethodnih inkarnacija, sada, u novom zemaljskom
ruhu, nisu prepoznali veliki događaj. Ipak, Ja Sam ljudima doneo jedan deo
Svog božanskog nasleđa. Jer Mene je podržavao Otac, i glasnici Svetlosti kao
i malobrojni sinovi i kćeri u zemaljskom ruhu koji su Me prepoznali kao svoga
brata i Spasitelja, Spasitelja čovečanstva.
Nakon Mog povratka Ocu, kao Savladara Neba i Spasitelja
čovečanstva, na Zemlju je otišla sledeća duhovna grupa. Opet su se u područjima
čistilišta okupili sinovi i kćeri Božje sa sinovima i kćerima Božjim iz Neba,
da bi zajedno otišli u zemaljska tela. Ovu je grupu i sve u njoj, predvodio
ženski princip božanske Mudrosti. Po napuštanju svojih tela, i ove su se duše
opet vratile ili u carstva duša ili u svetlija područja.
Tako su ljudima dolazili, i još dolaze, sinovi i kćeri
Božje, grupa za grupom, da ih poučavaju zakonima života, kako bi ljubili Boga
i bili Mu poslušni, i tako u Hristu pronašli svoj put kući, ka Bogu, svom
i našem Ocu. A svaki put su na Zemlju donosili i misli o Carstvu Božjem, i
ono je na Zemlji postepeno počelo da poprima svoj lik i oblik: to je Carstvo
Mira Isusa Hrista. Kao prethodnik svima njima, uvek je dolazio ženski princip
božanske Mudrosti i delovao zajedno sa svojim duhovnim dualom, pozitivom božanske
Mudrosti, koji je bio i jeste u duhovnom ruhu, uvek nastavljajući da pripremaju
puteve sinovima i kćerima Božjim.
Od Mog boravka na Zemlji prošle su, evo, gotovo dve
hiljade godina. Postepeno se u sinovima i kćerima Božjim, i preko njih, izvršava
volja Večnoga. Na Zemlji, oni sve više ispunjavaju ono što stoji u Nalogu
Spasenja: sa Mnom, Hristom, učiti sve ljude da se pridržavaju Zakona života
i ljubavi, kako bi postali slobodni za Carstvo Božje. Sinovi i kćeri Božje
koji su u Nalogu Spasenja, dolaziće i odlaziće sve dok se ne ispuni ono što
Sam Ja, Hrist, obećao: jedno stado i jedan pastir, jedan narod
u Meni, Hristu, jedno Carstvo na
Zemlji, carstvo Večnoga.
Nalog Sina, koji Ja Jesam, je da sve što izgleda izgubljeno
vrati natrag kući. Ovaj je nalog u srcima onih koji služe Meni u Delu Spasenja.
Shvatite: Sve dok se ne ispuni čitavo Delo Spasenja
- kako na Zemlji, tako i u područjima čistilišta - svi ovi sinovi i kćeri
Božje, sa prethodećom im božanskom Mudrošću, stajaće u Spasiteljskom nalogu.
U Meni, Hristu, naći će svaka duša put do Oca.
"Mnogi narodi videše dane njihove. I ovi im se
objavljivahu pod imenima raznim i radovahu se narodi u svetlosti njihovoj.
I sada, evo, opet vam dolaze, no Izrailj ih ne prima", to znači: Sinovi
i kćeri Božje, predvođeni božanskom Mudrošću, dolazili su ljudima kako u vreme
Starog tako i Novog Saveza, a i u današnje su vreme (1989) opet među ljudima,
da bi kao Pioniri delovali za Novo Doba.
Započeo je preokret od starog, grešnog sveta u Novo
doba, doba Svetlosti i Ljubavi. Sasvim postepeno cvetaće život u Meni, Hristu
Božjem.
Pošto Izrael nije prihvatio ni Mene, Sina Božjeg,
ni druge sinove i kćeri Božje koji su bili i još su u Nalogu Spasenja, to
Izrael sada nastaje u jednoj drugoj zemlji, a u njoj i Novi Jerusalim.
12. I reče tada Isus Mariji Magdaleni: "U zakonu
stoji zapisano: ko napusti oca i majku, pustite ga neka umre. No zakon ne
govori o roditeljima u ovom životu, već o svetlosti unutarnjoj koja je u nama
do dana današnjeg. (Pogl. 64, 12)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Smisao iskaza " ... ko napusti oca i majku,
pustite ga neka umre" sledeći je: Otac-Majka Bog svakom je duhovnom biću
i svakom čoveku Praotac i Pramajka. On je unutarnja svetlost. Ako ga čovek
napusti tako što greši svesno, on je onda jedan duhovni mrtvac. I u nemiru
će tumarati u senci svoga "ja" sve dok se njegova duša ne probudi
i ne počne težiti ponovnom rođenju u Duhu Božjem, kako bi se opet sjedinila
sa Otac-Majka Bogom.
13. Koji se dakle odreknu Hrista, Spasitelja, i svetoga
Zakona i zajednice izabranih, njih ostavite nek umru. Da, ostavite ih izgubljene
u tami spoljašnjoj, jer sami tako htedoše i niko ih ne može sprečiti."
(Pogl. 64, 13)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ove reči kazuju: Ko se odrekne Mene, Hrista, odriče
se večnog Zakona, odriče se Boga i zajednice onih koji vrše Njegovu volju.
On će ostati u tami i biti duhovno mrtav sve dok ne potraži Svetlost sveta,
koja Sam Ja u njemu.
Svaka duša i svaki čovek imaju slobodu volje, da ispunjavaju
Božje zakone - ili da lutaju u tami. A pošto je duhovno telo - koje se dok
je u opterećenom stanju, zove još i duša - iz Boga, to će za svaku dušu doći
vreme kad će prihvatiti i ostvarivati ono što je oslobađa: Zakon ljubavi i
života. Ako, međutim, duša i čovek hoće da lutaju u tami, tada, prema zakonu
slobodne volje, moraju i snositi ono što su u tami prouzrokovali - posledice
svoje setve.
Zakon pravednosti kaže: Svako ima slobodu volje da
božansko prihvati ili da ga odbaci. Ali svako mora i da snosi ono što je sam
počinio.
Iskaz "izgubljene" znači: Ostavite svom
bližnjem slobodnu volju - ne prisiljavajte ga da prihvati ono božansko, koje
ga oslobađa. Ljude treba učiti božanskim zakonima, a da li će ih oni primenjivati
i kada će se njima koristiti, to treba ostaviti njima samima. Ko ovo poštuje,
on ispunjava Božju volju koja glasi: Svako treba da slobodno prihvati ono
što je božansko. Ko svog bližnjeg na to prisiljava, postupa protiv Božje pravednosti,
ljubavi i slobode.
| Homepage | Sadržaj
knjige | Katalog knjiga | Naruči
knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo
| Susreti | Akcija
| Linkovi | Radio
emisije | Download | Ostali
jezici | Kontakt | Katalog
knjiga | Besplatne
informacije
Za izdavača :
Univerzalni Život , pfah
270 11000 Beograd , Srbija i Crna Gora
Tel. 025 / 421-462 , direktno
preko sajta
e-mail : kontakt@univerzalni-zivot.org.yu
Internet : http://www.univerzalni-zivot.org.yu
,
Račun za priloge : Prahrišćanska zajednica Univerzalni život,
žiro račun br : 355-1049562-62 , Vojvođanska banka
