Vaše negativne misli, reči i dela vaše su sopstvene sudije
(1). Trun i brvno - Neophodnost samospoznaje (2). Misionariti znači hteti
ubediti - živite istinu i budite uzor (3). Moljenje, traženje, kucanje; unutarnja
vrata neće se otvoriti razumu (4). Ono što zahtevaš od svog bližnjeg, to sam
ne poseduješ u srcu; očekivanje vodi vezivanju (6). Borba na uzanom putu ka
životu (7). Razlikovanje dobrih i loših plodova (8-9). Primite Reč života
srcem - "Ovo je Moja Reč. Alfa i Omega. Jevanđelje Isusovo. Hristovo
otkrivenje koje svet ne poznaje":
delo života i Ljubavi (13)
1. "Ne sudite, da vam ne bi sudili. Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam se suditi; i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti. I kako vi činite drugima, tako će i vama činiti. (Pogl. 27, 1)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Pročitali ste: misli, reči i postupci su magneti. Ko sudi svom bližnjem i presuđuje mu rečima i delima, taj će, dakle, isto ili slično iskusiti na sebi samome.
Shvatite: vaše negativne misli, reči i postupci vaši su sopstvene sudije. "Kakvom merom merite" - svejedno da li u mislima ili u rečima i postupcima - biće vam i samima mereno. Kako vi budete omalovažavali svog bližnjeg da biste sami sebi podigli vrednost, tako će i vas vrednovati: iskusićete svoju vrednost i patićete. I ako govorite: "Jednome je dovoljno ono što ima, a drugi treba da dobije više" - i sami ćete jednom imati samo onoliko koliko i onaj kome ste manje dodelili, ili još manje nego on. Kako prilazite svom bližnjem u mislima, rečima i postupcima, tako će jednom biti i vama.2. A zašto vidiš trun u oku brata svojega, a brvno u oku svome ne osećaš? Ili, kako smeš reći bratu svojemu: Ja ću ti izvaditi trun iz oka tvojega, a eto brvno u oku tvome? Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svojega, pa ćeš onda, progledavši, moći izvaditi i trun iz oka brata svojega. (Pogl. 27, 2)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Samo onaj ko ne vidi brvno u sopstvenom oku, govori stalno o trunu u oku svog bližnjeg. Samo onaj ko ne poznaje svoje sopstveno mišljenje i život, stalno žuri da izvadi trun iz oka svog brata. Ko ne poznaje sebe ni svoje brvno - grehe duše koji se ogledaju i u njegovom oku - taj ne vidi ni istinu. Njegovo oko je zamućeno grehom. On u bližnjem onda vidi samo ono što i sam još jeste: grešnika. Samo onaj ko obradi brvno u sopstvenom oku, videće sve jasnije. Onda će moći sve jasnije da prepoznaje i trun u oku svog brata i da mu, prema zakonu "ljubi bližnjeg svog", pomogne da ga izvadi.
Ko, dakle, negativno govori o svojim bližnjima, potcenjuje ih ili ogovara, taj ne poznaje svoje sopstvene greške.
Po plodovima ćete ih prepoznati! Svako sam pokazuje ko je - dakle, svoje plodove. Ko se zbog svojih bližnjih uzbuđuje ili ih ismejava, taj pokazuje ko on uistinu jeste.
Ko najpre otkloni svoje sopstvene greške, biće sposoban da pomogne i svom bližnjem. Zato je licemer svako ko loše govori o greškama svog brata - a pritom ne primećuje brvno u sopstvenom oku.
3. Ne dajite svetinje psima, niti bacajte bisere svoje pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim i okrenuvši se ne rastrgnu vas. (Pogl. 27, 3)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Nije u skladu sa večnim zakonom slobodne volje da s rečima istine idete od mesta do mesta, od kuće do kuće, i da koristeći svoje veštine nekog nagovarate i ubeđujete u nešto i da misionarite prema svakome koga se dočepate. Jer bi to značilo da vam istina nije sveta i da činite onako kako to slikovito stoji napisano: "Ne dajite svetinje psima i ne bacajte bisere svoje pred svinje". Svom bližnjem, dakle, reč Božju ne treba da namećete. Ko misli da njegov bližnji mora da veruje i da prihvati ono što on sam smatra svojim verovanjem, taj i sam još sumnja i dovodi u pitanje svoje verovanje.
Misionariti znači hteti ubediti. Ko želi da ubeđuje, taj u svom unutarnjem ni sam nije uveren u ono što hvali.
Budite vi svojim verovanjem dobri uzori, a ne misionari. Blago svoje vere vi možete ponuditi, ali puštajući svakome na volju da u njega veruje ili ne veruje, da ga sa vama poštuje ili ne.
Sloboda u Bogu je jedan aspekt večnog zakona. Ako vaš bližnji slobodnom voljom dođe do vas i upita vas za vaše verovanje, onda je on učinio prvi korak ka vama; i ako ste vi utvrđeni u veri, prići ćete svom bližnjem i odgovoriti mu.
Ko je sa svojim bližnjim u božanskoj povezanosti, neće ga vezivati za svoje verovanje - nego će mu saopštiti samo onoliko koliko je sam spoznao i ostvario. Svog bližnjeg će za svoje verovanje vezivati samo onaj ko je malo nesebične ljubavi razvio u sebi.
Zato čuvajte se onih preterano revnosnih koji hoće da vas pridobiju za svoje verovanje. Vi pak večnu istinu ponudite usmeno i pismeno - živeći i sami po njoj; onda će k vama dolaziti oni koji su spoznali život u sebi.4. Molite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji moli, primiće, i koji traži, naći će, i onima koji kucaju, otvoriće se (Pogl. 27, 4)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Samo onaj ko još nije kročio u svoje unutarnje, u kraljevstvo ljubavi, moli, traži i kuca na vrata koja vode u unutarnji život. Carstvo Božje je u unutarnjem, u duši svakog čoveka.
Prvi korak na stazi ka unutarnjem životu, na putu ka vratima spasenja, jeste molitva Bogu za pomoć i potporu. Sledeći korak je traženje Božje ljubavi i pravednosti. Putnik-tragač pronalazi život, Božju ljubav i pravednost u zapovestima života, koje su putokazi na putu u unutarnje.
Sledeći korak je kucanje na unutarnja vrata, u sopstvenoj srčanoj komorici. Ova vrata ka srcu Božjem otvoriće se samo onome ko iskreno moli, ko iskreno traži i kuca. Čoveku razuma, koji teži samo spoljašnjim vrednostima i idealima, ova unutarnja vrata neće se otvoriti. Ni oni koji sumnjaju neće biti primljeni.
Ko, dakle, moli, traži i kuca, mora to činiti iz ljubavi prema Bogu, a ne zato da bi iskušao Božju Ljubav.
Shvatite: ko želi samo da proveri da li Božja ljubav zaista postoji, taj će vrlo brzo i sam doći do probnog kamena. Ko živi u Bogu, tome su vrata srca otvorena. On ne mora više da moli - on je već primio; jer Bog poznaje Svoju decu. Ko se vratio u srce Božje, taj je u svojoj duši već primio. To znači, bogatstvo iz Boga svetli pojačano u njegovoj duši i zrači kroz njega, kroz čoveka. Ko se vratio u svoje unutarnje, taj ne treba više da traži - on je u kraljevstvu unutarnjeg kod kuće. I ko se svesno nastanio u njemu, taj ne mora više da kuca; on se već vratio i živi u Bogu i Bog kroz njega.
Mole, traže i kucaju samo oni koji još stoje napolju i još ne znaju da duboko u svojoj duši nose ono što ih čini uistinu bogatim: Božju ljubav i mudrost.5. Koji će od vas, ako ga dete njegovo za hleb zamoli, kamen da mu da? Ili ako ga za ribu zamoli, da mu da zmiju? Kad dakle vi, rđavi, umete darove dobre davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji Ga zamole.
6. I sve što želite da čine vama ljudi, tako činite i vi njima, a ono što ne želite da vama čine, to ni vi njima nemojte činiti; jer ovo je zakon i proroci. (Pogl. 27, 5-6)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Shvatite: ono što sami niste voljni da date, to ne treba da zahtevate ni od svojih bližnjih.
Ako očekujete od svog bližnjeg da učini nešto za vas, onda sebi postavite pitanje: zašto to sam da ne učinim? Ko od svog bližnjeg očekuje novac i dobra npr., da bi mu bilo udobno i da sam ne bi morao da radi, ili ko od svog bližnjeg očekuje vernost a sam nije veran, ili ko bi hteo da od svog bližnjeg bude prihvaćen a sam ne prihvata svoje bližnje - sebičan je i siromašan u Duhu.
Ono što stalno zahtevaš od svog bližnjeg, to sam nemaš u srcu.
Nezakonito je svojim stavom očekivanja primoravati svoje bližnje na postupke, iskaze ili načine ponašanja na koje oni sami nisu spremni.
Ako si u svojim željama u odnosu na svog bližnjeg prepoznao svoj stav očekivanja, preobrati se brzo i uradi najpre sam ono što očekuješ od bližnjeg.
Svako primoravanje je pritisak koji će opet prouzrokovati primoravanje i protivpritisak. Takvim jednim iznuđivačkim ponašanjem prema svojim bližnjima, vezuješ se za njih i, kako od sebe, tako i od onoga koji dopušta da na nešto bude primoran, stvaraš roba svoje niske prirode. Metode prinude, poput "ja očekujem od tebe, a ti očekuješ od mene - i svako daje onom drugome ono što ovaj traži" - vode vezivanju.
A za ono što je vezano nema mesta na Nebu. Oboje, koji su vezani jedno za drugo, srešće se jednom ponovo, bilo u finotvarnijem životu ili u nekom novom otelovljenju.
Ovaj oblik vezivanja ne važi za radno mesto. Ako si se dobrovoljno uključio u neko područje rada u nekom pozivu i odgovorni ti da zadatke koje treba da ispuniš u okviru svoje delatnosti, onda si ti već svojim stupanjem u preduzeće rekao "da". Ti si se dobrovoljno uključio u to područje rada i u taj radni tim, kako bi radio ono što ti se naloži. Kada, dakle, odabereš neko radno mesto, onda treba i da sprovodiš ono što ti se naloži prema području rada koje si sam odabrao. Iskaz "I sve što želite da vama čine, tako činite i vi njima" ne važi dakle za zanimanje ili za područje rada koje ste sami odabrali.
"Ono što ne želite da ljudi vama čine, to ne činite ni vi njima" znači: ako ne želite da vas ismevaju i rugaju vam se, da vam kradu i varaju vas, ili da vam oduzmu celokupnu imovinu, ako ne želite da imate tutora ili da vam silom oduzmu vašu slobodnu volju, ako ne želite da vas grde i tuku - ne činite to onda ni vi svojim bližnjima. Jer, ono što činite najmanjem od svoje braće, to činite i Meni - i sebi samima. Ono što ne želite da vama čine, to ne činite ni jednome od svojih bližnjih - jer sve što proiziđe iz vas, vraća se opet vama. Zato kontrolišite svoje misli i štedite jezik!7. Uđite na uska vrata. Jer uzana je staza i tesna su vrata što vode u život i malo ih je koji ih nalaze. A široka su vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih je koji njime idu, i koji kroz njih prolaze. (Pogl. 27, 7)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
"...Uzana je staza i tesna su vrata što vode u život" znači: u svakome ko se trudi da ide tim uskim putem ka životu, javlja se onaj mračni i pokazuje mu - kao što je pokazivao i Meni kao Isusu iz Nazareta - blaga i ugodnosti ovoga sveta. Uvek iznova i za svaki dan važi - odolevati i suprotstavljati se onom satanskom. Ko nije budan, biće mu ropski potčinjen.
Shvatite: svako ko čini prve korake ka životu oseća se najpre sputano i ograničeno, sve dok se definitivno ne odluči. Jer ono što je do tada od ljudskoga mislio i činio, to sada treba da napusti.
Prvi koraci idu u neizvesno - oni se zovu vera i poverenje. Dok ne načinimo prve korake, staza ka životu biće uzana i tesna. Prve prepreke koje bi trebalo savladati na putu ka srcu Božjem glase: "Promeni mišljenje iz osnova i zanemari stare, ljudske navike! Pokaj se, oprosti, moli za oproštaj i ne greši više!" To za svakog pojedinačno znači sopstveni napor i menjanje svega onog što je do tada kod njega bilo uobičajeno.
Ko ipak uz Moju snagu izdrži, taj će ostaviti iza sebe uzanu stazu i dospeti na veliki svetli put koji vodi u carstvo unutarnjeg, na kojem će, sa onima koji idu ka svetlosti, ići prema kapijama Apsolutnosti, ka životu u Bogu.
Svakoga dana čovek je na proveri: za ili protiv Boga.
Ko se odluči protiv Mene, zadržavajući dakle sve ljudske ugodnosti i sve ono ljudsko, taj neće ni biti iskušavan, jer na širokom mračnom putu on je sebe već zaveštao onome koji zavodi. Ovim putem u propast idu čak mnogi. Njih ne iskušavaju kao one koji idu uzanom stazom ka životu.
Ko se zaveštao i posvetio onome koji zavodi, zavodniku, taj je tako i rekao svoje neograničeno "da" onome što ima da požanje na osnovu svoje setve.8. Čuvajte se od lažnih proroka, koji će vam doći u jagnjećoj koži, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Može li se s trnja brati grožđe ili s čička smokve?
9. Tako i svako dobro drvo plodove dobre rađa, a rđavo drvo plodove loše rađa. Svako drvo koje ne rađa dobra ploda, dobro je još samo da se poseče i u oganj baci. Tako ćete dakle dobro od zla razlikovati, po plodovima njihovim koje donose. (Pogl. 27, 8-9)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Na kraju materijalističkih dana, na kraju doba grabeži i pohlepe, nastupiće mnogi lažni proroci. Oni će mnogo govoriti o ljubavi Božjoj - a njihova će dela ipak biti ljudska. Pravi prorok i duhovni mudrac nije onaj koji govori o ljubavi Božjoj, već samo onaj čija su dela dobra.
Dar da ovo proverava ima ipak samo onaj koji proverava najpre svoje sopstveno verovanje: da li i sam uistinu veruje u jevanđelje nesebične ljubavi i da li i ispunjava smisao jevanđelja - i šta je iz nesebične ljubavi već sam ostvario prema svom bližnjem.
Svoje bližnje ćete moći spoznavati i osećati razliku između dobrog, manje dobrog, i onog lošeg, tek kad postanete duhovno zreliji za nekoliko stupnjeva.
Ko svoje bližnje još osuđuje i negativno misli i govori o njima, taj još nije u stanju da ih proverava. Njemu nedostaje dar razlikovanja. On samo osuđuje - a ne proverava.
Kako ćete moći prepoznati dobre plodove ako ste i sami još rđav plod? Dar da razlikuje šta je dobro, šta je manje dobro, a šta loše, ne može imati onaj ko ne ostvaruje Božje zakone.
Ko želi da proveri svog bližnjeg, taj nek najpre proveri sebe samoga, da li poseduje dar razlikovanja pravednog od nepravednog.
Dobar plod može vrlo brzo da bude odbačen, a loš potvrđen: onda kad se truo plod ističe s mnogo govorenja i deluje sa mnogo prividno ubedljivih reči i gestova.
Shvatite: isto privlači isto. Ko je i sam još truo plod, tome su truli plodovi bliskiji nego zdravi. Ko je pak nesebičan, taj je dobar plod, i njemu je onda i bliskije ono dobro, ono nesebično.
Ko je nesebičan, poseduje i dar razlikovanja dobrih, manje dobrih i loših plodova. Ko dakle želi da razlikuje dobre plodove od loših, najpre sam mora da bude dobar plod. Samo dobar plod može prepoznati loš plod. Loš plod stalno traži svoje istomišljenike - loše plodove, da bi zajedno nastupili protiv onih dobrih. Loši plodovi osuđuju, odbacuju, sude i vezuju.
Dobri, zreli plodovi, imaju razumevanja, dobrih su namera, tolerantni su i ljubazni prema svom bližnjem. Oni oslovljavaju nepravilnosti, ali svoje bližnje i dalje čuvajući i noseći u svom srcu. To znači: oni više ne presuđuju, ne osuđuju i ne sude.
Ponavljam: prepoznaćete ih po njihovim plodovima.
Dobar plod poznaje loš plod, ali loš plod ne prepoznaje dobar plod. Dobar plod gleda samo ono dobro, loš plod samo ono loše. Odgovarajuće tome čovek i misli, govori i postupa.10. Neće svi koji Mi govore: Gospode, Gospode!, ući u Carstvo Nebesko; nego koji izvršavaju volju Oca Mojega koji je na Nebu. Mnogi će Mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime Tvoje prorokovali? Zar nismo u Tvoje ime đavole izgonili? Nismo li u Tvoje ime čudesa mnoga činili? I tada ću im kazati: Nikada vas nisam poznavao; dalje od Mene svi vi koji zla činite. (Pogl. 27, 10)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ko samo doziva Moje Ime, a ne ispunjava volju Mog Oca, taj je i pored svog prividno duhovno uspešnog govorenja i svojih prividno ljubaznih reči, siromašan u Duhu i neće ući u Carstvo Nebesko.
Ko, pak, čini nesebična dela, ne očekujući platu i priznanje, taj izvršava volju Mog Oca; jer onako kako postupa tako i misli i govori.
Nesebična dela nastaju jedino iz osećanja i misli ispunjenih Bogom. Ako su čovekove misli nečiste, onda su mu i reči bez duha, a dela sebična.
Shvatite: ko samo prividno govori iz Ja Jesam, ko dakle samo prividno govori Moju reč i samo prividno čini dela u Moje ime, od toga dobro i živeći, taj je već primio svoju platu. I u Nebu on nema nikakve plate. Ko nesebično čini dela ljubavi i radi za svoj zemaljski hleb, taj će na Nebu biti pravedno nagrađen.
Shvatite: duhovni hleb je duhovna hrana duše. Hleb za telo treba zarađivati prema zakonu "Moli se i radi".
Duhovni hleb dolazi iz Neba i daje se onima koji čuvaju Zakon ljubavi i života i ispunjavaju zapovest "Moli se i radi".
Zemaljsku hranu Bog daruje ljudima preko zemlje. Plodovi zemlje pripremaju se radom ruku. Tako radnik zaslužuje svoju platu.
Shvatite razliku između hleba za dušu i hleba za zemaljsko telo! I jedan i drugi teku iz jednog izvora, no jedan je duhovni i daje se duši, a drugi je zgusnuta tvar, materija, i daje se fizičkom telu. Za ono što veliki Duh, Bog, daruje ljudima za njihovo fizičko telo, potreban je ljudski rad; mora se npr. sejati, obrađivati, žeti i prerađivati. Za ovo čovek čoveku treba i da plaća.
U Carstvo Božje će biti primljen samo onaj koji sve čini iz ljubavi prema Bogu i prema ljudima.11. Svaki, dakle, koji sluša ove reči Moje i izvršuje ih, poput čoveka je mudrog koji, gradeći kuću svoju, iskopa i položi temelj na kamenu. I udari kiša, i nadođoše vode, i dunuše vetrovi, i navališe na kuću onu ali ne sruši se ona jer beše utemeljena na kamenu.
12. A koji ove reči Moje sluša a ne izvršuje ih, sličan je čoveku ludu koji sazida kuću svoju na pesku. I udari kiša, i vode nadođoše, i dunuše vetrovi, i udariše na kuću onu - i sruši se ona, i velik beše pad njezin. Ali grad sazidan na temeljima čvrstim i čvrstim zidinama opasan, ili na vrhu brda podignut i utemeljen na steni, ne može pasti nikad, niti sakriven biti.
13. I kad završi Isus besedu Svoju, divljaše se narod nauci Njegovoj. Jer dok poučavaše, govoraše i glavi i srcu, a ne kao pismoznanci koji poučavahu samo od službe svoje. (Pogl. 27, 11-13)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ko Moje reči sluša i pridržava ih se, taj razvija svoj duhovni život. On temelji svoj život na Meni, na steni. Onda će on odoleti i svakoj buri i svakoj poplavi. Nakon ovog života na Zemlji njegova će duša svesno ući u duhovni život i neće tamo biti stranac, jer je čovek još na Zemlji živeo u carstvu unutarnjeg.
Proročki duh je vatra u proroku i u svim prosvetljenima. Bog je govorio i govori kroz njih ne kao oni "koji su poučavali samo od službe svoje". Proroci i prosvetljeni govorili su i govore iz punomoći Večnoga, Boga koji govori, hteli to ljudi da priznaju ili ne.
Stoji zapisano: "govoraše i glavi i srcu". Ono što primi intelekt, glava, o tome govore i raspravljaju oni koji misle glavom. Uprkos svemu, upadne poneko malo seme i u njihovo srce. Ko reč života prima srcem, on je u svom srcu i aktivira i učiniće da dobra setva, život, odmah proklija.
Ko pak reč Božju želi da shvati samo intelektom, taj će kasnije - možda tek nakon nekoliko udaraca sudbine - morati da shvati šta je odbio svojom sumnjom i uobraženošću svog razuma. Moraće da shvati da mu je ta semenka, reč Božja koja je data iz obilja života preko proroka i prosvetljenih, mnogo toga mogla uštedeti.
Knjiga "Ovo je Moja Reč" deluje ka Novom Dobu, ka Dobu Hrista. Njenu osnovu čine Moj život kao Isusa iz Nazareta nekada i Moja reč kao Hrista danas (1989).
Merilo za život i mišljenje ljudi Novog Doba u Carstvu Mira Isusa Hrista biće to kako Sam Ja kao Isus iz Nazareta mislio, kako Sam ljude učio i kako Sam živeo. Tako ću im Ja biti veoma blizu. Oni će Me u Duhu pozdravljati kao svoga brata i primiće Me i prihvatiti kao vladara Carstva Božjeg na Zemlji.
Ova knjiga je delo Ljubavi i života. Iz nje će ljudi u Carstvu Mira saznati i kako Sam Ja uveo i izgrađivao Doba Svetlosti na Zemlji. Saznaće i kako Sam delovao kroz mnoge verne koji su se zajedno sa Mnom borili i stradali za Novo Doba. Ova knjiga, "Ovo je Moja Reč", tako je i istorijski dokument. Čitaće je kako sada - u starome svetu koji se bliži svom svršetku - tako i u Novom Dobu, koje se pomalja i osvaja sve više.
Ljudi će iz nje shvatiti i ispunjenje božanskog naloga Spasenja, započetog Mojim delovanjem kao Isusa iz Nazareta, zatim kao Spasitelja, pa kao Hrista Božjeg - a sada kao graditelja Novog Doba, u kojem Ja pripremam Svoj dolazak kao vladara Carstva Mira, u kojem Sam Ja brat onima koji sa Mnom i sa mnogima čija su srca čista, žive u bratstvu Hristovom.
| Homepage | Sadržaj
knjige | Katalog knjiga | Naruči
knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo
| Susreti | Akcija
| Linkovi | Radio
emisije | Download | Ostali
jezici | Kontakt | Katalog
knjiga | Besplatne
informacije
Za izdavača :
Univerzalni Život , pfah
270 11000 Beograd , Srbija i Crna Gora
Tel. 025 / 421-462 , direktno
preko sajta
e-mail : kontakt@univerzalni-zivot.org.yu
Internet : http://www.univerzalni-zivot.org.yu
,
Račun za priloge : Prahrišćanska zajednica Univerzalni život,
žiro račun br : 355-1049562-62 , Vojvođanska banka
