Prvi koraci na unutarnjem putu, proces evolucije ka nesebičnosti
(2). Molitva kao samoprikazivanje ili nadahnuta molitva (4). Pravi mudraci
počivaju u sebi i ne raspravljaju (5). O molitvi "Oče naš" (6).
Praštanje i moljenje za oproštaj; pravednost i milost Božja (7-9). Zemaljska
smrt - Svest duše nakon smrti - Ožalošćeni - Ponovno otelovljenje - Veze između
ljudi i duša - Ispravan stav (10-11). Sabiranje blaga - Kraj otelovljavanja
u Novom Dobu (12-14). Briga za sebe, planiranje s poverenjem u Boga - Ispravna
molitva i ispravan rad - Sve što postoji
pod Božjom je zaštitom
(15-18).
1. "Pazite da milostinju svoju ne činite pred ljudima
da vas oni vide. Inače nemate nagrade kod Oca na Nebu. Kada dakle daješ milostinju,
ne trubi o tome, kao što čine licemeri po sinagogama i ulicama, da ih ljudi
hvale. Zaista vam kažem, oni već imaju nagradu svoju.
2. A ti kad daješ milostinju, da ne zna levica
tvoja šta čini desnica tvoja, da milostinja tvoja u tajnosti ostane; i onaj
Jedan, koji vidi i što je skriveno, javno će ti ovo priznati. (Pogl. 26, 1-2)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
U život sprovedena Beseda na Gori je unutarnji put
do srca Božjeg. Ono što ne čini nesebično, čovek čini samo za sebe samog.
Nesebičnost je ljubav prema Bogu. Sebičnost je ljubav prema ljudskome. Ko
čini dobro svom bližnjem samo da bi mu ovaj za to zahvaljivao i slavio njegova
dobra dela, taj nije to učinio za svog bližnjeg nego za sebe samog. Ovakva
zahvalnost i priznanje su onda i njegova nagrada. On je tako već nagrađen
i od samog Boga više nikakvu nagradu neće primiti. Bog nagrađuje samo nesebičnost.
A nesebičnost izrasta i sazreva samo u onom čoveku koji je načinio, odnosno
ostvario prve korake ka kraljevstvu unutarnjeg.
Prve korake ka tom kraljevstvu predstavlja kontrola
misli: egocentričnim, negativnim, sanjarskim ili strastvenim mislima suprotstavi
pozitivne misli, misli spremnosti na pomoć, radosne, plemenite misli i misli
o onom dobrom u čoveku i u svemu što te snalazi. Tako ćeš postepeno steći
kontrolu nad svojim čulima. Onda nećeš više ništa ni tražiti ni očekivati
od svog bližnjeg. Na unutarnjem putu ćeš dalje govoriti još samo ono pozitivno
i bitno. Tako ćeš staviti pod kontrolu svoje ljudsko "ja", jer si
naučio da počivaš u sebi. I tvoja će duša postajati sve svetlija i ti ćeš
u svemu što dolazi do tebe nalaziti ono dobro, koje ćeš onda moći i da oslovljavaš
i izgovaraš na pravi način. Kada ovo naučiš, onda ćeš na zakonit način oslovljavati
i ono protivzakonito. Tako će se u tebi buditi iskrenost i poštenje i u svemu
ćeš biti veran Bogu.
Ovaj duhovni evolucioni proces ka nesebičnosti jeste
unutarnji put ka srcu Božjem. Sve što činiš iz nesebičnosti, donosiće ti bogat
plod.
Ako su, dakle, tvoja osećanja bez očekivanja, a tvoje
misli plemenite i dobre, onda je u tvojim rečima i u tvojim delima Božja snaga.
Ova snaga je Moja životna energija. Ona se uliva u dušu tvog bližnjeg čineći
da i on postane nesebičan. Jer ono što iz tvoje svetle duše iziđe to će -
pre ili kasnije, već prema tome kada se bližnji za to otvori - ući i u dušu
i srce tvog bližnjeg.
Ko nesebično daje, ne pita se da li će bližnji saznati
šta je dao. Nesebični - daje! On zna da Bog, Večni Otac, gleda u srca sve
Svoje dece i da će Večni, čiji Duh živi u svakom čoveku, nagraditi nesebičnog
kad za to dođe vreme. Samo je to od značaja.
3. I kada se moliš, ne budi kao licemeri, koji se rado
mole po sinagogama i po uglovima ulica da ih ljudi vide. Zaista vam kažem,
oni već imaju nagradu svoju.
4. Kada se moliš, dakle, uđi u sobičak
svoj, i zatvorivši sva vrata pomoli se Ocu svome nebeskom koji je skriven;
i Taj skriveni Jedan, koji vidi i što je u tajnosti, javno će ti ovo priznati.
(Pogl. 26, 3-4)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Kada se moliš, povuci se u neki miran kutak i utoni
u sebe, jer u tebi živi Duh Oca, čiji si ti hram.
Ako se moliš samo da bi te videli, da bi te tvoji
bližnji smatrali pobožnim i vernikom, onda ti Ja kažem: to nije pobožnost,
već lažna pobožnost; to je licemerje. Takve površne molitve su bez snage.
Ko se moli samo usnama ili da bi bio viđen, taj se ogrešuje o Svetog Duha,
jer zloupotrebljava svete reči za sopstvenu korist.
Shvati: ako u molitvi oslovljavaš Boga, a u životu
ne ostvaruješ ono za šta se moliš, ako su tvoje molitve, dakle, samo prikazivanje
tvoga "ja", i ne dolaze iz dubine tvoje duše i nisu nadahnute ljubavlju
prema Bogu, onda se ti ogrešuješ o Svetog Duha. To je najveći greh.
Ako tvoje molitve ne izviru nesebično iz srca, onda
je bolje da se i ne moliš, već da najpre postaneš svestan svojih misli i ljudskih
želja i postepeno ih predaješ Meni - kako bi nesebična ljubav koja je u tebi,
u tebi i rasla, i da bi mogao od srca da se moliš. Onda će tvoje molitve postajati
sve nadahnutije i prožetije ljubavlju prema Bogu i prema bližnjem.
"... i skriveni Jedan, koji vidi i što
je u tajnosti, javno će ti ovo priznati" znači: tvoje misli ispunjene
svetlošću i molitve pune snage, nadahnute ljubavlju prema Bogu, doneće plodove
još na ovom svetu. Ti ćeš moći da prepoznaš svoju setvu ljubavi, a i tebe
će mnogi prepoznati kao izvor ljubavi.
5. A kad se molite zajedno, ne ponavljajte
reči uprazno kao pagani, jer oni misle da će im molitva biti uslišena ako
koriste mnogo reči. Ne budite, dakle, kao oni; jer zna Otac vaš na Nebu šta
vama treba i pre nego Ga zamolite ... (Pogl. 26, 5)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
U molitvi kao i u svakodnevnom životu puno reči i
prazna, nenadahnuta ponavljanja koristi samo onaj ko je malo ostvario iz zakona
istine.
Ko mnogo govori o Zakonu istine i života, koristi
dakle, za to puno reči, taj ih ne može ispuniti snagom i životom, jer sam
nije ispunjen zakonom Božjim. Takve reči su egocentrične i stoga lišene ljubavi,
čak i kad su probrane tako da izgleda kao da su nošene ljubavlju. Nenadahnute
reči ne dopiru do najunutarnjijega duše tvog bližnjeg, pa tako nemaju odjeka
ni u čoveku koji dopušta da Božja ljubav vlada u njemu i kroz njega. Ko nenadahnuto
govori o zakonu istine i života, jer ga i ne ostvaruje, on će nekoga koji
to čuje a i sam je još okrenut spoljašnjem, samo podstaći na raspravu.
Shvatite: ko raspravlja o duhovnim zakonitostima,
taj ne poznaje zakone Božje. Svako ko hoće da raspravlja uveren je da zna
bolje nego njegov bližnji i želi to sam sebi da potvrdi. Onaj ko raspravlja
samo pruža svedočanstvo o sebi samom, naime: da ništa ne zna i da je nesiguran.
Zato on i raspravlja.
Ko je pak našao istinu, on ne raspravlja o istini,
niti o tome šta je vera. Reč "vera" sadrži i neznanje: čovek, konačno,
veruje u ono što ne zna ili što ne može da dokaže. Ko u istinu veruje, taj
večnu istinu još nije našao. On se još ni ne kreće u struji večne istine.
Vera je, dakle, još i slepilo.
Ko je pak našao večnu istinu, taj u istinu ne mora
više da veruje - on istinu zna, jer se kreće u struji istine. To je istinski
mudar čovek, koji je u sebi pronašao ovo bogatstvo, istinu. Istinski mudraci
počivaju u sebi. To je unutarnja sigurnost i čvrstina. Oni ne raspravljaju
o veri, jer su kroz veru našli mudrost, koja je istina.
Ko, dakle, u Boga samo veruje, a ne poznaje dubinu
večne istine, večni zakon, taj onda mnogo govori o svom verovanju.
On će slično činiti i u
svojim molitvama. Koristiće puno reči, jer ih ne nadahnjuje nesebičnom
ljubavlju. On misli da sa puno reči može da ubedi Boga ili da Ga čak nagovori.
On misli da pred Bogom mora da bude razumljiv, jer pretpostavlja da bi Bog
njegove molitve mogao da shvati drugačije nego što je on mislio. Slično misle
i slično se mole i pagani.
Shvatite: što dublje čovek uranja u božansku istinu,
manje reči upotrebljava u molitvi. Njegove su molitve kratke, no ipak snažne,
jer reč zrači iz sebe životnu snagu.
... Dakle, kad ste zajedno molite
se ovako:
6. Oče naš koji si na nebesima, sveto
je Ime Tvoje. Da dođe Carstvo Tvoje. Da bude Volja Tvoja i na Zemlji kao na
Nebu. Hleb naš nasušni daj nam danas, i sutradan i svakoga dana, i plod čokota
živog. I kao što Ti nama praštaš grehe naše, da i mi drugima opraštamo grehe
njihove. Ne ostavljaj nas u iskušenju. I izbavi nas od zla. Jer Tvoje je Carstvo
i Snaga i Slava u svu večnost. Amin. (Pogl. 26, 5-6)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Molitva zajednice, Očenaš, moli se različitim rečima
i sadržajima, jer je svaka zajednica moli onako kako to odgovara potencijalu
ljubavi te zajednice.
Kao Isus iz Nazareta učio Sam ljude ovoj molitvi zajednice,
Očenašu, na Svom maternjem jeziku; dakle, sa drugačijim rečima pa tako i sa
drugačijim sadržajima nego što su je molili u kasnijim vremenima i na drugim
jezicima.
Reči kao takve su nebitne. Bitno je da čovek ostvaruje
ono što moli! Onda će svaka reč koja siđe s njegovih usana biti nadahnuta
ljubavlju, snagom i mudrošću.
Ne treba da se molite doslovno niti da nastojite da
Očenaš, molitvu kojoj Sam Ja učio Svoje, molite prema originalu od reči do
reči. Bitno je da reči svojih molitvi nadahnete ljubavlju prema Večnome i
prema svom bližnjem i da sadržaj vaših molitvi odgovara vašem životu.
Ljudi ispunjeni večnom istinom, ljubavlju i mudrošću
Božjom, moliće se drugačije nego oni koji se mole samo zato jer su ih tako
naučili ili zato što pripadaju nekoj konfesiji, u kojoj se molitve izgovaraju
prema svesti te konfesije.
Ljudi na putu ka svom božanskom poreklu mole se slobodno,
tj. rečima koje su sami odabrali, a koje su nadahnute ljubavlju i snagom.
Ljudi koji žive u Mome Duhu, koji su prožeti Božjom
ljubavlju i mudrošću, koji, dakle, ostvaruju Božje zakone u svakodnevnom životu,
pre svega će se zahvaljivati Bogu za svoj život i za sve, hvaliće Ga i slaviti
i posvećivaće Mu sve više i više svoj život - u osećanjima, mislima, rečima
i delima - jer su postali život iz Njegovog života.
Ljudi u Duhu Gospodnjem žive molitvu. To znači da
oni sve više i više ispunjavaju zakone Večnoga i da su i sami postali molitvom,
koja je obožavanje Boga.
Ko, dakle, ispunjava Božju volju, taj sve više živi
u obožavanju Boga. Takvi ljudi ne samo da se pridržavaju zakona Božjih, nego
su u velikoj meri i postali zakonom ljubavi i mudrosti.
U Carstvu Mira Isusa Hrista, koje sazreva i u kojem
Sam Ja Vladar i život, ljudi će se sve više pridržavati zakona Božjeg. Mnogi
od njih su već i postali zakonom - te tako i božanskim čovekom koji u svemu
što misli, govori i čini ovaploćuje život, Boga. Njihove su molitve život
u Meni, ispunjavanje večnog zakona. Svojim životom koji je zakon Božji, oni
se zahvaljuju Bogu za život.
To zahvaljivanje Bogu je, dakle, život u Bogu. Njihov
život, koji je sav jedno zahvaljivanje, struji u Carstvo Mira.
Oni se, shodno smislu, mole sledećim rečima, rečima
koje ostvaruju u svakodnevnom životu:
Oče naš, Tvoj Duh je u nama,
i mi smo u Tvome Duhu.
Sveto je Tvoje večno Ime u nama
i kroz nas.
Ti si Duh života,
Ti si naš Praotac.
Iz Tebe mi nosimo svoja večna imena.
Ti, Večni, dao si nam ih
polažući u njih
sve obilje beskonačnosti.
Naša imena, koja si nam Ti udahnuo,
ljubav su i mudrost -
Tvoje obiilje
Zakon u nama i kroz nas.
Naše večno carstvo je beskonačnost -
snaga
i slava u Tebi i iz Tebe.
Mi smo naslednici večnog carstva.
Zato smo mi to carstvo samo,
večna domovina.
Ona je u nama i deluje kroz nas.
Tvoja beskonačna, uzvišena volja je u nama
i deluje kroz nas.
Tvoja moć volje je naša snaga volje.
Ona deluje u nama i kroz nas,
jer mi smo Duh iz Tvoga Duha.
Nebo nije prostor i vreme -
Nebo i Zemlja su jedno
jer svi smo jedno u Tebi.
Ljubav i snaga u nama i kroz nas
naš su hleb svagdašnji.
Ti, o večni, uzvišeni Oče,
stvorio si u nama sve
što treperi u beskonačnosti.
Ti stvaraš kroz nas na Nebu
i na Zemlji.
Mi smo u Tebi, a Ti vladaš u nama
i kroz nas.
Ispunjeni smo Tvojim Duhom,
jer mi smo Duh iz Tvoga Duha.
Bogati smo Tobom,
jer živimo svoje nasleđe, Tvoju beskonačnost.
Naše večno nasleđe, Duh iz Tvoga Duha,
stvara za nas ono
što nam je potrebno kao ljudima
u Carstvu Mira.
Mi živimo u Tebi i iz Tebe.
žživot struji darujući se.
Mi živimo u Božjem obilju,
jer mi sami jesmo to obilje.
Zemlja je Nebo,
a Carstvo Mira bogatstvo ove Zemlje,
u kojem mi živimo i jesmo -
Duh iz Tvoga Duha.
Mi živimo u unutarnjem carstvu -
no ipak smo ljudi koji u spoljašnjem otelovljuju
ono što zrači u unutarnjem.
Slavi se ime Gospodnje,
On je život u nama i kroz nas.
Ime Božje je zakon ljubavi i slobode
koji se živi.
Greh je preobražen -
svetlost se vratila.
Mi živimo iz Njegove svetlosti
i živimo u Njegovom Duhu i iz Njegovog Duha,
jer mi jesmo Duh iz Njegovog Duha.
U Bogu je sve namireno.
Njegovo Ime je sve očistilo.
Nek se veliča slava Božja!
Božja volja, ljubav i mudrost
prožimaju Zemlju i tle.
Mi sami smo Zemlja i tle -
volja, ljubav i mudrost.
U nama je Božja dobrota - dobro iz Boga.
Mi smo u Bogu i delujemo iz Boga.
Zemlja je od Gospoda -
ona je carstvo ljubavi.
Ono deluje u nama i kroz nas.
život, slava Očeva,
deluje u nama i kroz nas -
iz večnosti u večnost.
Ovo slavljenje je, shodno
smislu, život onih koji žive u Carstvu Mira Isusa Hrista. Oni žive u Meni,
Hristu, a Ja živim kroz njih; i zajedno živimo u Otac-Majka Bogu, a Otac živi
kroz nas iz večnosti u večnost.
7. Jer ako oprostite ljudima dugove njihove, oprostiće
i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne oprostite ljudima dugove njihove, ni Otac
vaš na Nebu neće oprostiti vama dugova vaših.
8. A kad postite, ne budite snuždeni kao licemeri. Jer
oni se pretvaraju, ne bi li izgledali kao oni koji poste. Zaista vam kažem,
oni imaju već nagradu svoju.
9. I kažem vam, ne usčuvate li se od sveta i od zla njegova,
nećete nikad naći Carstvo Nebesko. Niti ćete videti Oca na Nebu ako ne poštujete
sabat i ne okanete se revnosnog sabiranja bogatstva. A kada postiš, miropomaži
glavu svoju i lice svoje umij, da se pred ljudima postom svojim ne prikazuješ.
A sveti Jedan, koji vidi i što je skriveno, javno će ti ovo priznati. (Pogl.
26, 7-9)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Zapovest da se prašta i moli za oproštaj važi sve
dok se ne okaje i ne očisti sve ono što nije po večnim zakonima. Ta zapovest,
da se prašta i moli za oproštaj, spada u zakon setve i žetve. On će biti ukinut
kada sve ljudsko bude namireno i kad svaka duša postane čisto duhovno biće,
bez mrlje.
Do tada, dakle, važi zapovest: praštajte i biće vam
opraštano. Ako molite za oproštaj i ako vam vaš bližnji oprosti, onda vam
je oprostio i vaš Otac na Nebu. A ako molite za oproštaj, a vaš bližnji vam
još ne oprašta jer za to još nije spreman, neće vam oprostiti ni vaš večni
Otac. Ko se o svog bližnjeg ogrešio, taj mora od svog bližnjeg da dobije i
oproštaj. Tek tada će Bog izbrisati greh.
Večno Pravedni ljubi svu Svoju decu - i onu koja još
nemaju snage za praštanje. Gde bi tu bila pravednost Božja kad bi On, Bog,
oprostio samo onome koji je dao povoda za neki greh, a da ne oprosti onome
koji je od ovoga na greh naveden i još ne može da oprosti? I jedan i drugi
će moći u Nebo tek kada njihovi gresi budu namireni.
Zato pazite na to šta sa vaših usana silazi i pazite
na svoja dela, da li odgovaraju večnom zakonu; dakle, da li su nesebična!
Nezakonito se brzo izgovori ili učini - no, može dugo potrajati dok ne bude
oprošteno.
Ako ste molili za oproštaj a vaš bližnji još nije
spreman da vam oprosti, onda će se pojačati Božja milost u vama, obuhvatiće
vas i nosiće vas - ali vam On neće izbrisati ono što još nije očišćeno. Božje
milosrđe će se pojačati i u vašem bližnjem i, uz poštovanje njegove slobodne
volje, vodiće ga tako da brže spozna svoje greške, da se pokaje i oprosti
vam. Tek kada vam oproste svi o koje ste se ogrešili - kada je, dakle, sve
namireno - tek tada ćete moći u Nebo, jer je Bog sve ljudsko pretvorio u božansku
snagu.
Bog je sveprisutan. On deluje i u zakonu setve i žetve.
I u svemu negativnom je pozitivno, Bog, večni zakon. Ako čovek spozna i okaje
svoje grehe i greške, u njemu će se aktivirati pozitivne snage i daće tom
čoveku, koji je spoznao svoju krivicu, snagu da svoje grehe očisti sa snagom
Hrista.
Spoznajte zakon Božji; to je večni život iz večnosti
u večnost - sve u svemu. Sve je sadržano u svemu: u velikom ono najmanje a
u najmanjem veliko, u grehu snaga za praštanje, a u snazi koja se oslobađa
praštanjem uspon ka unutarnjem životu, u večno Postojanje.
Stoga i u negtivnom može delovati božansko - onda kada čovek od srca moli za oproštaj, kad oprašta i ne greši više. Ali čovek sam mora da načini prvi korak ka unutarnjem životu.
Shvatite: sve što činite - bilo da se molite, postite ili dajete milostinju - ako to ne činite nesebično, nego da bi vas videli vaši bližnji, vi već imate nagradu od ljudi. Bog vas onda neće nagraditi. A ako postite samo zbog prekomerne telesne težine, Duh vašeg Oca u vama neće postati veći. Ali ko uzima hranu u Ime Svevišnjega, ko je umeren i posti s vremena na vreme kako bi opustio svoje telo i pročistio ga, kako bi snaga Božja mogla pravilno da snabdeva sve ćelije i organe, taj će se vežbati i da na ispravan način prihvata i prima život iz Boga i u njemu živi. Istovremeno će u molitvi posvećivati svoj život Bogu, Večnome, kako bi postepeno postajao oživotvorenom molitvom.10. A tako da činite i kad za mrtvima jadikujete i tugujete,
jer gubitak za vas dobitak je za njih. Ne činite kao oni koji pred ljudima
tuguju i jauču i haljine svoje razdiru, da drugi tugu njihovu vide. Jer su
sve duše u ruci Božjoj, i koji su činili dobro počivaće sa precima svojim
u krilu Večnoga.
11. Radije se molite za mir njihov
i za njihovo uspenje i mislite na to da su oni u Zemlji Mira koju je za njih
pripremio Večni, i da će za dela svoja pravednu nagradu primiti, i ne budite
zlovoljni kao oni koji su bez nade. (Pogl. 26, 10-11)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ko oplakuje mrtve, taj je još daleko od večnog života,
jer on smrt vidi kao kraj života. On još nije postigao uskrsnuće u Meni, Hristu.
On pripada duhovno mrtvima.
Shvatite: ono prolazno, život u telu, nije i život
duše. Duša je prihvatila telo samo za jedan kratak period života, da bi u
zemaljskom očistila i otplatila ono što je nametnula sebi tokom mnogih inkarnacija.
Zemlja se može smatrati samo usputnom stanicom na kojoj duše u zemaljskom
ruhu mogu za kratko vreme da očiste ono što ne mogu da savladaju tako brzo
sa one strane velova svesti - koji se još zovu i zidovi magle.
Kad neka duša napusti svoje zemaljsko telo, onda čovek
oplakuje samo to ruho duše, i ne misleći pritom na dušu koja je tom ruhu umakla.
Svetlu dušu će nakon odlaganja njenog zemaljskog tela
voditi svetla, čoveku nevidljiva bića, u onu ravan svesti koja odgovara mislima
i životu čoveka u kome je ta duša bila otelovljena.
Shvatite: svaka duša koja napusti telo odlazi još
neko vreme ljudima sa kojima je kao čovek živela zajedno. Ako pritom sazna
da njeni nekadašnji zemaljski rođaci žale za njenim zemaljskim omotačem, onda
je to za tu dušu veoma bolno. Duša koja je još blizu Zemlji, veoma dobro shvata
zbog čega njeni rođaci oplakuju samo njen ljudski omotač i zašto se ti koji
je žale ne obaziru na nju kao dušu. Duša koja to sazna oseti pritom svoj prvi
dubok bol nakon odlaganja fizičkog tela; jer shvata zbog čega čovek tuguje
i zbog čega se ne seća nje s ljubavlju i u povezanosti. Pritom ona vidi i
mnoge sebične misli svojih bivših zemaljskih rođaka. Ali im ne može skrenuti
pažnju na sebe jer je oni ne mogu videti. Ljudi ne čuju ono što ona kaže i
ne vide ono što ona vidi. A duša vidi mnogo toga.
Podstaći ću vas na razmišljanje: da li jadikujete
kada zmija menja košuljicu, kad za sobom ostavlja svoju kožu i gmiže dalje?
Slično je i sa dušom. Ona napušta svoje raspadljivo
telo, svoj omotač, i ide dalje. Vi tugujete, dakle, zbog gubitka omotača,
a ne sećate se te duše! Ko pak misli na dušu, on će zahvaljivati Bogu što
je tu dušu pozvao natrag u Svoje krilo, ukoliko je ona svoj život u zemaljskom
ruhu provela u Bogu i tako Mu se približila. Mislite na to da je odlaganje
tela za jednu svetlu dušu dobitak.
I ako samo pred ljudima tugujete zbog gubitka čoveka,
onda se vi pretvarate pred njima kao licemeri. U stvari, vama nije ni do tog
čoveka ni do te duše. Vi mislite samo na sebe same. Duša koja to registruje,
shvata da nije bila voljena nesebično, i da je možda bila tu samo da bi je
njeni bližnji iskoristili.
Mnoge duše spoznaju da su, dok su bile u zemaljskom
ruhu, njihovi zemaljski rođaci i poznanici živeli kroz njih. To znači da se
one same kao ljudi nisu mogle razvijati i da nisu mogle da prožive osobenosti
svog bića, jer su morale da ispunjavaju volju drugih koji su od njih zahtevali
ono što je bilo u njihovom sopstvenom interesu. Mnoge od ovih duša vide šta
su propustile dok su bile na Zemlji i zato se ponovo i vraćaju u zemaljski
život. Kroz velove svesti, one se ponovo vraćaju na Zemlju i kao duše ponovo
se zadržavaju među onima koji su kroz njih živeli. Druge, opet, traže da na
Zemlji prožive ono što kao ljudi nisu mogle da razviju.
Sve dok se ljudi budu vezivali za ljude ili stvari
- kao što su posed, bogatstvo i moć - njihove će se duše opet vraćati na Zemlju
i ulaziti u nova zemaljska ruha. Brojni su uzroci i pobude zbog kojih se duše
ponovo utelovljuju. Ako npr. neka duša shvati da je zbog grehova kao lancima
vezana za svoje rođake, ona će se onda često predavati sudbini i popuštati
želji da uzme novo telo. Podstaknuta ovom željom, ona će najpre živeti u onoj
ravni svesti koja odgovara njenom duševnom stanju i tamo će dobijati poduke.
Biće joj, između ostalog, predočeni i razlozi "za" ili "protiv"
novog otelovljenja. U otelovljenje će krenuti kada zvezde u kojima je memorisano
njeno "za" ili "protiv" - pa prema tome i njen zemaljski
put - pokažu put do materije i kad na Zemlji bude rođeno zemaljsko telo koje
odgovara njenom duševnom stanju svesti. Pri rođenju ona onda ulazi u ovaj
ljudski omotač.
Muškarac koji je to telo začeo i žena u kojoj se embrion
razvijao, privukli su onu dušu sa kojom imaju još nešto zajedno da očiste
- ili da bi zajedno sa njom koračale putem Gospodnjim u nesebičnom služenju
bližnjima.
Čovek ne bi trebalo da gleda samo na svoje telo, nego
pre svega na biće otelovljeno u njemu, i treba da se trudi da ispunjava volju
Božju i da ne dozvoli da mu drugi nameću svoju volju.
Shvatite da i kad kažete: "Ispunjavam volju svog
bližnjeg da bih očuvao spoljašnji mir", vi sprečavate svoju dušu, a i
dušu svog bližnjeg, da se razvija i rascvetava onako kako je to dobro za oboje.
Vi sprečavate sebe i svog bližnjeg u ispunjavanju zadataka koje su vaše duše
donele sa sobom u zemaljsko postojanje: da se očiste i oslobode tereta greha
koji je eventualno donet u ovo otelovljenje još iz ranijih inkarnacija. Ko
dopusti da njegov bližnji utiče na njega, ko dakle čini ono što drugi kažu
iako shvata da to nije njegov put, kroz toga će živeti drugi a on sam živeće
mimo svog pravog zemaljskog života. On ne koristi dane; a njega koriste oni
kojima je poslušan i zbog toga neće spoznati svoj put kao čoveka na ovoj Zemlji.
Ko vezuje svoje bližnje, namećući im svoju volju,
može se uporediti sa vampirom koji usisava energiju svojih bližnjih. On ne
poznaje samoga sebe, a istovremeno se i vezuje za svoje žrtve - i obrnuto:
žrtva koja dopušta da bude isisavana, vezuje se za njega. U jednom od narednih
života, bilo u zemaljskom ruhu ili kao duše u onostranim područjima, njih
dvoje će opet biti dovedeno jedno drugom - i to će se ponavljati toliko puta
i onoliko dugo dok jedno drugom ne oproste.
Kad se dvoje vežu jedno za drugo - svejedno da li
je neko nekoga vezao za sebe ili je dozvolio da bude vezan - oboje su se opteretili
i moraće sve zajedno da očiste, kako bi se između njih ponovo mogli uspostaviti
ljubav i jedinstvo.
Niko ne može reći: "Nisam ništa znao o zakonima
života." Kažem vam: Mojsije vam je doneo izvode iz večnih zakona, Deset
zapovesti. I ako se njih držite, nećete se vezivati jedni za druge, nego ćete
jedni sa drugima živeti u miru.
Shvatite: samo ljubav i međusobno jedinstvo pokazuju
dušama i ljudima puteve ka višem životu.
Bog, večno Dobri, pruža Svoju ruku svakoj duši i svakom
čoveku. Ko je prihvati, taj koristi svoj zemaljski život. On poštuje dane
i u stanju je i da ih živi prema zapovestima, tako što čisti ono što mu dan
pokaže. On će se jednom kao duša kretati u Bogu i počivati u Bogu sa svima
onima koji su i sami koristili svoje zemaljsko postojanje, tako što su iz
dana u dan spoznavali i sa Mnom, Hristom, savladavali ono što bi im dan doneo
i na šta bi im ukazao - radost ili patnju.
I ako ne tugujete - zbog sebe samoga - za smrtnim
omotačem koji je vaš bližnji odložio, već se u Duhu radujete što je ta duša
u zemaljskom ruhu spoznala svoj duhovni život i što se pripremila za njega,
onda ćete se vi preko Mene, Hrista, radosno moliti Ocu za svog bližnjeg. Vi
ćete toj duši, koja je sada bliže Bogu, slati snagu ljubavi, kako bi ona išla
dalje ka višim ravnima i sve više se
sjedinjavala sa Bogom.
Duša oseća radost i patnju svojih rođaka. Duše koje
su napustile svoje telo i počinule u Meni, Hristu, osećaju se povezane preko
Mene, Hrista, sa svima koji su još u zemaljskom ruhu. Radost duše što je se
njeni rođaci s ljubavlju sećaju ispunjava tu dušu snagom.
Shvatite: nesebične molitve ispunjene ljubavlju daju
duši koja luta moć i snagu na njenom putu ka božanskom. U vašim nesebičnim
molitvama ona će osetiti povezanost i primaće sve više snage. Tako će se ona
brže oslobađati onog ljudskog koje još prijanja za nju i tako se osloboditi
za Onoga koji je sloboda i ljubav - za Boga, za život. Velika je Božja plata
za svaku dušu koja se ozbiljno trudi da ispunjava volju Božju.
Shvatite: bez nade je jedino onaj koji samo govori
o svom verovanju, a ne živi ono u šta tobože veruje. Na kraju krajeva, čovek
koji stalno sumnja ne veruje u ono za šta tvrdi da veruje. Iz toga se razvija
beznađe.
12. I ne sabirajte sebi blaga zemaljska, koja moljci proždiru
i rđa nagriza i koja će lopovi iskopati i pokrasti. Već sabirajte blaga na
Nebu, gde ih ni moljci ne prožidru nit rđa nagriza, i gde ih lopovi ne iskapavaju
i ne kradu. Jer gde je blago vaše, tamo je i srce vaše.
13. Svetiljke telu su oči. Ako, dakle, jasno vidiš, svo
telo tvoje biće svetlo. No ako očiju nemaš ili su oči tvoje bez sjaja, sve
će telo tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svetlost što je u tebi tama, kolika
li je tek tama!
14. Niko ne može dva gospodara služiti.
Ili će jednoga mrzeti a drugoga ljubiti, ili će jednoga poštovati a drugoga
prezirati. Ne možete istovremeno Bogu i mamonu služiti. (Pogl. 26, 12-14)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Samo čovek koji ne veruje u Boga, u Njegovu ljubav,
mudrost i dobrotu, sakuplja blaga na Zemlji. Mnogi ljudi tvrde da veruju u
Boga, no prepoznaćete ih po njihovim delima. Mnogi govore o ljubavi i o delima
Božjim - ali ćete ih prepoznati samo po onome što čine.
Mnogi ljudi govore o unutarnjem carstvu i o unutarnjem
bogatstvu, a ipak svoje ambare pune za sebe lično i sakupljaju ovozemaljska
blaga za sebe lično, da bi ih ljudi cenili.
Ko misli samo na sopstveno dobro, taj još ne oseća
pticu grabljivicu koja je već podigla svoja krila, da uništi gnezdo i odnese
bogatstvo koje bogataš, koji to gnezdo gradi, naziva svojim vlasništvom.
Ko pak teži najpre Carstvu Božjem, taj sakuplja unutarnje
vrednosti, unutarnja blaga. On će i u zemaljskome primati sve što mu je potrebno,
i više od toga.
Ko je bogat u unutarnjem, neće oskudevati ni u spoljašnjem.
No ko je bogat u spoljašnjem i gomila bogatstvo, taj će jednom trpeti oskudicu.
Ko sakuplja blaga na Zemlji, ona će mu biti oduzeta, kako bi se setio blaga
unutarnjeg i da bi mogao ući u život, u unutarnje bogatstvo.
Duši će nedostajati božanske svetlosti sve dok najpre
ne počne da teži Carstvu Božjem. I sve dok to još bude moguće na Zemlji, duša
siromašna svetlošću ponovo će se rađati u telu siromašnom svetlošću a i živeće
možda u siromaštvu među siromašnima. I doći će do spoznaje da se blago, bogatstvo,
nalazi jedino u Bogu.
Čije je srce kod Boga, taj će biti bogat unutarnjim
vrednostima i ući će u Carstvo Mira.
Ja, Hrist, dajem vam merilo za spoznaju gde stojite
- na svetlu ili u senci: "Jer gde je blago vaše, tamo je i srce vaše",
tamo će jednom biti i vaša duša.
Pazite: ko čita ove reči a stoji na prekretnici od
starog ka Novome Dobu, trebalo bi da požuri da nađe svoj duhovni život! Jer
kada Novo Doba, doba Hrista, postane očigledno na celoj Zemlji i bude se živeo
unutarnji život, više neće biti otelovljenja za one koji teže spoljašnjim
vrednostima. Više neće moći da se otelovljavaju ni zemaljski bogataši - da
bi kao najsiromašniji među siromašnima ispaštali zbog onoga što su kao bogati
propustili.
Kada Carstvo Mira Isusa Hirsta načini dalje evolucione
korake, više neće biti ni siromašnih ni bogatih. Svi ljudi će onda biti bogati
u Mome Duhu, jer su otkrili unutarnje carstvo. Odgovarajuće će onda živeti
i na novoj Zemlji, pod jednim drugim nebom.
Zato budite spremni da služite Bogu, iz ljubavi prema
Bogu i bližnjima.
15. Zato vam kažem: ne brinite se za život svoj, šta ćete
jesti ili piti; ni za telo svoje šta ćete obući. Nije li život više od hrane,
a telo više od odeće? I šta vredi čoveku ako ceo svet dobije, a život svoj
izgubi?
16. Gledajte ptice u vazduhu: niti seju niti žanju, nit
sabiraju u žitnice; a Otac vaš nebeski ipak ih hrani. A niste li vi mnogo
bolje zbrinuti od njih? A ko od vas može lakat jedan pridodati rastu svome
svojim htenjem? I za odeću svoju što se brinete toliko? Pogledajte ljiljane
u polju kako rastu; nit se trude niti predu. A ipak vam kažem, ni Solomon
u svem sjaju svome i svojoj raskoši ne beše ukrašen kao oni.
17. Pa kad travu, koja je danas u polju a sutra se već
u peći spaljuje, Bog tako odeva, što ne bi vas, i mnogo bolje, o vi maloverni?
18. Ne brinite se, dakle, govoreći:
Šta ćemo jesti? Šta ćemo piti? ili: Čime ćemo se odenuti? (kako to neznabošci
čine). Jer zna Otac vaš nebeski da vama sve ovo treba. Nego težite najpre
Carstvu Božjem i pravednosti Njegovoj, i sve ćete ovo imati. Zato, ne brinite
se za nevolju koja vas sutra čeka. Dosta je svakome danu nevolja njegovih."
(Pogl. 26, 15-18)
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:
Ko brine za svoj lični život, za svoje dobro - šta
će npr. sutra jesti i piti ili šta će obući - taj je loš planer; jer pritom
misli samo na sebe samog, na svoje sopstveno dobro i na svoj posed. Time on
istovremeno planira i svoje boli i patnje.
Ko, pak, izvršava volju Božju, taj je dobar planer.
On će planirati kako dane tako i budućnost. No, on zna da je njegovo planiranje
samo namera, koja počiva u ruci Božjoj.
On polaže svoje planiranje u ruke Božje, radi sa snagama
Božjim i pušta da ga Bog vodi u dnevnim zbivanjima. Jer on zna: Bog je sveznajući
Duh i bogatstvo njegove duše. Ko sebe poveri Bogu i svoj dnevni posao stavi
u svetlo Božje i ispunjava zakon "Moli se i radi", taj će primati
pravednu platu. On će imati sve što mu je potrebno.
Ako Bog, Večni, ukrašava prirodu i oblači ljiljane
u polju, koliko li će tek onda više hraniti i oblačiti Svoje dete koje ispunjava
Njegovu volju! Ne brinite, dakle, za sutra, već planirajte i predajite svoj
plan volji Božjoj - a Bog, koji zna vaš plan, ispuniće vam ono što je za vas
dobro.
Navešću jedan primer: Dobar će arhitekta brižljivo
planirati kuću i obratiće pažnju na sve detalje. Kada završi plan, pregledaće
ga još jednom, a onda će ga predati naručiocu na proveru. Ako se ovaj složi
s planom, onda zanatlije počinju da rade po njemu. Arhitekta i naručilac nadgledaju
njegovo sprovođenje i umešaće se samo ako nešto ne odgovara planu.
Slično treba i vi da činite sa svojim životom: planirajte
svaki dan i planirajte dobro! Odvojte vreme za trenutke razmišljanja u kojima
ćete nalaziti unutarnji mir i moći uvek da promislite o svom životu i svom
planiranju. Brižljivo isplaniran dan, predat volji Božjoj, Bog će prožeti
Svojom voljom. Ko tako planira, taj ne treba da se brine za sutra. Njegova
vera u Božje vođstvo pozitivne su misli, iz njih proizlaze pozitivne reči
i zakonito postupanje. Pozitivne misli, reči i postupci najbolje su oruđe,
jer u njima deluje Božja volja. To znači da je, u svakoj pozitivnoj misli,
u svakoj nesebičnoj reči, u svakom nesebičnom gestu i delu, delotvorna Božja
volja, Njegov Duh. Bog će onome koji dobro planira dati sve što mu je potrebno,
i još povrh toga.
Za sutra se brine samo onaj ko se ne poveri Bogu,
koji dopušta da mu dani prolaze a ne koristi ih. Ko se prepusti danu, a onda
okrivljuje svog bližnjeg ako mu ponešto ne uspe, ako se razboli, ako je gladan,
ako ne može da zaradi koliko mu je neophodno za svakodnevni život - on nije
dobar planer. On je plašljiv, egocentričan čovek, koji privlači ono što ne
želi i čega se plaši. Ko ne planira sate, dane i mesece sa Božjom pomoći i
ne predaje svoj plan i sebe samoga volji Božjoj, njega Bog ne može voditi.
Bog može da vodi samo onoga ko svoj dnevni posao poveri Bogu i savesno ispunjava
zapovest "Moli se i radi"; on je ispunjen Bogom - ispunjen je ljubavlju,
mudrošću i snagom. To znači da je njegova posuda, njegov život ispunjen poverenjem
i verom u Boga.
Ljudi u Duhu Božjem neće trpeti oskudicu. Oni su dobri
planeri, čvrsti su u veri i rade sa snagama Duha. Samo plašljivi misli na
sebe, na svoje malo "ja". On se brine za sutra jer nije postojan
u Bogu i jer ne veruje u Božju mudrost i ljubav. Time on nesvesno otvara ambare
za lopove koji dolaze i kradu. Ono što je pridobio i nagomilao za sebe lično,
to će izgubiti.
Iz Božje ruke ljudi primaju hranu, krov nad glavom
i odeću. Ko svoj život, svoje misli i svoj posao položi u ruke Božje, taj
ne treba da brine za sutra. On će imati ono što mu je potrebno danas, sutra
i u budućnosti - i povrh toga.
Ko, dakle, živi u unutarnjem carstvu, taj neće oskudevati
ni u spoljašnjem. Ko je, pak, u unutarnjem siromašan, taj će oskudevati i
u spoljašnjem. Ako danas živi u spoljašnjem i uvećava svetovno bogatstvo za
sebe i zadržava ga za sebe lično, onda je on siromašan u unutarnjem, i u nekom
drugom zemaljskom ruhu trpeće oskudicu, - dakle, biće siromašan.
Zato težite najpre Carstvu Božjem i Njegovoj pravednosti,
pa će vam Bog dati sve što vam je potrebno - i još povrh toga. Gledajte ptice
u vazduhu: one ne seju i ne žanju i ne pune ambare a naš nebeski Otac ipak
ih hrani. "Gledajte ljiljane u polju kako rastu; nit se trude, niti predu."
Priroda u svojoj raznolikosti odevena je lepše nego najbogatiji među bogatima.
Ko misli samo na svoje dobro i na svoje pune ambare, on će, ili u ovom zemaljskom
obliku postojanja ili u nekom drugom otelovljenju - sve dok to još bude moguće
- svoj hleb zarađivati u znoju lica svog.
Ispravno se moliti i ispravno raditi znači - raditi
i za sebe i za opšte dobro. Shvatite: ljiljani u polju - štaviše, čitava priroda
- tu su za sve ljude i daruju im se mnogostruko. Ko je u stanju da to shvati
i poštuje, taj neće morati zarađivati svoj hleb u znoju lica svog. On će ispunjavati
zakon "Moli se i radi" - za sebe i za svoje bližnje.
I ako stoji napisano "nit se trude, niti predu",
onda to znači: čovek ne treba da misli samo na sebe i da radi samo radi sticanja
dobiti za sebe samog, da bi se time kitio i pokazivao.
Shvatite: sve što postoji pod Božjim je okriljem.
životinje, drveće, biljke, trava i kamenje pod Božjim su okriljem. Oni su
u životu evolucije kojim upravlja večni Bog-Stvoritelj. Pošto je sav život
iz Boga, i životinje, drveće, biljke, trava i kamenje osećaju. Oni doživljavaju
u sebi evolutivnu snagu Stvoritelja, koja ih oživljava i tokom ciklusa božanskih
eona vodi ka daljem razvoju. Ta stvaralačka snaga, to večno Postojanje, daruje
carstvima prirode ono što im je potrebno. Darovi života struje ka životnim
obliciima u meri u kojoj su ovi duhovno razvijeni.
Večni Otac misli na svaku travku. A koliko li tek
misli na Svoju decu, koja su u sebi već razvila evolucione stupnjeve mineralnih,
biljnih i životinjskih carstava! Deca Božja nose u sebi mikrokosmos iz makrokosmosa
i tako su u komunikaciji sa čitavom beskonačnošću.
Kako je pak siromašan čovek koji se brine za sutra!
On samim sobom pokazuje da još nije savladao ono juče, jer nije u stanju da
živi u danas, u sada, dakle u Bogu.
Čovekovo unutarnje, čisto postojanje, esencija je
beskonačnosti. Ko to kao čovek shvati, taj gleda u unutarnje i razvija zakone
života, tako da je u stanju da sve što je spoljašnje vidi u svetlu Istine.
Shvatite: Beskonačnost služi onom čoveku koji misli
i živi sveobuhvatno - dakle neograničeno. Ljudi u Duhu ljubavi nisu okrenuti
sebi, već su svesni svega oko sebe. Oni su u stalnoj komunikaciji sa snagama
Božjim u svemu što postoji. Ono što čine, čine sa snagom ljubavi iz svog unutarnjeg.
Oni planiraju i deluju prema zapovesti "Moli se i radi", i dan ne
troše uludo. Oni znaju koliko je dragocen dan, koliko vrede sati i minuti,
pa koriste vreme.
Ko, dakle, istinski živi, on ne brine za sutra; on
već danas prima ono što će posedovati sutra. Jer ko živi u Bogu neće oskudevati
ni danas ni sutra. Ko se pak i dalje plaši i svoje bogatstvo
vuče k sebi, on će sutra biti siromašan.
No onaj ko sebe vidi kao kosmično biće koje neograničeno
ispunjava volju Božju, taj će steći mudrost i snagu. A ko je ispunjen ljubavlju
i mudrošću, njegov život je prožet snagom Božjom. Njemu neće ništa nedostajati.
Ko se, pak, brine za sutra i budućnost vidi kao mračnu, taj privlači nesreću;
on će svakoga dana imati svoje breme.
Ne mislite, dakle, sa strahom na sutra! Planirajte
snagom Božjom i pustite da Večni deluje kroz vas. Onda će vaše misli biti
pozitivni magneti, koji će opet privlačiti ono pozitivno i izgrađujuće. Jer
misli, reči i dela su magneti. Već prema svojoj
vrsti, oni opet privlače isto ili slično.
| Homepage | Sadržaj
knjige | Katalog knjiga | Naruči
knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo
| Susreti | Akcija
| Linkovi | Radio
emisije | Download | Ostali
jezici | Kontakt | Katalog
knjiga | Besplatne
informacije
Za izdavača :
Univerzalni Život , pfah 270 11000 Beograd ,
Srbija i Crna Gora
Tel. 025 / 421-462 , direktno
preko sajta
e-mail : kontakt@univerzalni-zivot.org.yu
Internet : http://www.univerzalni-zivot.org.yu
,
Račun za priloge : Prahrišćanska zajednica Univerzalni život,
žiro račun br : 355-1049562-62 , Vojvođanska banka
